[Бенито]

То је, већ, доказано, нисам измислио. Низ аутора из области социологије, антропологије и етнологије бавио се овим питањем.

[Бенито]

Као што је познато, након преласка Албаније, Французи су на своју територију превезли велики број војника и цивила, ради лечења или учења.
Ови сељаци- војници, по повратку, су покушавали да пренесу једну навику научену у Француској, у свој дом. На срећу, ово њихови укућани, па ни други Срби нису усвојили.
Која је ово необична навика?

Ово је питање.

[Andrejevic]

Као што је познато, након преласка Албаније, Французи су на своју територију превезли велики број војника и цивила, ради лечења или учења.
Ови сељаци- војници, по повратку, су покушавали да пренесу једну навику научену у Француској, у свој дом. На срећу, ово њихови укућани, па ни други Срби нису усвојили.
Која је ово необична навика?

Ово је питање.

Kazem prvo sto mi je palo na pamet.
Da nije mozda navika u ishrani da se jeeu puzevi,zabe,skakavci i sta ja znam jos ?Na pevom mestu puzevi.

[Бенито]

Не, није то.
Али, јесте, нешто у вези јела.

[Перун]

Након ручка да се ода признање домаћици. Дакле, подриг?

[Бенито]

Тако је, али није подриг.
Донели су обичај да прдну после ручка.
Ајде, Перуне, дугујеш два питања.

[Andrejevic]

Тако је, али није подриг.
Донели су обичај да прдну после ручка.
Ајде, Перуне, дугујеш два питања.

И Немци су то радили.Причао ми је деда.Док је радио у Немачкој сви радници се окупе за столом да ручају и неки се само нагну на једну страну,чује се "трррт !!!" и сви настављају да једу нормално.

---

Дакле Француски после ручка испуштају гасове,а Немци док једу,што је још одвратније.

[Перун]

Наставите, танак сам са слободним временом.

[Andrejevic]

'Ајде ја ћу.
Е сада,колико ово питање има везе са историјом,има до некле,али није баш скор историјски.У сваком случају занимљиво је.

Иде овако:
ја,отац,деда,прадеда,чукундеда,наврдеда... и тако до 16. колена.
Питање је,како се зове то 16. колено у мушком роду ?

[Ултрадесничар]

'Ајде ја ћу.
Е сада,колико ово питање има везе са историјом,има до некле,али није баш скор историјски.У сваком случају занимљиво је.

Иде овако:
ја,отац,деда,прадеда,чукундеда,наврдеда... и тако до 16. колена.
Питање је,како се зове то 16. колено у мушком роду ?

аскурђел ?

[Andrejevic]

аскурђел ?

Није.
Аскурђел је 7. колено.

[Перун]

Курајбер или бели орао?

[Andrejevic]

Курајбер или бели орао?

Тако је !
Бели орао је 16. колено.
Асоцира на наш орден Белог орла.
Жена која је 16. колено се зове Бела Пчела,чисто информативно.

Курајбер/курајбера је 14. колено,а између курајбера и белог орла је 15. колено сајкатав/сајкатава.

[Бенито]

Ајмо да завршимо са триптихом о лошим навикама које су донели наши људи враћајући се из просвећене Европе, било да је она била Западна, било да је била Средња.
Далеко од тога да тог порока није било и раније. Но, ипак, он је увек везиван за маргиналце, било да су Срби, Турци или неки трећи. Кад би какав владар, или угледник, носио и гајио у себи ту несрећу, увек је каштигован, не само од већине становништва, но и од своје породице.
Али, када су се они почели враћати из Париза, донели су тај порок на други начин. Није то важило за све " Паризлије", већина су заправо донели изузетну дисциплину и у животу и у јавном деловању, али неки од њих су гледали у " светлости велеграда" пре свега кроз једну његову улицу. Тешком муком су ту навику преносили у дојучерашњу турску касабу, а поготово у тек ослобођене варошице које су се имале наново изградити. Симболично или не, али прво су освојили прво кафану Дарданели, која се налазила на месту некадашњег турског улаза у њихов конзервативни Београд, назван монументално Стамбол капија. Оданде са терасе Дарданела, по свом париском узору, своје стреле ретко су упућивали према власти, а највећма су то чинили према својим париским друговима и колегама , који су из Париза донели буржуаске навике. А те навике које су њима сметале биле су везане за формализам при облачењу, опхођењу, напредовању или чак и учењу. Тако је и изразито буржуаски Српски књижевни гласник, који је у духовном смислу и довео до пада средњеевропске Србије, оличене у последњим Обреновићима, и "вестернизације" српског друштва, заправо највећег противника имао у својим некадашњим колегама из Дарданела, који су своје навике такође донели са Запада, а пре свега из Париза.
И Европом данас, а Србијом поготово, након више од века, ретко или никако виђамо људе таквог формата какве су биле Паризлије, у које увек убрајамо оне из Гласника, попут: Аласа, Скерлића, Слободана Јовановића или Милована Миловановића, на пример.
Али, зато, култура коју су гајили њихови противници из Дарданела, постала је општа културна потреба широких слојева српског становништва, или , како се то данас каже, мејнстрим. Наравно, као и свако уподобљивање, а мејнстрим је то у својој суштини, и овај начин понашања, добио је само формални, а не некадашњи суштински карактер. Но, и поред тога, деценијама уназад, а како године пролазе, све више се у нашим јавним медијским кућама, то представља као наша главна, па и једина културна константа и , чак, одредница или исходиште.
У корену ове појаве, а и данас у њеним многобројним менама, стајао је један порок. Додуше, данас је и тих порока више.
Како се зове ова појава?