[Митић]

То би требало да буде онај мито од 1000 волова, плус пуна кеса дуката.

"Када је 1833. године постигнут договор да Турци напусте српске градове (осим Београда) и да им Србија годишње плаћа 2.300.000 гроша, кнез Милош је, да би ублажио мучан утисак о протеривању Турака, сакупио од народа „милостињу” од 1.000 волова и заједно са кесом у којој је било 250.000 гроша послао султану".

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=227382

Извор: Владан Јовановић, "Корупција У Време Владавине Милоша Обреновића", Магазин Пулс, Број: 11-12, 2005. година, стр. 52

[Бенито]

Не, ни једно, ни друго.

[пек.]

И трговина свињама је дошла касније. 
Обогатио се тако што је закупио скеле на Дунаву и Сави. Тих скела је било 17, а Марашлија је задржао само једну, ону главну царинску са Аустријом, која се налазила негде где је сад Бранков мост. 
За ових осталих 16 скела, Милош је плаћао закуп. 
Ту је "ударао по ушима", али када је видео како се тргује свињама, купио је "занат" и почео и сам да тргује свињама.
Да би трговао свињама и претекао трговце који су деценијама, ако не и вековима трговали свињама са трговцима и сељацима у "преку ", Милошу је требала нека предност. Ту долазимо до другог извора његовог богатства.
Сељаци у пашалуку су плаћали две врсте пореза: султанов и везиров. Оба пореза требало је да сакупља везир. Е, и ту је Милош предложио да везир не шаље Турке међ Србе, да не дође до пушкетања, ни ће он то завршити. По попису пореских глава из 1816. године почео је да сакупља колико је зарезано. Фазон је био у томе што је он тако сакупљао порез све до 1830, иако се број становника у пашалуку утростручио, а он је и сваком новом дошљаку са породицом, а поготово задругом, разрезао порез, односно два, а то није пријављивао паши, али није пријављивао ни Србима.
И под три: Срби су били дужни да спахијама дају годишњу ренту за обраду спахијске земље. Милош је издејствовао код паше да може спахилуке закупити, јер спахије ионако нису могле живети на спахилуцима, још споразума Срба и Турака из 1793. године. Тако је он спахијама, односно његови људи, су односили спахијама годишњу ренту на земљу. То је он смањивао из године у годину, стално се жалећи да је била суша, или град, да су сељаци нерадници и слично, а са друге стране је повећавао ренту сељацима који су обрађивали земљу. Одвојени од земље, а навикли да имају новца, спахије су се све више привлачиле према тврђавама османске војске у варошима и удаљавали још више од спахилука. Многи су, практично, и продали спахилуке Милошу, испод сваке цене, јер је и Милош знао да их нису ни платили, него добили по заслугама за Турску државу. Иако је то, наравно, било строго забрањено, али подмићивањем везира све је било могуће.
Тако је Милош дошао до велике количине новца у готовом: сакупљањем царина, скелеџијском рентом, разликом коју је остваривао између стварног пореза који је сакупљао и оног који је давао везиру, и за султана и за њега, и поврх свега практично отимањем спахилука од спахија. 
То му је дало предност у односу на остале трговце свињама. Како? Па, вишедеценијски обичај трговаца свињама био је да узму свиње, и кад се врате из трговине плате сељацима те свиње. 
Милош, пун кеша, да би преотео трговину свињама увео је обавезу да свињама може да се тргује само под условом да се свиње сељацима плате одмах, на лицу места по преузимању. А тај услов у Србији могао је да испуни само он.
Ни то му није било довољно. Сељацима који су раније под Турцима имали обавезу да држе два кулука: један за јавно добро (изградња и оправка путева, мостова и слично) и спахијског кулука, одмах је укинуо спахијски кулук, али није укинуо обавезу кулука. Натерао је сељаке да кулуче њему. Почео је да ограђује шуме у Шумадији и Поморављу, којих је тада било много, и гаји свиње у тим шумама. Односно све су то сељаци радили практично бесплатно.
Врхунац је био када је увео да када се према скели приближава крдо његових свиња, сви други трговци не само да морају да се склоне са својим свињама од скеле, него морају бити ван видокруга, како би његови послушници могли да утаначе најбољу цену свиња са трговцима из прека. 
Другим речима, кнез Милош није се обогатио од трговине свињама.
Обогатио се од крађе пореза, злоупотребе царине, злоупотребе државних ресурса и добара и монополом у трговини свињама, једином великом извозном артиклу тадашње Србије.

Зна ли се где су све биле скеле?

[Бенито]

Мислим да нигде нема заједно пописано, али није то тешко реконструисати јер музеј у сваком округу, односно његови историчари, знају где су биле скеле у време Првог српског устанка. Или би, бар, требало да знају. 
Није то тешко ни погодити - на Сави: Рача, Шабац, Скела, нисам сигуран за Палеж, у висини данашњег Обреновца, Остружница, Царева ћуприја, београдска (ову што кнез Милош није закупио)....
На Дунаву: Ада Хуја, Винча, Гроцка, Смедерево и сигурно још једна пре Кладова...
Отприлике сам написао, али то је то. Наравно, имало их је још понека.

[Бенито]

Друго:
Кнез Милош био је познат по томе што је подмићивао кога год је требало ако је у његовом интересу. Ту школу је прошао са Марашли Али-пашом и свим његовим потчињенима, па је гурао и даље. Али, мало је познато да је у својим подмићивањима успевао да превари све које је подмићивао. Чак је успео да превари и самог султана Османског царства.
Како је кнез Милош преварио султана?

Почетком 1829. године, за време Руско-турског рата, Порта је тражила од кнеза Милоша "да се прими куповања хране у Аустрији за турску војску по градовима на Дунаву". Милош је на то пристао, али је тражио да добије дозволу да му се одобри да довози со из Влашке. И заиста, Србија, Босна, Бугарска и Арнаутлук су били зависни од соли из Влашке, а од када је баш тамо вођен рат, дошло је до нестабилности тржишта.
Милош је довожење хране условио Портиним ферманом за све паше у градовима на Дунаву, да морају пропустити со коју би он довозио из Влашке. Ферман је добио. Трговали би сами Турци том соли, али нису могли доћи до влашких рудника соли јер су већи део Влашке држали Руси. 
Тако су оне исте лађе које су довозиле храну турским гарнизонима у градовима на Дунаву, у супротном смеру стизале натоварене сољу. 
Међутим, кнез Милош је врло добро знао ко је покровителски двор српске аутономије. Он је, чак, пре почетка рата и питао Русе да ли да дигне Србе на Турке, али они су то одбили. Није могао сада тако отворено помагати Турцима у рату против Руса. Његови наводни трговачки агенти на лађама, били су често руски шпијуни који су достављали Русима информације о стању код турске војске. Успоравао је Милош транспорте хране турској војсци, чим је заситио тржиште сољу. Лађе су саме себе исплатиле по неколико пута.
Његови поверљиви људи су му јављали да Порта озбиљно сумња у њега. Да би прикрио своје тесне везе са Русима, кнез Милош је сам потопио неколико лађа са храном, жалећи се пред Портом да му Руси уништавају лађе.
Кад се рат завршио и дошло до завршног рачуна, Порта му је све исплатила, али није и спорне лађе које су потопљене, јер кнез Милош није имао доказе да су то учинили Руси. На томе се и завршило. За неко време.
После Једренског мира, 1829. године, Турци су се обавезали да за месец дана испуне своју обавезу коју су преузели још Акерманском конвенцијом, и израде правни акт којим ће гарантовати Србима аутономију, јер до тада ништа није било регулисано између Цариграда и Срба у београдском пашалуку.
Кнез Милош имао је своје идеје у вези те аутономије. Једна од њих била је да он тим актом од Порте добије уз аутономију и право наследног трона у правој мушкој линији. Руси су први били против тог решења, а о Турцима не треба ни трошити речи јер у Калифату само Калиф, односно Султан има право наслеђивања престола. Ни везир, ни паша, а не тамо неки Каурин.
Али, кнез Милош је одлично проучио турску нарав и обичаје. Његов однос са Марашлијом, била је докторска дисертација једног неписменог српског кнеза.
Тачно је знао који министри у Порти су посебно подмитљиви. Спремио је огроман новац. Посебно за министра иностраних дела, па редом. А за Султана посебан поклон. Ишао је по две дипломатске линије: једној коју је послао у Цариград и која је, под заштитом Руса, ушла у директне преговоре са Портом и другом преко смедеревског паше, са којим је био посебно добар пријатељ, а паша је био близак са Султаном.
Султану је обећао 800 хиљада гроша. То је био скоро целокупан његов годишњи приход који је успео да присвоји на скелама које је држао. И Султан је пресудно утицао да Порта попусти и донесе посебни Берат уз Први Хатишериф, 1830. године. У том Берату који је био, практично, допуна Хатишерифа, и имао је исту законску снагу, кнезу Милошу и његовим мушким потомцима у директној мушкој линији признато је право наследства  положаја кнеза Србије.
Кнез Милош је одржао реч и послао свим турским великашима онолико колико је обећао. И Султану је послао 300 хиљада гроша и своје дубоко поклоњење.
На питање из Цариграда где је још 500 хиљада гроша, јер је обећао 800 хиљада гроша, Милош је одговорио да то даје у хартијама од вредности, јер још за њега није био завршен спор за потопљене лађе на Дунаву, за које је он потраживао 500 хиљада гроша:
"Ако пресуду добијем, то остављам Султану! А ако изгубим, лако ћу додати!"
Другим речима, и у тренутку када је добио наследно право кнежевства српског, на чему је радио годинама тихо и стрпљиво, кнез Милош није могао а да не извуче и неки финансијски ћар, и да наплати штету коју је највероватније сам направио.
Овакав случај не познаје српска историја осим код кнеза Милоша.

[Јеремија]

Немој да рушиш снешка мрзитељима Карађорђевића. 

Нешто се не сећам да су Карађорђевићи били имуни на корупцију. Само Александра ако узмемо за пример можемо видети колико је себи подигао "плату" а о мувању са рудницима нема потребе говорити.

ПС. није ствар у мржњи према једним или другим, напросто сматрам да је Милош Обреновић имао капацитет да влада читавим царством а не Београдским пашалиуком.

[Бенито]

Ево, нека треће и завршно питање о кнезу Милошу буде управо у вези тога. Од свих наших вођа и владара, највише њих је тражило и нашло узор у кнезу Милошу. 
Питање:
По чему су се сви српски владари, којима је Милош био владарски узор, били различити од њега?

[Monarhist]

Можда их је више интересовала "финансијска" димензија Милошевог рада, него она родољубива (у корист народа и Отаџбине).

[Бенито]

Конкретизуј то мало. Овако речено, сваки од њих може лако да се одбрани.

[Monarhist]

Рецимо да је једино он успео да личне интересе усклади са државним интересима.

[Бенито]

Ево, нека треће и завршно питање о кнезу Милошу буде управо у вези тога. Од свих наших вођа и владара, највише њих је тражило и нашло узор у кнезу Милошу. 
Питање:
По чему су се сви српски владари, којима је Милош био владарски узор, били различити од њега?

Под број 1:
Кнез Милош Обреновић био је ратни јунак и командант из Првог српског устанка, што је потврдио и својим јуначким ранама, од којих га једна, она из јуриша на ужичку тврђаву, умало није коштала главе. Затим је био вођа буне против Турака, која је по њему добила име - Милошева буна, а ми је данас зовемо Други српски устанак. После тог успешног устанка, успео је да Србима у београдском пашалуку обезбеди ону врсту слободе коју су имали од 1793 до 1801. године, односно до доласка дахија. То није била пуна аутономија али је била основ за даље ослобођање.
Дакле, кнез Милош је имао ЛЕГИТИМИТЕТ да буде вођа Срба, односно да има монархистичке амбиције и методе владања. 
Ови што му се диве и желе да владају као он, ТО НЕМАЈУ. Они су изабрани на изборима, намештеним или ненамештеним, чешће намештеним, нису учествовали, а камоли водили војне јединице у било каквом рату, нити су у том рату победили.
Дакле, они могу бити само управници српске државе ограничени скупштином и уставом.
То је прва велика разлика између њих.
Под број 2:
Кнез Милош (и то је оно што је приметио Монархист) је за време своје владавине увећао територију Србије. То је оно повећање од шест нахија. Руси му јесу били покровитељи, али су зезнули целу ствар приликом Акерманске конвенције, па су после покушали да га убеде да направи компромис са Турцима, да смањи прохтеве. Чак су му и наговестили да неће бити на његовој страни ако покуша силом да уђе у тих шест нахија. Он је ћутао и чекао. И дочекао добар, идеалан тренутак и војно упао у свих шест нахија и задржао их. Дакле, увећао је Србију.
Они вођи Србије којима је он наводно узор, не да нису увећавали Србију и територијално и суштински, него су је смањивали и територијално и суштински.
И то је кључна разлика између њих.
Дакле, ако чујете неке да подржавају владавину кнеза Милоша, а активно се баве политиком, будите сигурни да такви не само да не познају владавину Милошеву, него из ње ваде само оно што им се свиђа, а то је богаћење Милошево, које је било најгора одлика његове власти, а потпуно искључују оно позитивно, а то је да се Србија увећавала територијално за време његове власти и била све независнија од Турске. 
Тако да између књаза Милоша и оних који су били вође а водили се наводно његовим примером, стоји велика клисура која ће вечно раздвајати те две обале.

[Митић]

Као увек, одлична историјска анализа!

А поводом књаза Милоша, нешто сам хтео да додам из једног рада Радомира Поповића.

Цитат:

"И док је руски посланик покушавао да реши „српско питање“, дотле је
Милош Обреновић стајао „на неодређеном земљишту“ уздајући се помало на
Порту, а помало на Русију. Кнез Милош руског цара Александра I моли за помоћ
и зашиту, док султану Махмуду II изражава поданичку лојалност.28 Штавише, у
јулу 1817. Године, без знања посланика Строганова, упутио је султану
„благодарно писмо“ изражавајући захвалност за „мир и рахатлук, какав предци
наши имали нису.“29 Због тога су односи између барона Строганова и кнеза
Милоша накратко захладнели".

Погледати следећи линк, стр. 119-120

http://rih.iib.ac.rs/213/1/RJPopovic_BUK...E_2016.pdf

Да је ово кнез Милош писао 1941. године као што је писао 1817, био би проглашен за сарадника окупатора, али наравно да је у питању борба дипломатским средствима.

А борба за српску државу и њене границе се наставила овако (исти линк, стр. 122)

"Међутим, у пропратном писму посланику Строганову кнез Милош пише: „Имам чест додати јошт нешто о границама српским које су биле при закључењу мира између Русије и Порте у Букурешту
1812. године“. 41

41 М. Гавриловић, нав. дело, 539–542. У наставку писма наведени су границе Карађорђеве Србије...

[Јеремија]

Ево, нека треће и завршно питање о кнезу Милошу буде управо у вези тога. Од свих наших вођа и владара, највише њих је тражило и нашло узор у кнезу Милошу. 
Питање:
По чему су се сви српски владари, којима је Милош био владарски узор, били различити од њега?

Под број 1:
Кнез Милош Обреновић био је ратни јунак и командант из Првог српског устанка, што је потврдио и својим јуначким ранама, од којих га једна, она из јуриша на ужичку тврђаву, умало није коштала главе. Затим је био вођа буне против Турака, која је по њему добила име - Милошева буна, а ми је данас зовемо Други српски устанак. После тог успешног устанка, успео је да Србима у београдском пашалуку обезбеди ону врсту слободе коју су имали од 1793 до 1801. године, односно до доласка дахија. То није била пуна аутономија али је била основ за даље ослобођање.
Дакле, кнез Милош је имао ЛЕГИТИМИТЕТ да буде вођа Срба, односно да има монархистичке амбиције и методе владања. 
Ови што му се диве и желе да владају као он, ТО НЕМАЈУ. Они су изабрани на изборима, намештеним или ненамештеним, чешће намештеним, нису учествовали, а камоли водили војне јединице у било каквом рату, нити су у том рату победили.
Дакле, они могу бити само управници српске државе ограничени скупштином и уставом.
То је прва велика разлика између њих.
Под број 2:
Кнез Милош (и то је оно што је приметио Монархист) је за време своје владавине увећао територију Србије. То је оно повећање од шест нахија. Руси му јесу били покровитељи, али су зезнули целу ствар приликом Акерманске конвенције, па су после покушали да га убеде да направи компромис са Турцима, да смањи прохтеве. Чак су му и наговестили да неће бити на његовој страни ако покуша силом да уђе у тих шест нахија. Он је ћутао и чекао. И дочекао добар, идеалан тренутак и војно упао у свих шест нахија и задржао их. Дакле, увећао је Србију.
Они вођи Србије којима је он наводно узор, не да нису увећавали Србију и територијално и суштински, него су је смањивали и територијално и суштински.
И то је кључна разлика између њих.
Дакле, ако чујете неке да подржавају владавину кнеза Милоша, а активно се баве политиком, будите сигурни да такви не само да не познају владавину Милошеву, него из ње ваде само оно што им се свиђа, а то је богаћење Милошево, које је било најгора одлика његове власти, а потпуно искључују оно позитивно, а то је да се Србија увећавала територијално за време његове власти и била све независнија од Турске. 
Тако да између књаза Милоша и оних који су били вође а водили се наводно његовим примером, стоји велика клисура која ће вечно раздвајати те две обале.

Ух бре, мани се поређења са несојима који о Милошу знају само што им се прочита за изјаву на ТВ-у.
Милош је био један од ретких који су претекли на Равњу, па иако крвав и исечен није хтео напустити Србију, остао је са народом.
Његово дар за дипломатију ретко се среће (Пашић му није ни до колена). Од омеђине слободне Србије миц по миц направио је наследну државу. Свако Милошево сагињање и уступање имало је тактику коју многе учене дипломате нису поседовале. Речју, имао је визију, стратегију и одлучност.

[Бенито]

Чича, не поредим га ја, они се сами пореде. 
Па да виде мало који су им резултати.
ПС што се тиче талента за дипломатију, она није никада ни била спорна у српској историографији. Многи су га хвалили.
Међутим да би се неки његови поступци објаснили морало би много да се пише, а није ни тема. Нагласио сам неке историјске догађаје како би показао нешто друго - да они који су се понашали или се још увек понашају на власти као да раде по његовом узору, једноставно лажу и себе и народ.