Оцена Теме:
  • 4 Гласов(а) - 3.75 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Четници и Немци- фотографије!
#29

Нисам ништа радио на слици, такву сам је скинуо са Знака.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#30

Зна ли се нешто о овој фотографији? Ево описа који је уз њу ишао:

http://bandenkampf.blogspot.rs/2017/12/bk0298.html

[Слика: BK0298.jpg]

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#31

Опис делује реално, такве ствари се дешавају у рату. Немац је за сликање одложио оружје јер је њих било много више, а четник је био сумњичав.
Има ли датум за оне слике из Ужица? Требало би да су настале између оне две наредбе генерала Фелбера, маја 1944.
Одговори
#32

(16-12-2017, 01:35 PM)Милослав Самарџић Пише:  Има ли датум за оне слике из Ужица? Требало би да су настале између оне две наредбе генерала Фелбера, маја 1944.

Цитат:Јанковић је са својом јединицом учествовао у свим борбама против комунистичке Оперативне групе дивизија, од марта до маја 1944. године. Још један карактеристичан догађај одиграо се 3. маја 1944. године, када се Врховна команда, а уз њу поново и Јанковићева група, налазила у Ражани. Делови Оперативне групе дивизија заузели су Субјел, стратешки вис изнад истоименог села, и отуда су се поврмено чули рафали и експлозије бомби. „Да ли је мајка родила сина да оде и ову напаст одозго најури“, рекао је Дража као за себе, не обраћајући се ником посебно. Тајац је прекинуо Јанковић, рекавши у ставу мирно: „Господине министре, идем ја. Довешћу Вам макар једног живог одозго“. Дража је за тренутак одвојио поглед од хартија и рекао само: „Иди, Милутине“. Субјел је пре мрака пао у Јанковићеве руке, а ухваћена су два жива непријатељска војника, мушкарац и жена. Кад је борба већ била окончана, чула су се још само два усамљена пуцња, вероватно из снајпера, које су комунисти добијали од Западних савезника. Један метак смртно је погодио Радојка Маслара, оног јединог домаћинског сина у Јанковићевој групи, а уз то и јединог носиоца Карађорђеве звезде, поред самог Јанковића.

https://www.pogledi.rs/bitka-na-zlatiboru/

Упоређујући ова два текста рекао бих да је фотографија настала после 3-ег маја.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#33

Четник и делује сумњичаво према Немцу, што се може видети како држи пушку уперену према Немцу, а Немцу није свеједно
Одговори
#34

(16-12-2017, 02:41 PM)Перун Пише:  Упоређујући ова два текста рекао бих да је фотографија настала после 3-ег маја.

Али пре 11. маја, јер се Рачић тог дана жалио Дражи да је Ужице "пуно" Јанковићевих четника и да то треба спречити.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#35

(16-12-2017, 12:43 PM)Перун Пише:  Зна ли се нешто о овој фотографији? Ево описа који је уз њу ишао:

http://bandenkampf.blogspot.rs/2017/12/bk0298.html

[Слика: BK0298.jpg]

Мени је чудан овај аутомат.
Из далека личи на МП-41, али матица која спаја цијев и сандук је као код МП-40, као и матица на устима цијеви. И на кундаку недостаје попречни регулатор паљбе изнад обарача.

Ово као да је нека ручна прерада МП-40 на дрвени кундак.
Одговори
#36

Овако изгледа заробљеник и они који су га заробили, а то како се вама чини фаца тог Нијемца, то ви окачите мачку о реп. Изгледа чак и доминантно у односу на овог четника.

[Слика: 00068-_Vidovdan-43-_Dalmatinsko-_Kosovo-...a-_NET.jpg]
Одговори
#37

(19-12-2017, 06:56 PM)Романија Пише:  Овако изгледа заробљеник и они који су га заробили, а то како се вама чини фаца тог Нијемца, то ви окачите мачку о реп. Изгледа чак и доминантно у односу на овог четника.

[Слика: 00068-_Vidovdan-43-_Dalmatinsko-_Kosovo-...a-_NET.jpg]
Ниси прочитао на првој страни објашњење зашто је отворена ова тема!Овако игледа неко ко је учио Комунистичку историју.Окачи ти своје објаве мачку о реп.

(16-12-2017, 12:43 PM)Перун Пише:  Зна ли се нешто о овој фотографији? Ево описа који је уз њу ишао:

http://bandenkampf.blogspot.rs/2017/12/bk0298.html

[Слика: BK0298.jpg]
Дошла два четника да виде где су пале бомбе и да ли има цивилних жртава.То је суштина,никаква колаборација није у питању,што би реко неки.
Одговори
#38

Банденкампф је избацио нову фотографију. Има и објашњење, а можда има и неко друго тумачење

http://bandenkampf.blogspot.rs/2018/01/bk0306.html
Одговори
#39

(08-01-2018, 10:26 AM)Mitic Пише:  Банденкампф је избацио нову фотографију. Има и објашњење, а можда има и неко друго тумачење

http://bandenkampf.blogspot.rs/2018/01/bk0306.html
Право тумачење је кад се сравне четничка, немачка и усташка документа. Дакле, овај корпус ДЧД је био легализован код Немаца, што је подразумевало све што и друге легализације, пре свега скривање везе са Дражом.
Легализација је била нужна јер су немачке снаге било много јаче, а савезници се нису искрцали.
Даље, да Немци не би довели усташе, које би масакрирале цивиле. У том смислу, пред Немцима је коришћен факат да су формације НДХ и комунисти блиски, нарочито у том периоду. То су и сами Немци видели и схватили су да су једини ту који се боре против комуниста без резерве - четници. Док усташе и остали полако прелазе на другу страну.
Ђујић се није састао са Немцима и није се дакле споразумео, он је остао у планини, а истурио је један од пет корпуса. Тај један је покривао остале.
Даље, у овој дивизији било је доста мобилиснаих Пољака, па је један од циљева легализације био да се они придобијају за нашу ствар и за савезничку ствар.
Одговори
#40

Да ли се Ђијић касније састајао са Њемцима?
Одговори
#41

(08-01-2018, 05:30 PM)ХраброСрце Пише:  Да ли се Ђијић касније састајао са Њемцима?
Да, у мају 1944, има записник: Све се своди на ово што сам рекао: Да Немци не пусте усташе у ту област. Занимљиво, дали су му доказ да јесте Дражин човек, а он је то и даље негирао. Имали су веома високо мишљење о њему, карактеран, чврст, итд. На крају су рекли да неће дозволити покољ из 1941. и да неће пуштати усташе.
Одговори
#42

Мислим да су ово све слике са тог покрета ка Приморју:

[Слика: Bundesarchiv_Bild_101_I-005-0018-07_Jugo...insatz.jpg]

[Слика: Bundesarchiv_Bild_101_I-005-0018-18_Jugo...insatz.jpg]

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним