[Chicot]

Ma ja samo pitam jednostavnu stvar: šta kvalifikuje nekoga za četničkog vojvodu?
U bilo kom periodu. A u drugom svetskom ratu?
Da li su i koliko kriterijumi fleksibilni?

Da li te vojvode treba da imaju i nekog ratnog uspeha, ratno znanje , iskustvo ..?

Pitam zato što mi je u tom konglomeratu po svemu različitih ljudi, karaktera, znanja , iskustva, statusa.. čega god .. vrlo teško da nadjem ma i jedan zajednički imenitelj.
To nije ni ratno dostignuće ni egzistencijalni ni politički parametar.

[Бенито]

Мислиш ли да многи од нас нисмо себи постављали исто такво питање. Па тражили шта је то конкретно урадио Калабић или Дуја Смиљанић, а није Катанић или Кент.
Једноставно је - Дража Михаиловић је имао тада много боље информације и слику о ономе што се десило у протеклих годину дана рата, него што ми то можемо данас да реконструишемо историју тог доба.
За западне делове Краљевине Југославије користио је информације Бирчанина. А што се тиче параметра, једино је оно што је био параметар 1904. године, и доцније, а то је: кадар стићи и утећи....
У том тренутку, њих двојица су проценили да су то звање заслужили управо именовани људи, углавном официри. Управо због овог основног параметра, а који су управо ови људи испунили, знајући данас њихове тачне или мање тачне биографије, ми мислимо да је то хетерогена група људи. Али, заборављамо да су и апостоли били хетерогена група коју је само један параметар спајао.
Такав је и овде био случај.

[Chicot]

Dobro. Hvala.

Delimicno sam dobio odgovor.
Ovo predje u diskusiju. Izvini, nije mi bila namera da poremetim tok diskusije na kvizu.

Hoces da prebacimo ove poruke na neku drugu temu?

[Бенито]

Не, одлично је овде.

[ХраброСрце]

1. Илија Трифуновић Бирчанин, 2. Добросав Јевђевић, 3. Момчило Ђујић, 4. Бајо Станишић, 5. Драгутин Кесеровић, 6. Бранко Богуновић, 7. Петар Самарџић, 8. Мане Роквић, 9. Карло Новак, 10. Радивоје Керовић, 11. Радојица Перишић, 12. Блажо Ђукановић, 13. Влада Новаковић, 14. Саво Ковач, 15. Радован Иванишевић, 16. Урош Дреновић, 17. Мирко Марић, 18. Петар Баћовић и 19. Мило Ракочевић.
Укупно њих 19.

Зар Петар Баћовић није био по повратку из Каира? Има слика, на оном ручку, маја 1944.? Ако се не варам, Ђорђије Лашић је био на почетку, 1941 заједно са Ђуришићем?

[Александар Динчић]

Радомир Маринковић и Перо Ђукановић нисам сигуран да су били. Ако неко зна тачно...
Сви остали које није поменуо Динча су били.

Перо Ђукановић је самопроглашени четнички војвода као Божа Јаворац, кога су титулисали војници. За Маринковића нисам чуо.

[Александар Динчић]

1. Илија Трифуновић Бирчанин, 2. Добросав Јевђевић, 3. Момчило Ђујић, 4. Бајо Станишић, 5. Драгутин Кесеровић, 6. Бранко Богуновић, 7. Петар Самарџић, 8. Мане Роквић, 9. Карло Новак, 10. Радивоје Керовић, 11. Радојица Перишић, 12. Блажо Ђукановић, 13. Влада Новаковић, 14. Саво Ковач, 15. Радован Иванишевић, 16. Урош Дреновић, 17. Мирко Марић, 18. Петар Баћовић и 19. Мило Ракочевић.
Укупно њих 19.

Зар Петар Баћовић није био по повратку из Каира? Има слика, на оном ручку, маја 1944.? Ако се не варам, Ђорђије Лашић је био на почетку, 1941 заједно са Ђуришићем?

Лашић није четнички војвода. На жалост, јер је одличан официр. Ту се Бирчанин баш огрешио, као и код Алексе Леке Лалића.

[Александар Динчић]

1. Илија Трифуновић Бирчанин, 2. Добросав Јевђевић, 3. Момчило Ђујић, 4. Бајо Станишић, 5. Драгутин Кесеровић, 6. Бранко Богуновић, 7. Петар Самарџић, 8. Мане Роквић, 9. Карло Новак, 10. Радивоје Керовић, 11. Радојица Перишић, 12. Блажо Ђукановић, 13. Влада Новаковић, 14. Саво Ковач, 15. Радован Иванишевић, 16. Урош Дреновић, 17. Мирко Марић, 18. Петар Баћовић и 19. Мило Ракочевић.
Укупно њих 19.

Зар није Милослав на овом форуму написао да Блажо Ђукановић није био четник?

Очигледно га није библиографски испратио како треба. Ђукановић је четовао 1941. године, али у јужним крајевима (на Сувој планини), не у Црној Гори (тамо је дошао тек у децембру 1941). И то је још један разлог зашто је она Дражина инструкција мајору Ђорђију Лашићу фалсификат. Дакле, Блажо Ђукановић је четнички старешина (у смислу четовања). После је прешао у цивилну службу.

[Бенито]

Динча, свака част за све ове интервенције, које су биле неопходне.
Само, ако имаш мишљење, напиши нешто о томе што нико са подручја Маћедоније, Пчиње, Космета, па све до Ниша није именован за четничког војводу.

[Александар Динчић]

Наравно, види се да су гледали да покрију све делове где су Срби живели, плус Словенија. Чуди мало што нема никога за подручје Јужне Србије, а зато би могао Динчић да напише нешто више.

За јужне крајеве је у периоду рата било уврежено мишљење да је то "Пећанчев посед". Зато је у Врховној команди изостајало фаворизовање старешина у истим крајевима. Па самим тим и титулисања.
Истини за вољу, Пећанац је у истим крајевима наградио преко 80 официра и угледних првака војводским титулама. Додуше, Кесеровић, који је једини остао потврђени Пећанчев војвода источно од Велике Мораве, сасвим је довољан за јужне крајеве, иако је територијално покривао југозападну Србију и један део централне Србије.

[Бенито]

С тим да би као Дражин и Бирчанинов војвода био именован и још један Пећанчев војвода, који је признао Дражину команду, да није био заробљен. Ради се о војводи Кимићу.
Да ли си сагласан?

[Chicot]

Zašto je bilo neophodno imenovati toliki broj vojvoda?
Izvinte, mene to pitanje prilično svrbi.

[Александар Динчић]

Динча, свака част за све ове интервенције, које су биле неопходне.
Само, ако имаш мишљење, напиши нешто о томе што нико са подручја Маћедоније, Пчиње, Космета, па све до Ниша није именован за четничког војводу.

Командант Истуреног дела ВК за јужну Србију константно је саботирао. Поред тога што су сви ти поменути крајеви већ сматрани територијалним поседом Косте Пећанца. Овај је само још више поспешивао све те сумње. Чак и свом најбољем пријатељу, Милутину Радојевићу, није обезбедио да му се потврди војводска титула. После су се мрзели горе него Немац и Јевреј (убијали један другом курире). Какве црне војводе... Чак ни Ђурић није могао да буде војвода, мада је желео. Ту је остао само Кесеровић.

[Бенито]

Зато што је било потребно подићи морал после тешке 1941. године, нарочито на територији НДХ и у Црној Гори, и зато што је, у Србији, било потребно откачити што већи број четника од легализације тако што би им се показало да има војвода у шуми, и да се момци не навикавају много на недићевске паре.
Ето зато...
Шалим се, наравно, али да не пишем колоквијалним језиком, ово су главни разлози...