Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

(05-07-2020, 04:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(05-07-2020, 03:15 PM)Мића Адмирал Пише:  
(04-07-2020, 07:16 PM)Aleksandar mali Пише:  Poštovani gospodine Samardžiću,
Imate li neku informaciju o Grubač Milanu pripadniku Mlavskog korpusa JVuO i sudbini Mlavskog korpusa? O Mlavskom korpusu i Siniši Ocokoljiću ima malo dostupnih podataka.
Hvala unapred

Милан Грубач рођен 1922 у Книну.
Почетком рата, као избеглица долази у Србију.
Ађутант команд. Млавског корпуса.
Преживео рат и вратио се у Книн, да би 1995 поново постао избеглица. Тешко болестан, настанио се у м.Андревље, на Фрушкој Гори.
Ух, добро ме подсети, изгледа да сам познавао човека. Долазио је у КГ једном.

Zahvaljujem na brzim odgovorima.
Da li je istina da je Siniša Ocokoljić bio jedan od najpoštenijih i najdisciplinovanijih oficira i komadanata JVuO? Ima li proverenih podataka kako je emigrirao i na koji način je uhapšen i likvidiran?
Одговори

(02-07-2020, 08:55 AM)ОРЈУНА Пише:  Да ли су неке четничке заставе или нека њихова обележја пале у руке комуниста?

Колико ја знам, нису. Него, да ли су неке четничке заставе враћене у Србију у протеклих 30ак година?

Чланак о бици за Фочу и даље стоји. Свака част Симо, али мислим да би било боље да се ради на исправљењу постојећих чланака. Ево, нико ништа није брисао у протекла 24 сата.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0...1%87%D1%83
Одговори

(05-07-2020, 09:22 PM)Филип Ђукић Пише:  Чланак о бици за Фочу и даље стоји. Свака част Симо, али мислим да би било боље да се ради на исправљењу постојећих чланака. Ево, нико ништа није брисао у протекла 24 сата.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0...1%87%D1%83
Hvala, no problem ako si uvideo u tekstu i jeste nastao kada sam pokusao da ispravim postojeci clanak, jer sam tu "stao na zulj" jednom od urednika.
Одговори

(05-07-2020, 08:37 PM)Aleksandar mali Пише:  
(05-07-2020, 04:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(05-07-2020, 03:15 PM)Мића Адмирал Пише:  
(04-07-2020, 07:16 PM)Aleksandar mali Пише:  Poštovani gospodine Samardžiću,
Imate li neku informaciju o Grubač Milanu pripadniku Mlavskog korpusa JVuO i sudbini Mlavskog korpusa? O Mlavskom korpusu i Siniši Ocokoljiću ima malo dostupnih podataka.
Hvala unapred

Милан Грубач рођен 1922 у Книну.
Почетком рата, као избеглица долази у Србију.
Ађутант команд. Млавског корпуса.
Преживео рат и вратио се у Книн, да би 1995 поново постао избеглица. Тешко болестан, настанио се у м.Андревље, на Фрушкој Гори.
Ух, добро ме подсети, изгледа да сам познавао човека. Долазио је у КГ једном.

Zahvaljujem na brzim odgovorima.
Da li je istina da je Siniša Ocokoljić bio jedan od najpoštenijih i najdisciplinovanijih oficira i komadanata JVuO? Ima li proverenih podataka kako je emigrirao i na koji način je uhapšen i likvidiran?
Поштење и дисциплина су се онда другачије гледали него данас. То није била само ствар воље, да ли је неко на положају непоштен - и ништа.
Него је постојала генерална инспекција трупа, војни судови, обавештајци.
Због кршења прописа, проневера, недисциплине, официри су смењивани, за некима су расписиване потернице, неки су стрељани. Оцокољић није спадао ту, он је одликвоан и унапређиван.
Одговори

Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?
Одговори

(06-07-2020, 08:54 AM)Бенито Пише:  Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?
Ako se ne varam, Pavle Djurisic je u jednom trenutku bio rascinjen duznosti u JVuO, mada mu je to posle vraceno, kad je nastao spor oko CDK. Ali to je svakako bila greska.
Одговори

(06-07-2020, 08:54 AM)Бенито Пише:  Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?

Ја, Милутина Јанковића не могу да прежалим, без обзира на све. Грешка.
Одговори

Са ове дистанце, свакако занимљива тема за размишљање. Највећа, или једна од највећих грешака је, као што је Милослав и описао у "Дражи", одуговлачење са смењивањем и кажњавањем Ђурића. Ђуришић, такође, јако шкакљива ситуација, најблаже речено.

Мени, субјективно, највише је жао, такође, Јанковића. Живо ме занима каква би му судбина била да се повукао у Босну...
Одговори

(06-07-2020, 02:53 PM)Горски штаб 52 Пише:  Са ове дистанце, свакако занимљива тема за размишљање. Највећа, или једна од највећих грешака је, као што је Милослав и описао у "Дражи", одуговлачење са смењивањем и кажњавањем Ђурића. Ђуришић, такође, јако шкакљива ситуација, најблаже речено.

Мени, субјективно, највише је жао, такође, Јанковића. Живо ме занима каква би му судбина била да се повукао у Босну...
Preporucujem da ako vec niste procitate knjigu "Golgota cetnika" B. Dimitrijevica koja je izasla prosle godine. Mene je ona uverila da je Djurisic sve sto je radio radio iz iskrene namere da pomogne JVuO, stvar sa CDK je bila vise formalna kako bi dosao do opreme za svoje ljude, a saradnje sa Sekulom Drljevicem nije bilo, tj. to je namerno uradjeno da bi se iz njega izmamio put za Sloveniju a posle se Drljevic ubio, sto je i uradjeno, s tim sto je on prethodno vec ubio Pavla napravivsi mu zasedu.
Одговори

(06-07-2020, 08:54 AM)Бенито Пише:  Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?
Прво да подсетим да је онда за упис у официрске и подофицирске школе, као и у жандармерију, полицију, и сл, испитивана криминална прошлост барем за три генерације уназад. Критеријуми су били строги и самим тим било је мало криминалног понашања у тим категоријама. Тек кад је завладао комунизам, почело се за криминалне особе говорити да су поштене, добре, и сл, шверцер је постао позитиван термин, итд.
Док су, с друге стране, комунисти окупљали људе с коца и конопца. Наивне, особе светлог карактера, су постепено елиминисали.
Од тих малобројних грешака истичем мајора Ђурића - требало је одмах да се склони.
Онда, Звонко није био за борбене јединце, требало је да се повуче у Врховну команду.
Раковић исто. Да подсетим да је сачекао да пође на Копаоник, 6. августа 1944, док стане киша. Уместо кад је наређено. Кад је стигао, ситуација се променила. Због тога је имао скоро 1.000 несталих и заробљених.
Црна Гора је специфичан случај.
За Милутина не бих рекао да је грешка. Такав је био Рачићев суд, веома строг, летела је глава и за мање.
Одговори

Milan Paroski je u intervjuu koji je nedavno dao za Balkan info, na pitanje "Zasto je Cercil izdao Drazu i podrzao Tita" dao zanimljiv odgovor, pozivajuci se na memoare Vasilija Trbica, predratnog komite, gradonacelnika Prilepa i narodnog poslanika koji je emigrirao sa vladom u London, evo sta je rekao (nije direktan citat vec preneseno, mozete cuti sta je rekao na 21:47 mintua):

"Na zasedanju Jugoslovenske vlade u izbeglistvu 1943. urgirano je od strane Britanaca da se odgovori na ponudu Vinstona Cercila. Slobodan Jovanovic (za kog Paroski govori da je negativna licnost u svemu tome), vadi vec dve nedelje neotvarano pismo od Cercila sa ponudom o saradnji u borbi sa Hitlerom (ne znam sta mu je ovo tacno znacilo, mada moguce da se radi o formalizovanoj saradnji jer je pre toga vlada proglasila kapitulaciju, dakle povlacenje kapitulacije). Medjutim, ta ponuda sadrzi jedan deo koji hrvatski i slovenacki predstavnici u toj izbeglickoj vladi nisu hteli da prihvate, i zbog kojih je oboren. To je bio predlog da se, po principu dve Nemacke (kako je posle rata postojala istocna i zapadna), Jugoslavija podeli, gde bi sa jedne strane kralj i Srbi dobili sve do reke Bosne, dok bi drugi deo, Hrvatska, Slovenija, i zapadno od reke Bosne pripalo Titovim partizanima. To bi hrvatske i slovenacke zastupnike u izbeglickoj vladi lisilo svih pozicija, sto oni nisu hteli i predlog je odbijen, nakon cega je Cercil dao podrsku partizanima".

Ovo se vremenski, ali i logicki uklapa sa "Dogovorom o procentima" koji je usledio godinu dana posle izmedju Cercila i Staljina, gde su se dogovorili da Jugoslaviju dele pola - pola. Naravno, posle smo dobili to u drugacijem smislu, sa trzisnim socijalizmom, ali mozda je pre toga Cercil imao na umu bukvalnu podelu Jugoslavije, opet kazem kao po principu dve Nemacke, na komunisticku Jugoslaviju i kraljevinu Jugoslaviju?

Ipak, ono sto ovde nema smisla, je da bi se ta komunisticka Jugoslavija naslanjala na zemlje zapadnog bloka (Italija, Austrija) dok bi se ova kraljevina granicila sa zemljama istocnog bloka (Madjarska, Rumunija, Bugarska). Jedina zapadna zemlja sa kojom bi se granicila bi bila Grcka.

Sta vi mislite o ovome? Ima li smisla?

Одговори

Парошки нема појма о ДСР и боље му је да ћути него да се овако бламира под старе дане. Додуше, за масе које гледају ове емисије, ово су идеални и једноставни одговори на компликована питања, што увек може да прође.
Одговори

(06-07-2020, 04:34 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(06-07-2020, 08:54 AM)Бенито Пише:  Шта мислиш, после свих ових година истраживања, да ли су негде погрешили, било при кажњавању, било при унапређивању и награђивању?
Прво да подсетим да је онда за упис у официрске и подофицирске школе, као и у жандармерију, полицију, и сл, испитивана криминална прошлост барем за три генерације уназад. Критеријуми су били строги и самим тим било је мало криминалног понашања у тим категоријама. Тек кад је завладао комунизам, почело се за криминалне особе говорити да су поштене, добре, и сл, шверцер је постао позитиван термин, итд.
Док су, с друге стране, комунисти окупљали људе с коца и конопца. Наивне, особе светлог карактера, су постепено елиминисали.
Од тих малобројних грешака истичем мајора Ђурића - требало је одмах да се склони.
Онда, Звонко није био за борбене јединце, требало је да се повуче у Врховну команду.
Раковић исто. Да подсетим да је сачекао да пође на Копаоник, 6. августа 1944, док стане киша. Уместо кад је наређено. Кад је стигао, ситуација се променила. Због тога је имао скоро 1.000 несталих и заробљених.
Црна Гора је специфичан случај.
За Милутина не бих рекао да је грешка. Такав је био Рачићев суд, веома строг, летела је глава и за мање.
Апсолутно си све у праву.
Осим за Милутина Јанковића. Ту су те ћапили Бојан и Коста и прихватио си њихов закључак о "злом времену које изнедри такве људе".
Ради се о потпуно истом типу личности ратника какви су били војвода Воја Танкосић и Војвода Вук. Једина разлика између њих је временска, и ништа више.
Рачић је пресудио на основу гласина, јер није имао времена да се бапће са глупостима пред одсудну битку са комунистима. То је Раковић одлично осетио, и лисица какав је био, намирио је неке своје дугове.
Уосталом, иако је то изречено на суђењу, не треба сумњати у Чичине речи у вези тог случаја и његовог разочарења у своје команданте што су то учинили.
Одговори

(06-07-2020, 02:53 PM)Горски штаб 52 Пише:  Са ове дистанце, свакако занимљива тема за размишљање. Највећа, или једна од највећих грешака је, као што је Милослав и описао у "Дражи", одуговлачење са смењивањем и кажњавањем Ђурића. Ђуришић, такође, јако шкакљива ситуација, најблаже речено.

Мени, субјективно, највише је жао, такође, Јанковића. Живо ме занима каква би му судбина била да се повукао у Босну...
Погинуо би већ при нападу на Тузлу, коју су четници изгубили од много опремљенијих комуниста. Једноставно, он се не би повукао и ту би био његов крај.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 10 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним