Оцена Теме:
  • 16 Гласов(а) - 4.19 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(30-12-2024, 04:25 PM)пек. Пише:  Из Љушићеве књиге сам записао сва места са преко 200 кућа и поређао по величини, а одакле сам скинуо Љушићеву књигу не знам, биле су на сајту порекло неке књиге са пописима из 19. века.
То су књиге старе преко 20, а неке и више од 30 година.
У многим подацима су непрецизне, а разлози су различити. То не значи да књиге нису добре, напротив. Али, неки подаци из њих не могу се узети као тачни.
Одговори

(30-12-2024, 04:05 PM)Бенито Пише:  Завршили смо трилинг, али почећемо нови.....

Није било треће питање?
Одговори

(30-12-2024, 04:07 PM)Бенито Пише:  Фића 600 је први аутомобил који се појавио из фабрике "Црвена Застава - Крагујевац". Колико је коштао тај аутомобил, почетком 1960-их година кад су могли да га купе правна и физичка лица у Брозовој Југославији?

Можда око 10.000 садашњих долара.

Или 1.300 тадашњих долара.
Одговори

(30-12-2024, 04:56 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(30-12-2024, 04:05 PM)Бенито Пише:  Завршили смо трилинг, али почећемо нови.....

Није било треће питање?
1. Ко је најпознатији политичар из Крагујевца?
2. Колико становника је имао Крагујевац у време рођења Јована Ристића?
3. На ком месту је по броју становника у том моменту био Крагујевац у Србији? 
Била су три питања. Прати мало боље....  Ваистину!
Одговори

(30-12-2024, 05:32 PM)Митић Пише:  
(30-12-2024, 04:07 PM)Бенито Пише:  Фића 600 је први аутомобил који се појавио из фабрике "Црвена Застава - Крагујевац". Колико је коштао тај аутомобил, почетком 1960-их година кад су могли да га купе правна и физичка лица у Брозовој Југославији?

Можда око 10.000 садашњих долара.

Или 1.300 тадашњих долара.
Пробај у тадашњим  динарима. Зато што ћемо остала поређења радити у динарима.
Одговори

(30-12-2024, 06:23 PM)Бенито Пише:  Пробај у тадашњим  динарима. Зато што ћемо остала поређења радити у динарима.

Можда око милион тадашњих динара.
Одговори

(30-12-2024, 07:28 PM)Митић Пише:  
(30-12-2024, 06:23 PM)Бенито Пише:  Пробај у тадашњим  динарима. Зато што ћемо остала поређења радити у динарима.

Можда око милион тадашњих динара.
Кидање Кидање Кидање
Е, јеси шаљивко.
Одговори

Фића 600 кад је изашао из "Црвене заставе - Крагујевац" коштао је 600 000, 00 динара. Без пореза.
Одговори

Друго питање:
Колика је била плата у тадашњој Брозовој Југославији?
Одговори

(30-12-2024, 08:25 PM)Бенито Пише:  Друго питање:
Колика је била плата у тадашњој Брозовој Југославији?
Можда око данашњих 30.000 динара.

"Ја нисам Јосип Броз Тито који нема ништа заједничко са овом земљом и овим народом па да могу да побегнем." - Драгољуб Дража Михаиловић 
Одговори

(30-12-2024, 08:25 PM)Бенито Пише:  Друго питање:
Колика је била плата у тадашњој Брозовој Југославији?

Између 25.000 и 30.000 динара.
Одговори

Плата обичног радника била је од 8 до 10 хиљада. Ниже средње класе, чиновника, учитеља, лекара, нешто већа од 10 до 15 хиљада. Виша средња класа попут инжењера, којих није било много јер је технолошки развој био низак, од 15 до 25 хиљада.
Комунистичким функционерима, директорима, првокрвницима и слично од 25 до 48 хиљада динара.
Другим речима, обичном раднику, па чак и квалификованом, било је потребно да ради 6 година, да не троши ни на шта друго, да би могао да купи фићу. Пошто је плата и од 15 хиљада, а камоли од 8 хиљада динара, била толико мала да није могла да подмири трошкове четворочлане породице, обичан фића 600 био је мисаона именица радницима, учитељима, чак и лекарима у комунизму.
Зато је фића 600 врло мало и био заступљен и запамћен на путевима у Југославији. Углавном га је куповала народна милиција по државној одлуци, а евентуално нека јавна предузећа и њихови директори.
Тек доцније, кад је стигао и фића 750, а са њим и отварање према Западу и кредити и бесомучно задуживање, дошло је до масовније куповине фиће.
Одговори

Ај да допунимо неким егзактним подацима, ради шире слике:

Страни радници, 1950 године:

Снабдевање страних стручњака рационисаним производима 

Категорија  Стручњак  Супруга (и остала издржавана лица у ужој породици)  Деца
 I Р1a+50% 600 тачкица  Р1b 450 тачкица                                                             Р1 210 тачкица 
II Р1a+25% 420 тачкица Р1 250 тачкица                                                                Р2 210 тачкица 
III Р1a 420 тачкица          Р1 250 тачкица                                                                Р2 210 тачкица
IV Р1b 310 тачкица          Р1 210 тачкица                                                                Р3 210 тачкица 
V 497 Р1-Р3 210 тачкица Г 120 тачкица                                                                 Д1-Д3 80-110 тачкица
Категорија Р3, најмања по обиму обезбеђених производа (којој је припадао део радника V групе), садржала је 350 грама хлеба дневно, 1.000 грама масноћа, 2.000 грама меса, 800 грама шећера и 100 грама кафе месечно...

Југословенски радници и службеници могли су добити, зависно од тежине посла и стручности, од 180 до 240 тачкица. Сл. лист ФНРЈ, 17/49.

НАПОМЕНА: За мене је недокучиво питање због чега је у социјализму радничком детету потребно дупло мање хлеба од детета инжењера или руководиоца?
*

За разлику од других страних стручњака који су се, сем у неколицини случајева, тешко могли надати некаквом привилегованом положају, а нарочито умереном или стварном луксузу, са саветницима из СССР ствари су стајале другачије. Сем обезбеђеног стамбеног комфора, што значи по површини и структури одговарајућих и намештајем врло добро опремљених станова, њима је припадало, најкавлитетније снабдевање, плаћање трошкова одржавања и спремања стана, струје и огрева, телефона, као и веома високе зараде. У Београду и другим већим центрима припадало им је снабдевање потрошним добрима у такозваним магазинима дипломатског кора, а новчане принадлежности знатно су премашивале зараде домаћих стручњака истог ранга. Тако су саветници из области здравства др Ф. С. Биков и др М. Н. Калугина, дошавши у Комитет за заштиту народног здравља крајем августа 1947. године, месечно зарађивали око 17.000, односно 10.500 динара. У исто то време југословенски професор високошколске установе није могао да заради више од 6.500 динара, као ни изузетни стручњак или чиновник највишег реда, а плата ректора универзитета, са посебним додатком могла је износити максимално 9.500 динара. О висини трошкова совјетске стручне помоћи сведочи податак да је Министарство финансија ФНРЈ, само за квартал октобар-децембар 1947. године, требало совјетским саветницима да исплатити преко 252.000 динара на име накнада за привредно-финансијске савете, а једном од њих, Феодору Карпенку, саветнику у Министарству рударства ФНРЈ, на име разлике плате за период новембар 1945-фебруар 1946. године, чак 55.608. динара.


„Плате совјетских биле су четири пута више од плата наших команданата армије и три пута више од плата наших савезних министара“. Командант армије у ЈА у чину генерал-лајтнанта или генерал-пуковника имао је тада 9-11.000 динара месечно, савезни министар 12.000 динара, а совјетски војни стручњак у чину потпуковника, пуковника или генерала имао је 30-40.000 динара.

*
Тек од краја 1946, па током наредних година, доносиће се уредбе које регулишу зараде појединих ресора, привредних области и делатности. Док је јединствена уредба о платама била једино мерило висине примања у привреди, радници су имали сатницу 6,5-11 динара за НК рад (зависно од разреда скупоће), 7,50-12,50 динара за ПК рад, 9- 16 динара за КВ рад и 11-19 динара за нарочито квалификоване раднике, предрадникеи пословође. Истовремено, месечне плате намештеника износиле су 1.800-3.000 динара за помоћно техничко, техничко и административно, 2.400-4.600 за ниже, више и самосталне помоћнике, 4.600-6.000 за посебне и опште руководиоце и више од 6.000 динара за изузетне стручњаке, при чему су ти износи били мањи за 15% у другом, а за 30% у трећем разреду скупоће. 1304 Просечне месечне плате радника биле су 1946. године између 2.232 и 3.165 динара, док је административно-техничко особље примало од 2.183 до 5.214 динара, а за просечно покривање трошкова живота једног радника било је потребно око 3.800 динара, без издатака за одећу, обућу, огрев, осветљење, културне потребе и издржавање породице.  Радничке плате у току 1947. године нису се битније промениле (сем у рударству, грађевинарству, војној индустрији и пољопривреди). До почетка педесетих година плате радника и намештеника забележиће раст, па ће најниже порасти 20-40% (зависно од ресора), односно око 66% када су у питању погони опасни по здравље, док ће највише плате порасти у распону од око 30-60% за уобичајене погоне, па до 100% за нарочито квалификоване раднике, предраднике и пословође у небезбедној или штетној радној средини.

[Према обрачуну Државног статистичког уреда, минимални трошкови живота били су мањи и износили су за самце месечно 2.232, а за четворочлану породицу 5.198 динара]

Плате директора предузећа за електрификацију у БиХ у 1949. години биле су од 4.200-4.500 (са звањима техничара) до 5.400-6.200 динара (са звањима виших индустријских инжењера). Директорима је сем зараде могао још припадати (не нужно) функционерски додатак (800-1.300 динара) и лични додатак (500-1.500 динара). Зависно од додатак,а најнижа зарада у том случају износила је 4.500 динара, а највиша 7.900 динара.
Одговори

(30-12-2024, 10:31 PM)Бенито Пише:  Плата обичног радника била је од 8 до 10 хиљада. Ниже средње класе, чиновника, учитеља, лекара, нешто већа од 10 до 15 хиљада. Виша средња класа попут инжењера, којих није било много јер је технолошки развој био низак, од 15 до 25 хиљада.
Комунистичким функционерима, директорима, првокрвницима и слично од 25 до 48 хиљада динара.
Другим речима, обичном раднику, па чак и квалификованом, било је потребно да ради 6 година, да не троши ни на шта друго, да би могао да купи фићу. Пошто је плата и од 15 хиљада, а камоли од 8 хиљада динара, била толико мала да није могла да подмири трошкове четворочлане породице, обичан фића 600 био је мисаона именица радницима, учитељима, чак и лекарима у комунизму.
Зато је фића 600 врло мало и био заступљен и запамћен на путевима у Југославији. Углавном га је куповала народна милиција по државној одлуци, а евентуално нека јавна предузећа и њихови директори.
Тек доцније, кад је стигао и фића 750, а са њим и отварање према Западу и кредити и бесомучно задуживање, дошло је до масовније куповине фиће.
И треће питање, да не останем дужан, из овог трилинга:
Ако је српским/југословенским грађанима, почетком и средином 1960-их година, било прескупо и недоступно да купе фићу коју је производила њихова једина фабрика аутомобила "Црвена Застава - Крагујевац", да ли су били у могућности да купе неко друго савремено превозно средство са мотором са унутрашњим сагоревањем, како би се брже пребацили од тачке А до тачке Б?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 22 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним