[Шумадинац]

Био је српски правник, политичар, професор Правног факултета на Великој школи, сматра се да је његовим делом ударен темељ српској теорији кривичног права и оно је дуго служило као основа за праксу кривичног правосуђа у Србији.У Смедереву је био председник Окружног суда.
О коме је реч?

Ђорђе Ценић?

[смедерево]

Био је српски правник, политичар, професор Правног факултета на Великој школи, сматра се да је његовим делом ударен темељ српској теорији кривичног права и оно је дуго служило као основа за праксу кривичног правосуђа у Србији.У Смедереву је био председник Окружног суда.
О коме је реч?

Аћим Чумић.

Грешка..

---

Био је српски правник, политичар, професор Правног факултета на Великој школи, сматра се да је његовим делом ударен темељ српској теорији кривичног права и оно је дуго служило као основа за праксу кривичног правосуђа у Србији.У Смедереву је био председник Окружног суда.
О коме је реч?

Ђорђе Ценић?

Тако је Шумадијо!

[Бенито]

" Имам осећај да је ово почетак једног дивног пријатељства."

Рек'о ја.

[Александар Динчић]

У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.

[Митић]

У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.

Можда Ваухник или Попов

[Александар Динчић]

Нису они. Бенито, где си....

[Милослав Самарџић]

Војни рок у Србији уведен је 1926. Колико је трајао?

[Бенито]

У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.

Дозволи да Ти преформулишем питање:
Ваухник је сазнао за план напада Немачке на Краљевину Југославију.
Попов је сазнао за план напада Јапана на САД.
Који југословенски обавештајац је сазнао за план напада Немачке на СССР?

[ХраброСрце]

У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.

Дозволи да Ти преформулишем питање:
Ваухник је сазнао за план напада Немачке на Краљевину Југославију.
Попов је сазнао за план напада Јапана на САД.
Који југословенски обавештајац је сазнао за план напада Немачке на СССР?

Валтер?

[Митић]

Како каже ХраброСрце, можда је Жарко Тодоровић.

Или можда један од браће Поповића. Или Угљеша или Жарко

[Александар Динчић]

У ратној преписци између Стаљина и Черчила, приликом покушаја британског премијера да умолистиви совјетског вођу услед неактивности Западне алијансе, он на једном месту каже да му је, поред осталог, исказао лојалност и када му је јавио преко свог поверљивог човека из Београда да ће га Хитлер сигурно напасти. Академик Владимир Дедијер, као спасиоца Совјета, навео је Тита, тј. да је он преко неких својих веза успео да сазна да ће уследити напад на СССР, па јавио Дједи (Коминтерни). Стаљин се у истој преписци обилато захваљује Черчилу за ту прослеђену информацију.
Моје питање гласи: која је то била Черчилова веза из Београда?
Помоћи ћу мало. Није био Тито, мада је могао да сазна преко Јохана Рајтера и учини велику ствар.

Дозволи да Ти преформулишем питање:
Ваухник је сазнао за план напада Немачке на Краљевину Југославију.
Попов је сазнао за план напада Јапана на САД.
Који југословенски обавештајац је сазнао за план напада Немачке на СССР?

Не, јасно сам питао: Черчилу је неко јавио из Београда. Ко?

[Александар Динчић]

Како каже ХраброСрце, можда је Жарко Тодоровић.

Или можда један од браће Поповића. Или Угљеша или Жарко

Није Валтер. Не ради се о војној личности.

[Александар Динчић]

Војни рок у Србији уведен је 1926. Колико је трајао?

Две године и три месеца.

[Милослав Самарџић]

Војни рок у Србији уведен је 1926. Колико је трајао?

Две године и три месеца.

Не. Десет година. Па је смањено на шест, па на четири.