[Перун]

У Рачанскимк бригадама сигурно је био поручник Николић из Срема. Звала ме његова фамилија, мислим ћерка, некада, да ме пита да ли знам детаље о његовом нетснаку 1945. Послала ми је слику, коју сам објавио у једном од албума четника.

Вероватно је то иста особа. Зоране, да ли се сећате који је извор коришћен за биографију арт. ппор. Ђорђа Николића коју сте објавили у цитираној реченици? Спорно је место рођења.

[Мића Адмирал]

У вези овог Миланка Б. Николића из Шашинаца, питомца НШВА од 1939 :
Давно, у Погледима, кроз рубр.Писма читалаца јавио се њег.рођак(а) и написао причу о браћи Николић.
Он је знао за Миланков ратни пут кроз СДС, а од када је прешао у ЈВуО - није. Негде је прочитао за п.пор. Николића из Рачанске бригаде и претпоставио да би то могао бити он. Онда је почело писање и преписивање о п.пор.Миланку Николићу из Рачанске бригаде, без озбиљних доказа.
Међутим ако у архиви ЗК постоји п.пор.Ђорђе Николић, то је вероватно :
арт.п.пор.Ђорђе Николић, до 1943 :
помоћ.команд. Четн.пука Краљ Александар ДЧД
на служби у Буковичком четн.одрду ДЧД
После 1943 нема га на ДЧО, а повратком тзв.Експедиционог корпуса са Тромеђе пошло је десетак оф, који су дотле били тамо. Највише у Дрински корпус, а неки у Србију.

[Перун]

K. 30 ф. 2/6

[Мића Адмирал]

K. 30 ф. 2/6

Ма да, то је то. Ја сам на списку написао из Лике и то ставио под знак ?, јер је најв.отуд дошао.

[Перун]

Зна ли се нешто више о пор. Мачару Елезу, команданту Првог ударног одреда код Дангића?

[Мића Адмирал]

Зна ли се нешто више о пор. Мачару Елезу, команданту Првог ударног одреда код Дангића?

Имам и ја тако, али скоро сигурно је грешка, а треба Лазар Елез.

[Перун]

Да, у праву сте. Очигледно је Крсмановић лоше прочитао потпис са оригиналних докумената. Ово се лако неже проверити и у СВЛ.

[Мића Адмирал]

K. 30 ф. 2/6

Ово горе : "садашње стање", који је то период ( време ), јер је арт.п.пор.Ђорђе Николић од 6.јуна 1943 команд. Вишеградске бригаде.

[Перун]

Уклапа се све, већ сам проверио. Датум је 18. април 1944. године.

[Милослав Самарџић]

Хајде да закомпликујмемо још мало.
Постојали су и Миланко и Ђорђе Николић,, били су рођена браћа, а имали су и трећег брата. Ово су подаци о њима које сам тада записао:

Миланко Николић из с. Шашинци у Срему, активни поручник. На Петровдан 1942. одбија да се прикључи Фрушкогорском партизанском одреду. Партизани зато убијају његову снајку Загорку Николић, а он са својом браћом Секулом и Ђорђем бежи преко Саве. Вероватно је био командант Групе рачанских бригада Златиборског корпуса. Миланкова и Секулина судбина је непозната, а Ђорђе се ујесен 1944. враћа у село. Ухапшен је после годину дана, робијао је четири године.

А ово је слика поручника Миланка Николића:

[Загорац]

Зна ли се нешто више о пор. Мачару Елезу, команданту Првог ударног одреда код Дангића?

Није Мачар већ Лазар.

Лазар Елез је рођен 4 маја 1908 г. у селу Сијерча, општина Калиновик, срез Фочански.
Свршио средњу Техничку школу у Сарајеву, а потом подофицирску школу у Београду и постао акт. наредник. Кроз војну обуку завршава и следеће курсеве: аутомобилски и аеро-механичарски у Новом Саду, пилотски у Земуну и војно пилотски у Мостару.
1 окт 1935 г. изашао је из акт војне службе као наредник,са положеним испитом за чин п.поручника.
Остао је запамћен познати случај Елезовог спречавања евент. атентата на ЊВ Краља, његова два брата и мајку ЊВ Краљицу, 23 марта 1938 г.
Као син добровољца из Прв. св. рата, добио је 5 ха државне земље у Битољу , а касније је имање увећао за још купљених 20 ха.
У Априлском рату 1941, 8 априла одступа за Грчку.Након капитулације, из Грчке се враћа 12 маја 1941 г. и одлази у Чачак, 23 маја 1941 г. Живео је на адреси Краља Александра бр. 20 и у почетку се представљао као официр Чехословачке војске.
У окупираном Чачку међу првима приступа четн. ДМ организацији.
Организује Љубићку четн. чету и први са мобилизацијским списковима стиже на Равну Гору.
В.д. командира Гучке чете Јеличког четн.одреда,септ.1941 г.
Учесник ослобођења Чачка, 1 окт 1941 г.
Командант Босанског четничког одреда Команде четничких одреда ЈВ за Чачак, октобра 1941 г.
Овај одред је створен 1 окт 1941 г. у ослобођеном Чачку од српских избеглица из Босне. Бројно стање одреда, 12 октобра је било 216 лица. Крајем октобра 1941 г. већи део одреда се пребацује у Ист. Босну, где добија назив Први ударни одред ЈВ и стављен је под команду мајора Ј. Дангића и бива послат на фронт према усташама.
Елез остаје командант Првог ударног одреда ЈВ, под главном командом мајора Јездимира Дангића.
Крајем децембра 1941. године, по наређењу мајора Бошка Тодоровића, Елез долази у Трново са делом свог одреда (око седамдесет војника) и почиње радити на придобијању појединаца и команди Калиновачког партизанског одреда.
У Трнову је у то време био смештен и Штаб Калиновачког партизанског одреда чији је командант био Раде Хамовић.
У том периоду није било отворених сукоба између ова два одреда, већ је постојао и неки облик сарадње.
Лазар Елез је веровао Раду Хамовићу, па због тога није ни организовао обезбеђење. Чак су се често и састајали.

Партизански командант Тито у одлуци о формирању Оперативног штаба за Херцеговину, јануара 1942. године, поручује херцеговачким партизанима (устаницима):

"По сваку цијену морате ликвидирати све четничке банде на вашем
подручју. Ви знате где су сада та њихова упоришта. За то чишћење одредите
сигурне јединице...
Право је чудо да сте дозволили да вам отму Тодоровића.
То је био добар лов. Немојте да вам се други пут нешто овако догоди. Кроз
то се осјећа код вас мекуштво и борбена лабавост. Ако нисте били сигурни да
га можете спровести, онда сте га требали стријељати. Тако се ради.
Четничке банде су наши велики непријатељи и ликвидацији њиховој од сада
морате посветити велику пажњу."

Дакле, за партизански Врховни штаб главни непријатељи су припадници
војночетничких јединица, а не усташе и окупатори, па је зато тај штаб 28. децембра 1941. године наредио Дурмиторском партизанском одреду да формира два батаљона и да их упути Калиновачком партизанском одреду као помоћ у разбијању јединица војних четника, које су узимале све више маха на калиновачком подручју. У складу са тим наређењем, Дурмиторски одред упутио је 14. јануара 1942. године на подручје Калиновика батаљон „Војвода Момчило“, а неколико дана касније и батаљон „Бајо Пивљанин“. Батаљон „Војвода Момчило“ стигао је у Фочу 20. јануара 1942. године и одмах упутио једну чету у Трново, где је био смештен штаб Калиновачког партизанског одреда, као и људство из 1. ударног одреда војних четника. Командант Калиновачког партизанског одреда Раде Хамовић наредио је црногорској јединици да похвата и разоружа четнике из овог одреда, што је ова и учинила 22. јануара 1942. године. Војни четници нису се ни обезбеђивали од партизана пошто су, званично, још сарађивали. Црногорски партизани сутрадан су их ликвидирали иза зграде предратне жандармеријске касарне у Трнову, у којој је тада био смештен Хамовићев штаб. Том приликом убијено је око 70 бораца и њихов командант Лазар Елез.

Овај злочин је вршен у тајности. Наиме по неким казивањима, позивали би по неколико четника на договор и ликвидирали их хладним оружјем, како остали не би чули пуцње. Комунистичка власт је после рата изградила хотел (Трескавица), који и данас вјероватно крије кости страдалих четника.

Наставак Хамовићевих злочина у априлу 1942. године довешће до револта устаника. Почетком маја 1942 године, отказаће послушност партизанској команди која је успјела побјећи на челу са Хамовићем.
Након овога се Калиновачки партизански одред преименује у Калиновачки војночетнички одред и задржава комплетно устаничко људство, не мењајући команданте батаљона и комадире водова и чета. Касније ће одред преформирати у Калиновачку војночетничку бригаду.

[Мића Адмирал]

Свршио XXXIV кл. Пешад.подоф.школе ( 1.мај 1928 - 1.мај 1930 )

[Перун]

Хајде да закомпликујмемо још мало.
Постојали су и Миланко и Ђорђе Николић,, били су рођена браћа, а имали су и трећег брата. Ово су подаци о њима које сам тада записао:

Миланко Николић из с. Шашинци у Срему, активни поручник. На Петровдан 1942. одбија да се прикључи Фрушкогорском партизанском одреду. Партизани зато убијају његову снајку Загорку Николић, а он са својом браћом Секулом и Ђорђем бежи преко Саве. Вероватно је био командант Групе рачанских бригада Златиборског корпуса. Миланкова и Секулина судбина је непозната, а Ђорђе се ујесен 1944. враћа у село. Ухапшен је после годину дана, робијао је четири године.

А ово је слика поручника Миланка Николића:

На више места у кутијама Златиборског корпуса помиње се само ,,поручник Николић”, док се име не помиње. Ако сам пажљиво прегледао све што сам до сада прикупио требало би да је, део документа који сам окачио, једино место где се помиње и име Ђорђе. Миланко се нигде не помиње.

Наредних дана ћу покушати да контактирам некога од чланова породице и да те податке упоредим са СВЛ.

[Мића Адмирал]

Списак треба допунити и са :
мајор Радослав Ђурић ( март 1942 )