[Милослав Самарџић]

Били су од новембра-децембра 1944. па до краја фебруара или почетка марта 1945.

[luka.luke]

Били су од новембра-децембра 1944. па до краја фебруара или почетка марта 1945.

То је други пут. То је при повлачењу, али јесу ли били некада раније?

[Душан Вукашиновић]

Честитке Милославу Самарџићу на овако убедљивој аргументованости.
Ратко Крсмановић није имао овде шта да тражи.

[Милослав Самарџић]

Били су од новембра-децембра 1944. па до краја фебруара или почетка марта 1945.

То је други пут. То је при повлачењу, али јесу ли били некада раније?

Нисам наишао на други период, Ни у документима, нити Куреш пише.
Теоретски, могли су бити после 12. маја 1943, да се склоне од 7. СС дивизије.

[Лука Калиманац]

Занимљиво је, г Крсмановић је само једном поменуо Вранић и то на самом крају, обично комунисти стално причају о Вранићу.Није ни споменуо Друговац (вероватно се није сетио), обично та два села спомињу у пакету, штета што Павковић није питао за ,,Пасја гробља", то не могу никако да оправдају.
Занимљиво је још, раније комунисти нису ни спомињали четнике у бици на Сутјесци, а Ђенић и Крсмановић су споменули четнике на Сутјесци (иако знамо да су похватани четници из Црне горе, где чак има и снимак заробљених четника).

[Митић]

Опет гледам дебату, а стварно човек може да "овери" кад чује Ратка Крсмановића.

Гдин Милослав га пита да ли је познато колико је југословенских комуниста страдало у Стаљиновим чисткама, а Крсмановић каже да тога нема.

А Бранко Петрановић је, пре више од 30 година, објавио бројку од 800.

"Јосип Броз је на чело КПЈ ступио у време док су текле велике Стаљинове чистке, које су коштале живота велики број југословенских револуционара, а међу њима Филипа Филиповића, Милана Горкића, браћу Вујовић, Ђуру Цвијића, Симу Марковића, Владимира Чопића, Ивана Гржетића. Према до сада познатим подацима, у овим чисткама страдало је преко 800 југословенских комуниста, а међу њима и око 120 функционера, укључујући секретара КПЈ Милана Горкића".

https://www.scribd.com/doc/110870143/Bra...e-I-Knjiga

Извор: Бранко Петрановић, "Историја Југославије 1918-1988", прва књига, Нолит-Београд 1988, стр. 241

[Андреј501]

Питање за Милослава Самарџића ; да ли ће у филму "Ђенерал" макар у једном кадру да се појави Драган Крсмановић као што се појавио у филму "Опкољени" ? Колико сам видео, надам се да не грешим, од она два Солунца који се појављују у једном моменту - један је Крсмановић.

[Милослав Самарџић]

Тако је, то је био Крсмановић.
Али, нећемо репрозирати. Главни Солунац сада је Живојин, кога тумачи Милић Јовановић. То је велика улога - Дражин наредник са Солунског фронта - и може да је одигра само прави и искусни глумац.

[Павле Лалић]

Poštovani, da li možda posedujete sliku Alekse Leke Lalića?

[Милослав Самарџић]

Poštovani, da li možda posedujete sliku Alekse Leke Lalića?

На жалост, не.

[Андреј501]

Ево још једног питања .... По избијању рата 1941. године, у области Старе Херцеговине Тадија Тадић добија задатак од комуниста да убије свога стрица Спасоја Тадића, који га је школовао као студента у Београду. Тадија, иако комуниста, одбија да убије стрица и потом су га његови партијски другови стрељали код Пивског манастира. Да ли имате нешто више података о Спасоју Тадићу ? Био је противник комуниста, међу првима је хтео да подигне устанак у том крају, неко време се скривао од комуниста на подручју данашње границе између Црне Горе и Републике Српске, у селу Берушица. Убили су га комунисти, колико знам, у неком потоку када им је пружио отпор и побио неколико њих. Иначе је Спасоје из породице Тадића из које је Борис Тадић и његов отац Љубомир.

[Драган]

Која процена би била најтачнија за бројно стање партизана новембра 1941. који су бранили "Ужичку Совјетску Републику" и у остатку данашње територије централне Србије и у којим формацијама су били распоређени?

[Митић]

Која процена би била најтачнија за бројно стање партизана новембра 1941. који су бранили "Ужичку Совјетску Републику" и у остатку данашње територије централне Србије и у којим формацијама су били распоређени?

Немачки извештај од 5. децембра 1941. наводи да их је било 10.000 у рејону Ужице-Чачак. 

Има тај податак у Зборницима нор-а, немачка документа, прва књига, документ под бр. 266.

[Драган]

Која процена би била најтачнија за бројно стање партизана новембра 1941. који су бранили "Ужичку Совјетску Републику" и у остатку данашње територије централне Србије и у којим формацијама су били распоређени?

Немачки извештај од 5. децембра 1941. наводи да их је било 10.000 у рејону Ужице-Чачак. 

Има тај податак у Зборницима нор-а, немачка документа, прва књига, документ под бр. 266.

Како су успели имати толико људства?