17-04-2018, 06:41 PM
Милослав Самарџић:
КЊИГА О РАЧИЋУ
Документована биографија првог Дражиног команданта
![[Слика: Korica_knjiga_o_Racicu.jpg]](https://s9.postimg.cc/4jz8pjy9r/Korica_knjiga_o_Racicu.jpg)
САДРЖАЈ:
1. Предратно доба
2. Церски четнички одред
3. У устанку 1941.
4. Рачић у устанку 1941. према немачким документима
5. Почетак грађанског рата против комуниста
6. Први одлазак у Босну
7. Церски корпус
8. Други одлазак у Босну
9. Јачање корпуса
10. Ослобођење Подриња септембра 1943.
11. Трећи одлазак у Босну
12. Опсада Сарајева
13. Врховна команда у обручу
14. Операција ‘’Хајка’’ и питање љотићеваца
15. Рачић и недићевци
16. У Бици на Златибору
17. Четврта група јуришних корпуса
18. У Бици за Јужну Србију
19. У Бици на Копаонику
20. У Бици на Јеловој Гори
21. Инвазија Црвене армије и Рачићева криза
22. Босанска голгота
23. Последњи дани
24. Слово о јунаку
Меки повез, формат (А-5), илустровано, 212 страна.
Претплатници се могу јавити:
ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ: pogledikg@gmail.com
ПРЕКО ТЕЛЕФОНА: 064/1-880-990, или
НА АДРЕСУ: „Погледи“, Немањина 16, 34000 Крагујевац.
Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона.
ЦЕНА У ПРЕТПЛАТИ: 750 динара.
Поштарина и порез урачунати.
Претплатницима ћемо око 5. маја послати налоге за уплату, а књига се испоручује око 10. маја, такође поштом.
Сваки Рачићев прелазак преко Дрине, иако је током сва три преласка основни циљ био борба против усташа и Немаца, комунисти су сматрали као опасност за ширење њиховог покрета. Зато су нападали Рачићеве јединице с леђа, док су се оне бориле против усташа. Тако је од близу 300 Рачићевих војника, подофицира и официра, погинулих током три преласка преко Дрине, већина страдала од комунистичких напада с леђа. То је један од разлога што и данас историографија у Србији не бележи детаље о Рачићевим преласцима Дрине. Јавност и даље нема прилике да сазна да се он, пре 1944, у Босни борио преко осам месеци, колико људи су његове јединице спасиле од усташа, итд. (Преко Дрине су ишле и друге четничке јединице, од Ресавског до Гучевског одреда, али Рачићеве су ишле највише и биле су најбројније.)
Другим речима, описивање Рачићевих акција преко Дрине, разбило би један од кључних сегмената комунистичке пропаганде.
Још један разлог што се ни данас не зна истина о Рачићевој борби, јесте снажна пропаганда недићеваца и љотићеваца да је заправо Милан Недић спашавао српски народ од усташа - на стотине хиљада, па чак и до милион људи. И то све без иједног губитка у сопственим редовима (што они, иначе, пропуштају да помену).
Разуме се, недићевци и љотићевци нису никога могли да спасу од усташа, јер њихове јединице нису прелазиле Дрину. Систематску акцију спашавања, још од лета 1941, спроводио је само генерал - тада пуковник - Дража Михаиловић. Од његових команданата са десне обале реке Дрине, при томе се највише истакао Драгослав Рачић.
Описивање Рачићевих акција преко Дрине, а нарочито на левој обали ове реке, када су четници дословце из руку усташа избављивали српску нејач и пребацивали је на десну обалу, разбило би један од кључних сегмената недићевске и љотићевске пропаганде. Зато ни њени следбеници, како у емиграцији, тако и у Србији, не описују Рачићеве акције (као, рецимо, ни акције војводе Јевђевића и других Михаиловићевих команданата из западних крајева).
А како је још пре скоро две деценије, на универзитетима у Србији, поред комунистичке, уведена и недићевска и љотићевска литература, то значи да шира јавност још дуго неће сазнати за дело Драгослава Рачића, као ни, по природи ствари, његовог команданта, генерала Михаиловића.
Милослав Самарџић
КЊИГА О РАЧИЋУ
Документована биографија првог Дражиног команданта
![[Слика: Korica_knjiga_o_Racicu.jpg]](https://s9.postimg.cc/4jz8pjy9r/Korica_knjiga_o_Racicu.jpg)
САДРЖАЈ:
1. Предратно доба
2. Церски четнички одред
3. У устанку 1941.
4. Рачић у устанку 1941. према немачким документима
5. Почетак грађанског рата против комуниста
6. Први одлазак у Босну
7. Церски корпус
8. Други одлазак у Босну
9. Јачање корпуса
10. Ослобођење Подриња септембра 1943.
11. Трећи одлазак у Босну
12. Опсада Сарајева
13. Врховна команда у обручу
14. Операција ‘’Хајка’’ и питање љотићеваца
15. Рачић и недићевци
16. У Бици на Златибору
17. Четврта група јуришних корпуса
18. У Бици за Јужну Србију
19. У Бици на Копаонику
20. У Бици на Јеловој Гори
21. Инвазија Црвене армије и Рачићева криза
22. Босанска голгота
23. Последњи дани
24. Слово о јунаку
Меки повез, формат (А-5), илустровано, 212 страна.
Претплатници се могу јавити:
ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ: pogledikg@gmail.com
ПРЕКО ТЕЛЕФОНА: 064/1-880-990, или
НА АДРЕСУ: „Погледи“, Немањина 16, 34000 Крагујевац.
Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона.
ЦЕНА У ПРЕТПЛАТИ: 750 динара.
Поштарина и порез урачунати.
Претплатницима ћемо око 5. маја послати налоге за уплату, а књига се испоручује око 10. маја, такође поштом.
Сваки Рачићев прелазак преко Дрине, иако је током сва три преласка основни циљ био борба против усташа и Немаца, комунисти су сматрали као опасност за ширење њиховог покрета. Зато су нападали Рачићеве јединице с леђа, док су се оне бориле против усташа. Тако је од близу 300 Рачићевих војника, подофицира и официра, погинулих током три преласка преко Дрине, већина страдала од комунистичких напада с леђа. То је један од разлога што и данас историографија у Србији не бележи детаље о Рачићевим преласцима Дрине. Јавност и даље нема прилике да сазна да се он, пре 1944, у Босни борио преко осам месеци, колико људи су његове јединице спасиле од усташа, итд. (Преко Дрине су ишле и друге четничке јединице, од Ресавског до Гучевског одреда, али Рачићеве су ишле највише и биле су најбројније.)
Другим речима, описивање Рачићевих акција преко Дрине, разбило би један од кључних сегмената комунистичке пропаганде.
Још један разлог што се ни данас не зна истина о Рачићевој борби, јесте снажна пропаганда недићеваца и љотићеваца да је заправо Милан Недић спашавао српски народ од усташа - на стотине хиљада, па чак и до милион људи. И то све без иједног губитка у сопственим редовима (што они, иначе, пропуштају да помену).
Разуме се, недићевци и љотићевци нису никога могли да спасу од усташа, јер њихове јединице нису прелазиле Дрину. Систематску акцију спашавања, још од лета 1941, спроводио је само генерал - тада пуковник - Дража Михаиловић. Од његових команданата са десне обале реке Дрине, при томе се највише истакао Драгослав Рачић.
Описивање Рачићевих акција преко Дрине, а нарочито на левој обали ове реке, када су четници дословце из руку усташа избављивали српску нејач и пребацивали је на десну обалу, разбило би један од кључних сегмената недићевске и љотићевске пропаганде. Зато ни њени следбеници, како у емиграцији, тако и у Србији, не описују Рачићеве акције (као, рецимо, ни акције војводе Јевђевића и других Михаиловићевих команданата из западних крајева).
А како је још пре скоро две деценије, на универзитетима у Србији, поред комунистичке, уведена и недићевска и љотићевска литература, то значи да шира јавност још дуго неће сазнати за дело Драгослава Рачића, као ни, по природи ствари, његовог команданта, генерала Михаиловића.
Милослав Самарџић