(19-08-2018, 08:42 AM)ватхра Пише: Да ли је то све?
Сигуран сам да је било још тога.
Било је. Ево да рекапитулирам.
Вреде 11. августа долази на састанак са поменутом тројком, сам у аутомобилу, без обезбеђења, кроз Шумадију, свечано обучен у делове 10 различитих униформи. Приликом разговора, четничка делегација износи жељу да састанак и све у вези са њим, остане у тајности, на шта Вреде обећава да ће се о томе водити рачуна. Састанак се окончава, сви излазе из виле и почиње да шкљоца фотоапарат. Четнички официри, свакако размишљајући у стилу "Ма јебеш тајност" одмах заузимају позу за сликање, загрљени и насмејани, остављају негатив Немцима, не интересујући се за даљу судбину истог. Вреде креће ка Београду и на изласку из Тополе случајно среће шефа јавне безбедности у Србији, такође без обезбеђења. На његово питање, Вреде му одмах саопштава где је био.
После рата, тај шеф, комунистима саопштава да је полазећи на састанак са Калабићем у Тополу, због дефекта на аутомобилу морао да стоји поред пута када је наишао поменути немачки официр (коме није честито запамтио име) и признао му где је био. Како је претходно објаснио да је састанак са Калабићем у Тополи био 26. или 27. августа, или је Драги кренуо за Тополу 15 дана раније (можда из страха да му ауто негде не стане уз пут?), или тај Вредеов састанак са Калабићем није био 11. августа.
Елем, Вреде стиже у Београд 13. августа и ту саставља за Хермана Нојбахера службену белешку, у којој о себи говори у трећем лицу (?), где потанко објашњава ток разговора са четницима. Не помиње неко сликање, нити наводи да у прилогу белешке шаље било шта.
Девет дана касније, на пријему код Хитлера, Нојбахер уопште не помиње тај састанак, нити о њему пише у својим мемоарима после рата.
Све је поприлично јасно.