[Милослав Самарџић]

Он је добијао претње од разних људи, јер је " типован" као кулак и корупционаш. У скупштини, иначе, је већ било више инцидената, о чему сам писао на квизу. Радикали, такође, су се после Пашићеве смрти поделили, а сукоби нису били безазлени. Сукоб је био и са демократама, што је кулминирало тучом почетком те 1928. године.
Који је од тих разлога?

Ни један.
Он је у сваком случају стално носио пиштољ. Истрага је показала да је 60% посланика, колико се сећам, носило увек пиштоље. И уопште тада се много више носило оружје него данас.

[Милослав Самарџић]

Ккао се звао најстарији син Пунише Рачића и каква је његова судбина?

[Бенито]

Убили га црвени, док су "скретали у лијево" !!!

[Милослав Самарџић]

Убили га црвени, док су "скретали у лијево" !!!

Не. Убили су га после рата. Прво су ухапсили Пунишу и тражили су да изјави јавно да је пуцао на Радића по наређењу краља Александра. Није хтео. Онда су му ухапсили сина и рекли су да ће му убити сина ако не да ту изјаву. Син се звао Слободан. Породица, после тог хапшења, више није сазнала ништа ни о Пуниши ни о Слободану. А изјаве није било.

[Ултрадесничар]

Убили га црвени, док су "скретали у лијево" !!!

Не. Убили су га после рата. Прво су ухапсили Пунишу и тражили су да изјави јавно да је пуцао на Радића по наређењу краља Александра. Није хтео. Онда су му ухапсили сина и рекли су да ће му убити сина ако не да ту изјаву. Син се звао Слободан. Породица, после тог хапшења, више није сазнала ништа ни о Пуниши ни о Слободану. А изјаве није било.

Господине Самарџићу, када смо већ код те теме како је дошло до убиства хрватских посланика од стране Пунише Рачића ? Шта су му рекли ?

[Бенито]

Где си то нашао?? Мислим, знао сам да су од Пунише хтели да изнуде ту изјаву, али нисам знао и да су му сина увукли у ту причу. Значи, невероватно је колико је њима било важно да оптуже краља Александра да је кривац за растурање заједничке државе. Исто као што им је данас важно да га оптуже да је кривац за стварање.

[Милослав Самарџић]

Убили га црвени, док су "скретали у лијево" !!!

Не. Убили су га после рата. Прво су ухапсили Пунишу и тражили су да изјави јавно да је пуцао на Радића по наређењу краља Александра. Није хтео. Онда су му ухапсили сина и рекли су да ће му убити сина ако не да ту изјаву. Син се звао Слободан. Породица, после тог хапшења, више није сазнала ништа ни о Пуниши ни о Слободану. А изјаве није било.

Господине Самарџићу, када смо већ код те теме како је дошло до убиства хрватских посланика од стране Пунише Рачића ? Шта су му рекли ?

Има на нету, не знам напамет.

[Милослав Самарџић]

Где си то нашао?? Мислим, знао сам да су од Пунише хтели да изнуде ту изјаву, али нисам знао и да су му сина увукли у ту причу. Значи, невероватно је колико је њима било важно да оптуже краља Александра да је кривац за растурање заједничке државе. Исто као што им је данас важно да га оптуже да је кривац за стварање.

Изјава потомака, 100% тачно. Јер имао је још деце. Не знају да ли су Слободан и Пуриша на списку Срђанове комисије, баш ћу да му пишем.

[Бенито]

Рећи ће ти да се они воде у Метохији, а да он није надлежан за " јужну српску покрајину".

[Бенито]

Друго питање из триптиха:
Постојали су различити национални српски идеолози. Многи од њих су данас заборављени, као што су њихове речи прекрили талогом игнорисања. Специфична су била та размишљања, ево једног:
" Међутим, не само да не влада склад међу нама, не само да нема оне братске љубави, него постоји сва разрогаченост у нашем друштву, све раздвајање које се често претвара у месним , ситним додирима чак и у мржњу... Више има друштвеног додира и међусобних веза између Југословена и Мађара и Немаца у нашој Војводини, или на другом месту, него што има између нашег света у Босни и Херцеговини...."
" Да је било мало слоге и праве националне свести, а не оне верске, можда наша Босна не би никада ни потпала под Аустрију, можда би већ тада добила слободу и самосталност, па бисмо били поштеђени свих оних трагедија и несрећа националних срамота, а кроз које је прошао наш цијели свијет специјално у Босни за вријеме минулог рата..."
" Православни настављају да проводе као под Аустријом православни србизам уместо српског или југословенског национализма, али истина нису сви окупљени.... него према личним међусобицама подијелише се на демократе, земљораднике и радикале, а сви су имали, у суштини, вјерски карактер дјеловања, иако по форми изгледају као неке странке са општим принципима.... Резултат таквог политикантства доводи до све јачег збијања муслиманских редова, а они муслимани, који по својим назорима нису могли допустити ни формално груписање на бази вјерској , бијаше од угроженог свијета и од несавјесних политиканата демагога просто збачени."
" Наши православни могу бити поносни, али тај понос не смију се тако испољавати да одбија од сарадње и заједнице друге, неправославне."

Који бивши четник је ово написао?

[ЈВуО-КГ]

Др. Војин Андрић?

[Бенито]

Не. Да помогнем, овај човек је имао познату супругу; познатију од њега.

[Mitic]

Што се тиче Пунише Рачића, он је био увређен, јер су хрватски посланици хтели да плате српску крв која је проливена за слободу. Тако је то кад неки народи немају слободарску традицију.

А изгледа да је Радић умро од шећерне болести, а не од рањавања. Ево где текста на следећм линку

http://admin.nedeljnik.rs/nedeljnik/port...poslanike/

[Бенито]

Уопште нема доказа да су они или један од њих рекли то у том тренутку. Тачно је да је неко од њих то рекао неколико дана раније, а било је и грђих изјава. Али, до данас ниједан историчар није приредио факсимил записника те седнице скупштине.
Радић јесте умро од шећерне болести, али су те све смрти чудне, јер Рачић никог није погодио директним хицем из пиштоља, него им је пуцао испод ногу и они су погођени рикошетима. Да је и један од њих погођен директним хицем , Рачић би био осуђен на смрт. То је њега тада спасило, али каква му је судбина била, боље да није.