[Бенито]

Као увек, одлична историјска анализа!

А поводом књаза Милоша, нешто сам хтео да додам из једног рада Радомира Поповића.

Цитат:

"И док је руски посланик покушавао да реши „српско питање“, дотле је
Милош Обреновић стајао „на неодређеном земљишту“ уздајући се помало на
Порту, а помало на Русију. Кнез Милош руског цара Александра I моли за помоћ
и зашиту, док султану Махмуду II изражава поданичку лојалност.28 Штавише, у
јулу 1817. Године, без знања посланика Строганова, упутио је султану
„благодарно писмо“ изражавајући захвалност за „мир и рахатлук, какав предци
наши имали нису.“29 Због тога су односи између барона Строганова и кнеза
Милоша накратко захладнели".

Погледати следећи линк, стр. 119-120

http://rih.iib.ac.rs/213/1/RJPopovic_BUK...E_2016.pdf

Да је ово кнез Милош писао 1941. године као што је писао 1817, био би проглашен за сарадника окупатора, али наравно да је у питању борба дипломатским средствима.

А борба за српску државу и њене границе се наставила овако (исти линк, стр. 122)

"Међутим, у пропратном писму посланику Строганову кнез Милош пише: „Имам чест додати јошт нешто о границама српским које су биле при закључењу мира између Русије и Порте у Букурешту
1812. године“. 41

41 М. Гавриловић, нав. дело, 539–542. У наставку писма наведени су границе Карађорђеве Србије...

Хвала што си ово поставио.
Углавном сам користио Михаила Гавриловића, који је био и остао наш главни ауторитет у историјској науци за период Прве владавине кнеза Милоша.
Остали који су писали о том периоду после њега, до данашњих дана, само су се наслањали на Гавриловићево дело.
Велика је штета што је Гавриловић, приликом преласка Албаније, 1915/1916. године, изгубио три од четири тома свог животног дела о кнезу Милошу и његовом добу. Али, и ово што имамо од њега је капитално за српску историју. (Слободан Јовановић је, како би очувао целину његовог дела и одао му почаст, написао своја дела о другом периоду власти Милоша и Михаила, а и стално је враћао у орбиту Гавриловићево дело).

[Шумадинац]

Иста судба и Миленка Вукићевића што се тиче "Карађорђа"

[Митић]

Михаило Гавриловић - Милош Обреновић, Књига 1

https://www.scribd.com/doc/68920800/Miha...ovic-Knj-1

Михаило Гавриловић - Милош Обреновић, Књига 2

https://www.scribd.com/document/69013324...ovic-Knj-2

Михаило Гавриловић - Милош Обреновић, Књига 3

https://www.scribd.com/document/69030741...ovic-Knj-3

[Митић]

Такође, на овом линку се могу наћи дела Михаила Гавриловића о Милошу Обреновићу

Погледати следеће године: 1908, 1909, 1912

https://www.uzzpro.gov.rs/latinica/bibli...digit.html

На горњем линку се може наћи и други том о Вожду од Миленка Вукићевића (1912. година)

[Бенито]

Прво и најлакше:
У којим историјским периодима, у историји модерне Србије 1804-1918 (без Југославије и Совјетског савеза), су српски владари и вођи окретали леђа од Русије?

[Митић]

Прво и најлакше:
У којим историјским периодима, у историји модерне Србије 1804-1918 (без Југославије и Совјетског савеза), су српски владари и вођи окретали леђа од Русије?

Кнез Милан Обреновић након Берлинског конгреса 1878. године.

Краљ Александар Обреновић је био час тамо, час овамо. Или је покушао да балансира.

Кнез Александар Карађорђевић је био неутралан током Кримског рата.

[Бенито]

Митке, то "тамо-вамо" је било стално.
Кад тачно потпуно окретање од Руса?

[Митић]

Митке, то "тамо-вамо" је било стално.
Кад тачно потпуно окретање од Руса?

Кнез Милан Обреновић након Берлинског конгреса 1878. године.

И краљ Александар Обреновић, после октобра 1902. године кад је отказана посета Русији.

[Бенито]

Прво и најлакше:
У којим историјским периодима, у историји модерне Србије 1804-1918 (без Југославије и Совјетског савеза), су српски владари и вођи окретали леђа од Русије?

Времена слабо, али ево одговора:
1. За време Карађорђа, у периоду 1809/10
2. За време владавине кнеза Милоша, од 1837-1839
3. За време краткотрајне прве владавине кнеза Александра Карађорђевића 1842/43
4. После Санстефанског мира 1878, па све до пада напредњака 1887. године 
Овај последњи период био је најдужи, па је зато и највише упамћен.
ПС за Митићев одговор да је то било и у време пред крај владавине краља Александра Обреновића, 1902/03. године, не може се узети као тачан, јер су тада Руси окренули главу од актуелног владара Србије, а питање је било када су Срби окренули главу од Русије.
Следи друго питање....

[Митић]

Времена слабо, али ево одговора:
1. За време Карађорђа, у периоду 1809/10
2. За време владавине кнеза Милоша, од 1837-1839
3. За време краткотрајне прве владавине кнеза Александра Карађорђевића 1842/43
4. После Санстефанског мира 1878, па све до пада напредњака 1887. године 
Овај последњи период био је најдужи, па је зато и највише упамћен.
ПС за Митићев одговор да је то било и у време пред крај владавине краља Александра Обреновића, 1902/03. године, не може се узети као тачан, јер су тада Руси окренули главу од актуелног владара Србије, а питање је било када су Срби окренули главу од Русије.
Следи друго питање....

Тако је. Одличан одговор. 

Руси су се окренули од краља Александра Обреновића због наводне трудноће краљице Драге.

[Бенито]

Друго:
Постоји више разлога који су, у та четири случаја, доводили до спора између Срба и Императорског двора. Међутим, у сва четири случаја, и са српске и са руске стране, провлаче се исти разлози спора.
Шта Срби пребацују Русима, а шта Руси замерају Србима у сва четири случаја када су Срби окренули леђа Русији?

[Митић]

Друго:
Постоји више разлога који су, у та четири случаја, доводили до спора између Срба и Императорског двора. Међутим, у сва четири случаја, и са српске и са руске стране, провлаче се исти разлози спора.
Шта Срби пребацују Русима, а шта Руси замерају Србима у сва четири случаја када су Срби окренули леђа Русији?

Можда Срби и Руси замерају једни другима зато што нису помогли довољно другој страни или нису помогли кад је требало.

[Милослав Самарџић]

Да су нас оставили на цедилу, а они нама да не гледамо ширу слику.

[Бенито]

Мислио сам да ћете знати шта су Срби замерали:
Русија се меша у унутрашње уређење Србије, а Србија није део Русије, него самостална аутономија, а касније држава. Дакле, Срби су инсистирали на ексклузивности и да се то поштује у односу Русије према Србији.
Са друге стране, у сва четири случаја:
Руси су замерали Србима на недовољно контролисаних власти која у једном случају прелази у диктатуру, а у другом у револуционарну групу на власти. Дакле, у три од ова четири случаја: 1809/10, 1837/39, 1878/1887, Руси су против самовоље владара, а у случају 1842/43 су против нелегитимних органа на власти у Србији.
Зашто сам поставио ово питање, пошто тешко да ћете разумети!
Руси су једини инсистирали на ограничењу власти једног владара у Србији. И то су чинили перманентно. Ниједна друга велика сила тога доба, ни Турска, ни Аустрија, а поготово не Француска или Енглеска, нису притискале Србију на питању једног апсолутног вође.
Другим речима, Русија је, у 19 веку, од свих европских сила највише инсистирала и помагала демократизацију Србије, а Срби су јој због тога окретали леђа. Односно, не Срби него они који су Србијом владали.
То данас неком звучи као парадокс, али не мери се историја данашњим мерама.