[Митић]

Друго:
Са којом државом је Србија прво потписала конвенцију о посебним трговинским односима пошто је добила међународно признату државну независност?

Потписан је трговински уговор са Великом Британијом годину дана након Берлинског конгреса.

[Бенито]

Друго:
Са којом државом је Србија прво потписала конвенцију о посебним трговинским односима пошто је добила међународно признату државну независност?

Потписан је трговински уговор са Великом Британијом годину дана након Берлинског конгреса.

Тако је. 
Андраши је разговарао са Ристићем пре Берлинског конгреса. Тада му је рекао, готово запретио, да Аустроугарска неће стати иза Србије и помоћи њене интересе на Берлинском конгресу ако Србија не пристане на Трговински уговор и изградњу железничке пруге кроз Србију. У сред Берлинског конгреса, Ристић је договорио са Андрашијем Берлинску конвенцију која је дефинисала ово питање.
После Берлинског конгреса, Ристић је желео да искористи мане те Берлинске конвенције и не дозволи трговински монопол који је Аустроугарска наметала Србији. Зато је, сада као председник министарског савета кнежевине Србије, понудио свим европским земљама да сачине са Србијом трговински уговор о повлашћеној трговини. 
То је, у ствари, био позив Руској Империји да тим чином покаже да Аустроугарска неће бити једина која ће имати економски утицај на Србију. Колико је Русија била условљена сарадњом са Немачком, после Берлинског конгреса, показује то што Русија није желела тим чином, или било којим другим, наљути Аустроугарску и посредно Немачку. Чекали су да неко други потпише трговински уговор са Србијом, па да они то учине. Тако је и било.
Велика Британија и Србија потписали су привремену трговинску конвенцију у мају 1879. године. Посебан уговор о повлашћеној трговини између Србије и Велике Британије потписан је у јануару 1880. године.

[Бенито]

Ево и трећег питања у вези последица одлука Берлинског конгреса:
Које звање је имао српски дипломатски представник у Бечу и Петрограду после Берлинског конгреса?

[Митић]

Ево и трећег питања у вези последица одлука Берлинског конгреса:
Које звање је имао српски дипломатски представник у Бечу и Петрограду после Берлинског конгреса?

После конгреса, подигнута су на ниво посланства (амбасаде). Раније су били конзулати, како ми се чини.

[Бенито]

Ево и трећег питања у вези последица одлука Берлинског конгреса:
Које звање је имао српски дипломатски представник у Бечу и Петрограду после Берлинског конгреса?

После конгреса, подигнута су на ниво посланства (амбасаде). Раније су били конзулати, како ми се чини.

Не. Има једно звање између консула и посланика.

[Митић]

Не. Има једно звање између консула и посланика.

Можда отправник послова?

[Бенито]

Ево и трећег питања у вези последица одлука Берлинског конгреса:
Које звање је имао српски дипломатски представник у Бечу и Петрограду после Берлинског конгреса?

До међународног признавања независности Србије на Берлинском конгресу, Србија је искључиво по доброј жељи домаћина, као удеона кнежевина у оквиру Османског царства, могла да има дипломатског представника на нивоу консула, а и то само у државама које су засноване консулства у Београду, тој "вратоломији консулској".
После међународног признања, следе појединачна признања и билатерална размена дипломатског особља за сваку државу посебно. Тада се дипломатски односи дижу на ниво посланства, а то подразумева многе детаље, попут екстериторијалности посланства, изузимање дипломатског особља из јурисдикције домаћег правосуђа и у којим случајевима и тако даље 
У овом српском случају, као и рецимо у румунском, пошто је већ постојало консулско особље и сам консул, а држава није желела да их скине са места дипломатских представника у дотичној земљи, употребљава се међукорак. 
Тако се претходни консул, а будући посланик, именује на место "министра резистента", односно опуномоћеног министра државе пошиљаоца коме земља домаћин одобрава статус сталног представника, становника у својој држави. Одатле израз "министар резистента".
"Министар резистент" Србије у Бечу био је чувени Коста Цукић, који је учинио немерљиво као консул у Бечу како би Србија постала међународно призната независна држава. 
На жалост, Коста Цукић је на месту српског посланика у Бечу и преминуо, већ прве године после Берлинског конгреса, 1879. године,  од туберкулозе.

[Митић]

Који наш владар је довео слона у Крагујевац како би показао да су слон и циркус популарнији од позоришне уметности?

Прочитао сам одговор код Маринка Арсића Ивкова.

[Митић]

Који наш владар је довео слона у Крагујевац како би показао да су слон и циркус популарнији од позоришне уметности?

Прочитао сам одговор код Маринка Арсића Ивкова.

Кнез Милош.

Пошто је кнезу Милошу спевано много песама, тако је и Јоаким Вујић написао на латинском језику посвету у свом делу "Путешествије по Србији". Али је овај владар, да би контрирао позоришту, довео слона у Крагујевац како би показао да су у Србији слон и циркус популарнији од позоришта.

Извор: Маринко Арсић Ивков, "Записи књижевног патолога", Едиција Браничево, Центар за културу, Пожаревац 2012, стр. 201

[Милослав Самарџић]

Можда је то фикција, нико овде у КГ не помиње тај догађај.

[Бенито]

Мислим да сам о томе нешто читао. Да ли код Јоакима Вујића? Али, он је имао обичај да оплете по кнезу Милошу ако му не да паре за позориште.
И оно што јесте и оно што није.

[Митић]

Сигурно је Маринко Арсић Ивков о овоме детаљније писао у књизи "Антологија српске удвориче поезије". Ту је можда навео и извор.

Сем "Корена НИН-ове награде", у "Записима књижевног патолога" пише критике о Ћосићу. И може се видети како је Ћосић био и остао константа код домаћих политичара.

После Милошевића, Ћосић је постао моћнији. Хвалили су га Зоран Ђинђић, Борис Тадић, Војислав Коштуница. (Исто, стр. 123)

[Митић]

Можда смо раније имали ово питање...

Које године је уведена титула "Височанство" за наше владаре?

[Monarhist]

Можда за време владавине Михаила (до тада је била "Светлост") или почетком владавине Милана.

"Величанство" је уведено 1882.