[Бенито]

Може два питања:

1. Који официр је у периоду од 1910. до 1914. предавао стратегију у Војној академији и Генералштабној припреми?

2. Да ли је 19. септембра 1941. Аца Мишић предлагао да се нападне Ужице из разлога да се заузме фабрика оружја и дође до муниције?

Везано за друго питање, не могу да се сетим да ли је гдин Милослав писао о томе.

1. Пуковник Божидар Терзић. (ово онако напамет, јер немам времена да тражим)или Петар Бојовић 
2. Предлагао је не само због муниције, него управо због онога што су комунисти остварили у октобру/новембру 41 у тој вароши.

[Mitic]

Може два питања:

1. Који официр је у периоду од 1910. до 1914. предавао стратегију у Војној академији и Генералштабној припреми?

2. Да ли је 19. септембра 1941. Аца Мишић предлагао да се нападне Ужице из разлога да се заузме фабрика оружја и дође до муниције?

Везано за друго питање, не могу да се сетим да ли је гдин Милослав писао о томе.

1. Пуковник Божидар Терзић. (ово онако напамет, јер немам времена да тражим)или Петар Бојовић 
2. Предлагао је не само због муниције, него управо због онога што су комунисти остварили у октобру/новембру 41 у тој вароши.

Да, јасно око другог питања.

А што се тиче првог питања, у "Војном делу" сам нашао да је Апис предавао стратегију.

То је чланак о Апису, погледати стр. 246

http://www.vojnodelo.mod.gov.rs/pdf_clan...Kostic.pdf

[Милослав Самарџић]

Може два питања:

1. Који официр је у периоду од 1910. до 1914. предавао стратегију у Војној академији и Генералштабној припреми?

2. Да ли је 19. септембра 1941. Аца Мишић предлагао да се нападне Ужице из разлога да се заузме фабрика оружја и дође до муниције?

Везано за друго питање, не могу да се сетим да ли је гдин Милослав писао о томе.

Нисам. Који је извор?

[Mitic]

Може два питања:

1. Који официр је у периоду од 1910. до 1914. предавао стратегију у Војној академији и Генералштабној припреми?

2. Да ли је 19. септембра 1941. Аца Мишић предлагао да се нападне Ужице из разлога да се заузме фабрика оружја и дође до муниције?

Везано за друго питање, не могу да се сетим да ли је гдин Милослав писао о томе.

Нисам. Који је извор?

О томе су писали Коста Николић и Бојан Димитријевић, а цитирали су Милену Мишић.

То сам нашао у публикацији Николића и Девића:

"Милена, супруга Александра Мишића, сећала се касније да је атмосфера на састанку била „веома срдачна“ и да је њен супруг Тита ословљавао са „товаришћ“. На столу је стајала секцијска карта: „И они су се надносили на њу. Мој муж је највише говорио и уносио живости, а Дража, Тито и Драгиша Васић су ћутали. Мој муж је предлагао да Дражини четници, заједно са партизанима, нападну на Ужице, да освоје тај град, да заузму фабрику оружја и наоружају добро своје људе како би их припремили за борбу против непријатеља“.56 "

56 К. Николић, Б. Димитријевић, „Судбинско преплитање: војводини синови на супротним странама у новом рату“, 309.

https://ugradu.info/wp-content/uploads/2...JJOM-2.pdf

Izvor: Др Коста Николић, Др Немања Девић, Др Владимир Кривошејев, "Ваљево под окупацијом у Другом светском рату", Народни музеј Ваљево, Ваљево 2021, стр. 61-62

[Милослав Самарџић]

Е на супротним странама...
Војислав Мишић је кратко био у партизанима, пре почетка рата, и није био неки фактор тамо.

[Djoleat]

Е на супротним странама...
Војислав Мишић је кратко био у партизанима, пре почетка рата, и није био неки фактор тамо.

па није ни Ацо био фактор у четницима, а вероватно још краће. Велика трагедија.

[Бенито]

Како није био фактор када је у његовој кући био штаб Драже Михаиловића? 
Његовом брату Дража није хтео да дозволи да води било какву већу јединицу, јер је био алкохоличар. Зато је и прешао у партизане, који му исто то нису дозволили и држали су га уз себе само као пропагандно средство.
Трећи брат који је умро у немачком заробљеништву само четири дана пре него што је ослобођен логор, био је прави наследник Војводе Живојина Мишића, али историјска судбина неком да, а неком не да овоземаљску славу.

[Mitic]

Како се звао први српски официр који је докторирао на Сорбони?

Био је млађи учесник Мајског преврата, његова дисертација је проучавана у француским војним школама. Био је први сарадник Аписа и био је професор на Војној академији.

[Mekenzi]

Како се звао први српски официр који је докторирао на Сорбони?

Био је млађи учесник Мајског преврата, његова дисертација је проучавана у француским војним школама. Био је први сарадник Аписа и био је професор на Војној академији.

Др. Војислав Рашић.

[Перун]

Он је био први српски официр који је докторирао на Сорбони (радио тезу као
командир пешадијске чете), а и даље остао родовски официр. Дисертација му је одмах
(1911. године) штампана у Паризу и разаслата у француским војним школама.

Знања је примењивао у пракси: био је истакнути војни писац (објавио три књиге и преко сто
прилога у часописима и листовима и први српски аутор студије из војне психологије),
професор Војне академије и најмлађи члан њеног савета у 20. веку, извршилац важних
војнополитичких задатака уочи балканских и Првог светског рата, један од најспособнијих и најзаслужнијих ратних команданата, који је увек јуришао на челу свог батаљона и пука, а био последњи у одступању, те је погинуо када је био на зачељу заштитнице
приликом повлачења преко Албаније крајем 1915, а да није могло да му се мртво тело извуче, те је постало плен арнаутских банди.

О коме се ради?

Је ли он? 

[Mitic]

Поткуковник или пуковник Тодор Павловић.

Чије су ово речи:

,,Срце ми крвари кад помислим да је некад била јуначка борба мога народа у току рата против тираније. Чињеница је да мој народ нема могућност да изрази своју вољу, и да никад није имао мање слободе него данас...”

Јесте, то је он. Имали смо раније то питање и Перун је тачно одговорио.

На следећем видеу се може наћи биографија пуковника Тодора Павловића

https://www.youtube.com/watch?v=cBtHKFPR8nM

[Бенито]

Који Србин, историјска личност, је био у свом добу на најтежем, најнеповољнијем положају на читавом свету?
Изаберите до највише три личности.
ПС наглашавам "на свету", што подразумева нормално ову нашу тзв. западну - хришћанску цивилизацију, али може се посматрати и шире, баш на целом свету.

[Милослав Самарџић]

Дража 
Тешко да је неко био у тежем положају

[Бенито]

Гледај овако: када би у овом тренутку бирали личност која се налази у најгорем положају на свету, то је без сумње митрополит у Кијеву.
У том смислу, а уклопљено у ондашње историјске околности, треба пронаћи такве личности.
Дража Михаиловић је, без сумње, један од њих.
Али, мислим да их има још...