Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

''Књига о Рачићу''
#1

Милослав Самарџић:
КЊИГА О РАЧИЋУ
Документована биографија првог Дражиног команданта

[Слика: Korica_knjiga_o_Racicu.jpg]

САДРЖАЈ:
1. Предратно доба 
2. Церски четнички одред 
3. У устанку 1941.
4. Рачић у устанку 1941. према немачким документима 
5. Почетак грађанског рата против комуниста 
6. Први одлазак у Босну 
7. Церски корпус 
8. Други одлазак у Босну 
9. Јачање корпуса
10. Ослобођење Подриња септембра 1943.
11. Трећи одлазак у Босну 
12. Опсада Сарајева 
13. Врховна команда у обручу 
14. Операција ‘’Хајка’’ и питање љотићеваца 
15. Рачић и недићевци 
16. У Бици на Златибору
17. Четврта група јуришних корпуса 
18. У Бици за Јужну Србију 
19. У Бици на Копаонику
20. У Бици на Јеловој Гори 
21. Инвазија Црвене армије и Рачићева криза 
22. Босанска голгота 
23. Последњи дани 
24. Слово о јунаку 

Меки повез, формат (А-5), илустровано, 212 страна.
Претплатници се могу јавити:
ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ: pogledikg@gmail.com
ПРЕКО ТЕЛЕФОНА: 064/1-880-990, или
НА АДРЕСУ: „Погледи“, Немањина 16, 34000 Крагујевац.
Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона.
ЦЕНА У ПРЕТПЛАТИ: 750 динара.
Поштарина и порез урачунати.
Претплатницима ћемо око 5. маја послати налоге за уплату, а књига се испоручује око 10. маја, такође поштом.

Сваки Рачићев прелазак преко Дрине, иако је током сва три пре­ласка основни циљ био борба против усташа и Немаца, ко­му­нисти су сматрали као опасност за ширење њиховог покрета. Зато су нападали Рачићеве јединице с леђа, док су се оне бо­риле против усташа. Тако је од близу 300 Рачићевих војника, подофицира и официра, погинулих током три преласка преко Дрине, већина страдала од комунистичких напада с леђа. То је један од разлога што и данас историографија у Србији не бележи детаље о Рачићевим преласцима Дрине. Јавност и даље не­ма прилике да сазна да се он, пре 1944, у Босни борио преко осам ме­сеци, колико људи су његове јединице спасиле од усташа, итд. (Преко Дрине су ишле и друге четничке јединице, од Ресавског до Гучевског одреда, али Рачићеве су ишле највише и биле су најбројније.)
Другим речима, описивање Рачићевих акција преко Дрине, разбило би један од кључних сегмената комунистичке пропаганде.
Још један разлог што се ни данас не зна истина о Рачићевој борби, јесте снажна пропаганда недићеваца и љотићеваца да је заправо Милан Недић спашавао српски народ од усташа - на стотине хиљада, па чак и до милион људи. И то све без иједног губитка у сопственим редовима (што они, иначе, пропуштају да помену).
Разуме се, недићевци и љотићевци нису никога могли да спасу од усташа, јер њихове јединице нису прелазиле Дрину. Систематску акцију спашавања, још од лета 1941, спроводио је само генерал - тада пуковник - Дража Михаиловић. Од његових команданата са десне обале реке Дрине, при томе се највише истакао Драгослав Рачић.
Описивање Рачићевих акција преко Дрине, а нарочито на ле­вој обали ове реке, када су четници дословце из руку усташа из­бављивали српску нејач и пребацивали је на десну обалу, раз­било би један од кључних сегмената недићевске и љотићевске пропаганде. Зато ни њени следбеници, како у емиграцији, тако и у Србији, не описују Рачићеве акције (као, рецимо, ни акције војводе Јевђевића и других Михаиловићевих команданата из западних крајева).
А како је још пре скоро две деценије, на универзитетима у Ср­бији, поред комунистичке, уведена и недићевска и љотићевска литература, то значи да шира јавност још дуго неће са­з­нати за дело Драгослава Рачића, као ни, по природи ствари, ње­говог команданта, генерала Михаиловића.
Милослав Самарџић
Одговори
#2

Фалим те Боже!
Ајде нека је са срећом.
Одговори
#3

Фала, поручниче!
Одговори
#4

Ово смо дуго чекали. Штета што немамо више оваквих дела.

Свака част.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#5

Рачић је заслужио књигу. Само напред
Одговори
#6

Честитам Г. Самарџићу!Која вам је ово књига по реду?Која је разлика између ваше књиге о Рачићу и књиге Душана Трбојевића?Шта је ново-колико има нових информација ако можете бар бројчано да наведете у односу на Трбојевићеву књигу?
Одговори
#7

(18-04-2018, 09:51 AM)Pravda Пише:  Честитам Г. Самарџићу!Која вам је ово књига по реду?Која је разлика између ваше књиге о Рачићу и књиге Душана Трбојевића?Шта је ново-колико има нових информација ако можете бар бројчано да наведете у односу на Трбојевићеву књигу?
Ово ми је 53-ћа књига на српском.
Разлика у односу на Трбојевићеву књигу је што је он писао мемоаре, а ово је документована књига, има 368 фуснота, углавном с позивом на документа. Исто у књигама може бити 10-15%.
Одговори
#8

Јесте ли прегледали комплетну грађу ВА везану за Церски, Церско-Мајевачки и 4. групу (не мислим на грађу свих корпуса који су сачињавали 4. групу ЈК већ само на грађу Штаба 4. групе)

Да ли је тачно да је Рачић слао писмо комунистима нов. 41. како није рад да их нападне али да мора поступити војнички, по наређењу?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#9

(18-04-2018, 03:51 PM)Перун Пише:  Јесте ли прегледали комплетну грађу ВА везану за Церски, Церско-Мајевачки и 4. групу (не мислим на грађу свих корпуса који су сачињавали 4. групу ЈК већ само на грађу Штаба 4. групе)

Да ли је тачно да је Рачић слао писмо комунистима нов. 41. како није рад да их нападне али да мора поступити војнички, по наређењу?
Нисам, гледао сам само једну кутију Церског корпуса. Нисам нашао ништа о борбама, па сам одустао од следећих кутија. Мене увек највише занимају прецизне информације о борбама. Иначе баш то недостаје у књигама о 2. св. рату, (нео)комунистичким, јер ако би прецизно описивали борбе, пропала би им пропаганда.
Нисам то за писмо нигде нашао, али то Рачићево колебање описао сам што сам могао детаљније. Реално, он је могао да уништи ''Ужичку републику''.
Одговори
#10

Не знам да ли ти је ово познато, односно да ли си унео у књигу, а извор је необјављена грађа капет.Милована Продановић ( налази се код Слоб.Ћировића ).
После Априлског рата 1941, Рачић се склања у Београд и под лажним именом узима кафану , у закуп, у Битољског улици. Наводно му је Продановић рекао за Дражу и он пол.јуна 1941.одлази на Равну Гору.
Одговори
#11

(18-04-2018, 05:06 PM)Мића Адмирал Пише:  Не знам да ли ти је ово познато, односно да ли си унео у књигу, а извор је необјављена грађа капет.Милована Продановић ( налази се код Слоб.Ћировића ).
После Априлског рата 1941, Рачић се склања у Београд и под лажним именом узима кафану , у закуп, у Битољског улици. Наводно му је Продановић рекао за Дражу и он пол.јуна 1941.одлази на Равну Гору.

Је л' му беше тада рекао: "То је за мене Продановићу, нисам ја за точење пива!"

Не знам колико је то све тачно.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#12

(18-04-2018, 03:39 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(18-04-2018, 09:51 AM)Pravda Пише:  Честитам Г. Самарџићу!Која вам је ово књига по реду?Која је разлика између ваше књиге о Рачићу и књиге Душана Трбојевића?Шта је ново-колико има нових информација ако можете бар бројчано да наведете у односу на Трбојевићеву књигу?
Ово ми је 53-ћа књига на српском.
Разлика у односу на Трбојевићеву књигу је што је он писао мемоаре, а ово је документована књига, има 368 фуснота, углавном с позивом на документа. Исто у књигама може бити 10-15%.
Свака част!
Одговори
#13

Писао је Самарџић нешто о томе:

https://www.pogledi.rs/slovo-o-junaku/

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#14

(18-04-2018, 05:09 PM)Николај Пише:  
(18-04-2018, 05:06 PM)Мића Адмирал Пише:  Не знам да ли ти је ово познато, односно да ли си унео у књигу, а извор је необјављена грађа капет.Милована Продановић ( налази се код Слоб.Ћировића ).
После Априлског рата 1941, Рачић се склања у Београд и под лажним именом узима кафану , у закуп, у Битољског улици. Наводно му је Продановић рекао за Дражу и он пол.јуна 1941.одлази на Равну Гору.

Је л' му беше тада рекао: "То је за мене Продановићу, нисам ја за точење пива!"

Не знам колико је то све тачно.
Да, имам то, према Ћировићу.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним