[Милослав Самарџић]

Па ова адреса вам је блокирана!Стално ми се враћају поруке. pogledi@sbb.rs

pogledikg@gmail.com

[четнички курир]

Хвала.

[Милан Грујић Камењарка]

Господине Самарџићу, ја сам баш јуче прочитао да су четници спровели "истрагу" муслимана у Кулен Вакуфу после језивог покоља српског народа у лето 1941. Да ли знате нешто о овој акцији? Чија је то јединица била?

[Милослав Самарџић]

Нисам чуо за то. Јел може нешто ближе?

[Милан Грујић Камењарка]

О овоме сам читао на страници www.jadovno.com где се ово помиње у делу о борбама у Босанској крајини. Прво су муслиманске усташе сатрале све Србе у селима око Кулен Вакуфа да би потом четници упали у то подручје и извршили погром над муслиманима (преко 1.300). Ово доводим у питање с обзиром да није наведено под чијом су командом биле четничке јединице нити ко је био командант. Колико је мени познато, подручје Кулен Вакуфа је спадало под команду Западне Босне и Славољуба Вранешевића. С обзиром на усташку бруталност и крволочност, не чуде ме четничке освете уопште.

[Романија]

Чим је љето 41. то су вјероватно били устаници, који су касније били под Дражином командом.

[Милослав Самарџић]

Где тачно на овом сајту?

[четнички курир]

Господине Самарџићу, да ли имате ову слику Часлава Протића веће резолуције?Ако можете да је поставите овде.Баш ми треба за неки мој рад.

[Николај]

Нити су то урадили "четници", нити су ти људи били под Дражином командом. За све злочине почињене 1941. године, комунисти кажу "то су урадили четници". А ако је неко место ослобођено од усташа у устанку 1941. године, комунисти кажу "то нису урадили четници, тада није било те поделе, то су српски устаници."

Осим тога ова бројка је и више него претерана. Колико ми је познато, тај број се помиње само у једној резолуцији муслимана упућеној Анти Павелићу.

[Милан Грујић Камењарка]

Па зато и кажем да то нису могли урадити четници с обзиром да су се коначне поделе на партизане и четнике десиле тек 1942. године.
Господине Самарџићу, укуцајте у делу за претраге "Босанска крајина" и изаћи ће Вам "Босанска крајина у Другом светском рату". Ти текстови ми имају обојеност црвене банде. Проверите сами и видећете да сам у праву.

[Милослав Самарџић]

Нашао сам само ово:
Српски устаници, предузевши напад и са личке и са босанске стране заузели су Кулен Вакуф 6. септембра 1941. године. Усташко-домобрански гарнизон се предао, део зликоваца је успео да се извуче у правцу Бихаћа. Они који су се огрешили о српску нејач платили су главом. Један од учесника је записао: „Освете је у овим драматичним ратним данима и на претек било. Доста је крви пало док је разум надвладао тугу и бол.“ (Милан Штикавац, Крваво лапачко љето, у: Ратна сећања из НОБ ИИ, Београд 1981, стр. 616). Село Боричевац је напуштено после рата. Тамошњи Хрвати су страховали од српске освете, нису имали храбрости да погледају у очи, завијеним у црно, српским суседима. Вољом „народних“ власти прешли су у Славонију, али какве ироније, опет на земљу Србинову, који је и тамо био прогањан и клан.

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу, да ли имате ову слику Часлава Протића веће резолуције?Ако можете да је поставите овде.Баш ми треба за неки мој рад.

На жалост немам оригинал.

[Милан Грујић Камењарка]

Нашао сам само ово:
Српски устаници, предузевши напад и са личке и са босанске стране заузели су Кулен Вакуф 6. септембра 1941. године. Усташко-домобрански гарнизон се предао, део зликоваца је успео да се извуче у правцу Бихаћа. Они који су се огрешили о српску нејач платили су главом. Један од учесника је записао: „Освете је у овим драматичним ратним данима и на претек било. Доста је крви пало док је разум надвладао тугу и бол.“ (Милан Штикавац, Крваво лапачко љето, у: Ратна сећања из НОБ ИИ, Београд 1981, стр. 616). Село Боричевац је напуштено после рата. Тамошњи Хрвати су страховали од српске освете, нису имали храбрости да погледају у очи, завијеним у црно, српским суседима. Вољом „народних“ власти прешли су у Славонију, али какве ироније, опет на земљу Србинову, који је и тамо био прогањан и клан.

У та 4 дела о Босанској крајини (не знам у којем тачно), сам видео да пише о погрому 1350 муслимана и то крајем лета и почетком јесени 1941. године када устаници још нису били подељени.

[Мањача]

Господине Самарџићу, желио бих да чујем ваше мишљење о судбини Рафаела Бобана. Давно сам, у некој књизи (комунистичко издање, не сјећам са имена), прочитао да је погинуо код Бјеловара 1945, док на Википедији пише да је можда успио побјећи у Америку.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Rafael_Boban