[Бенито]

Знао сам да ћеш да реагујеш.
Само обрати пажњу на време у којем је Слободан писао. Није он тада ни обраћао превише пажње на Србе из Крајине. Нити је слутио да ће се појавити нешто попут Коминтерне.
Он овде гледа, пре свега, на ривалитет између Срба из Србије и Србе из прека, а нешто мање и на Србе из Босне. Ту он разматра шта је пожељно, а шта је могуће. 
Што се тиче политичара, Ристић је далеко пре Пашића знао и пропагирао да се Срби само могу ујединити, и уопште спасити од Беча, пре свега наслоном на Русију. Али, понављам....
Није он, уопште, тада коментарисао ово што Ти пишеш. Његово разумевање целе ситуације било је резултат понашања народа у различитим кризама које су се Србима десила од аустријско-угарског споразума 1866 до српско-бугарског рата 1885.

[Бенито]

Уосталом, нисам навео цео цитат, јер после оног горе следи и пример.

[Ђорђе Ивковић]

Знао сам да ћеш да реагујеш.
Само обрати пажњу на време у којем је Слободан писао. Није он тада ни обраћао превише пажње на Србе из Крајине. Нити је слутио да ће се појавити нешто попут Коминтерне.
Он овде гледа, пре свега, на ривалитет између Срба из Србије и Србе из прека, а нешто мање и на Србе из Босне. Ту он разматра шта је пожељно, а шта је могуће. 
Што се тиче политичара, Ристић је далеко пре Пашића знао и пропагирао да се Срби  само могу ујединити, и уопште спасити од Беча, пре свега наслоном на Русију. Али, понављам....
Није он, уопште, тада коментарисао ово што Ти пишеш. Његово разумевање целе ситуације било је резултат понашања народа у различитим кризама које су се Србима десила од аустријско-угарског споразума 1866 до српско-бугарског рата 1885.

Ја сам разумео да се дискусија води на релацијама локално српство-пансрпство-словенство. Директно се ослањајући на Твој коментар, дао сам своје мишљење.  Између осталог поменуо сам да су Срби из Крајине 1812 ишли (читаве регименте, у опште није занемарљив број у питању) за Наполеоном на Русију. Тако да сам гледао шири временски период (не само време бољшевизма) од раздобља 1866-1885. Па и тада, у БиХ, била је евидентна племенска подељеност, због чега устанци нису могли да се распламсају до потенције за ослобођење. У Плашком изабраше Крајшиници за свог вођу устнака словеначког балавог пустолова, а отераше Петра Мркоњића. Па само тај детаљ указује где је корен српске неслоге и пропасти.
А ви, како хоћете.

[Бенито]

Све Те разумем, али очигледно Ти мене не разумеш.
Срби из Крајине су потпуно одвојено питање, скоро ван националног идентитета, односно онога што разматра Јовановић у овој краткој анализи.
Ево, за Херцеговце си дао добар пример. Управо он то говори, да су Срби више везани за племенско или регионално него опште национално. То и имаш код њега у анализама Херцеговачког устанка Луке Вукаловића и осталих устанака, кад је посебан проблем представљало што су се устанци гасили не због тога што помоћ није дошла из Србије или Црне Горе, него што овај није хтео са оним, и тако даље....
А ово у вези словенства, схвати да је тад био јак покрет пансловенства, поготово у Русији, који је Србима, колико им је помагао, толико им је задао главобоља. Велики кнез је, рецимо, био вођа пансловенства, што је огроман утицај на руску дипломатију, а посебно на Одељење за Азију у министарству иностраних дела, у чији су делокруг спадали и Срби. А сам Император наводно није пансловен, јер не сме то отворено да искаже, пошто је Руска Империја тада у Тројецарском савезу са Немачком и Аустроугарском царевином. 
И, рецимо, Ристић чека одобрење Руса да Србија може да уђе у Први српско-турски рат 1876. године, а моћна руска дипломатија му шаље поруку "уђи, неће Император дозволити да вас Турци кољу", али му на више тајних нота не одговара ништа руски министар иностраних дела. И он преломи и уђе у рат, и наравно, Руси се не умешају. Односно, умешају се тек кад је било јасно да ће званична османска војска у контранападу ући у Шумадију. 
А у Србији, због већ раширеног пансловенства, нико ништа није замерио Ристићу. 
И тако даље.....
Срби из Крајине, о којима пишеш, и сви Срби који су били део Хрватске, која је била део Угарске, били су изложени похрваћењу. И то је политика Беча још од Карађорђевог устанка, па наовамо.
Слободан не пише о њима, него о Србима који су још били ван тог потпуног утицаја Беча и Ватикана.

[Monarhist]

»Побуњени народ није устао на оружје ни за словенство ни за свесловенство, већ једино за материјално благостање своје, за своја права и слободу«
                  - Васо Пелагић, "Историја босанско-херцеговачке буне"

 
Васо је Посавац, из Горњег Жабара (Пелагићева) одакле сам и ја. Он јесте био социјалиста, али је несумњиво био и српски родољуб који се борио за очување српског имена, што потврђују његова обраћања Загребу и Бечу. Сулудо је рећи да је био анационалан.

Слично је у тузланском региону где Срби нису имали нарочит српски осећај мада су близу матице, али се левичарство лако и широко запатило (Гаврило Принцип, Младен Стојановић...) са коначном последицом да су Срби истребљени.

Добро, какве везе има тузланска област са Гаврилом Принципом? Напротив, тај крај је и током рата и после рата био изразито четнички.

[Ђорђе Ивковић]

Васо је Посавац, из Горњег Жабара (Пелагићева) одакле сам и ја. Он јесте био социјалиста, али је несумњиво био и српски родољуб који се борио за очување српског имена, што потврђују његова обраћања Загребу и Бечу. Сулудо је рећи да је био анационалан.

Па да: увек исто негирање.

У реалном животу, Босна и Херцеговина је несхватљиво компликована. Готово листом, њихови народни лидери су "два у један" или "три у један" (нпр поменути Никола Стојановић, заборављен а тако важан у српској историји). Парадоксално, нигде се није тако страшно страдало због српства, а да је истовремено било толико аутошовинизма па и велеиздаје, чак и од истих тих људи. Васо Пелагић је почео као велики родољуб, па је завршио у вражјој матери што се тиче национализма. Слободно провери.

Имаш нпр. Ђорђâ Чокорила, ултра-националисту, који се одједном отвори са поменутим динарским расизмом.

Испитај случај Косте Мајкића. Невероватно. Што је завршио  као вјећник ЗАВНОБИХ и комуниста са 72 године, можда може и да се разуме. Али како су га усташе пустиле на вијећање, у крају где су косили све Србе, некомоли оне виђене (између осталих скоро 100 (сто!) Мајкића из Макића Јапре и Лушци Паланке - још приближно толико Мајкића страдало на Сутјесци и Неретви), никако не може да се разуме, поготово не да се сазна како је то изведено. Бар ја нисам успео да доконам ту ствар.

Порто Душан Кецмановић је од народног трибуна дошао до класичног велеиздајника. Јефтановићи, Бесаровићи... тако редом.

Српско православно свештенство из БиХ је прича за себе.

Младобосанци Принцип и дугови су хероји, али нису српски хероји.

Колико сам ја прекопао, прави српски јунаци без мрље су Петар Кочић и Богдан Жерајић.../Накнадно додато - и Ристо Радуловић - Ринда/.
Можемо ту рачунати мајора Јездимира Дангића (да не цепидлачимо око његове левичарске фазе и спасавања Роћка Чолаковића) и, рецимо, Веселина Миситу, Милорада Поповића... али Доброслава Јевђевића и Стевана Мољевића никако.

Има места која заслужују одликовање као "град-херој" или "село-херој". Такав је Автовац, и то у оба рата. Али има и потпуно контра примера, где свакако спадају Тузла, Бања Лука, Сарајево...

Ево, радо бих прихватио, наведи једно, било које, познатије име из БиХ из периода прва половина ХХ века, па да размотримо случај.

****
А, да...

"Добро, какве везе има тузланска област са Гаврилом Принципом? Напротив, тај крај је и током рата и после рата био изразито четнички. "
Гаврило Принцип је ишао у тузланску гимназију. Тамо је целу ту генерацију, бар значајним делом, "премунтао" Тугомир Алауповић.
Провери понашање Срба из тузласког региона у првом светском рату. Такође, провери колико је ученика тузланске гимназије завршило у партизанима.

[Бенито]

Људи одосте ви далеко. Има посебна тема на овом форуму под именом Национални идентитет данас, па можемо тамо да наставимо.
Уосталом, цитат Слободана Јовановића, од којег је и почела ова расправа, био је усмерен на Србе из краљевине Србије, и углавном на пречане, евентуално још на Херцеговце, мање Црногорце, а понајмање Босанце...... 
Другим речима, да би неки човек имао различите правце у осећају свог идентитета, предуслов је да има идентитет. Србијанци, Пречани, Црногорци и Херцеговци су имали национални идентитет, а ово остало, како ко.
Маћедонци су ту најеклатантнији пример.
Дакле, ајде да се вратимо теми, а ова расправа може и тамо где сам навео. Или можете основати и посебну тему на пдф Историја или пдф Култура.

[Бенито]

Прво:
"Код многих наших људи, племенска свест била је јаче развијена него национална - а национална свест јаче него државна. То је била обична ствар, да се интереси појединих делова Српства стављају изнад интереса српске државе или да се интереси Словенства стављају изнад интереса Српства."
Ко је ово написао?

Ево да поновим тај цитат. 
"Интереси појединих делова Српства изнад интереса српске државе" Зар ово није тачно? 
"Интереси Словенства изнад интереса Српства " Зар ни ово није тачно?
За прво примера колико хоћеш.
За друго има мање примера, али их има доста.

[Ђорђе Ивковић]

Ја протествујем.

Поставите флуидно питање, па тражите да се строго држимо теме.

У осталом, у горњих неколико "оф-топика" отворено је више питања него што се постави у квизу за месец дана.

[Бенито]

Добро, ајде онда како хоћеш.
Можда би, ипак, добро било да кроз питање наведемо неко друго, слично или различито, мишљење о српском националном идентитету неког српског великана.

[Ђорђе Ивковић]

Идеолошки, коме је припадао Јован Јовановић Змај?

[Бенито]

Идеолошки, коме је припадао Јован Јовановић Змај?

После болести Светозара Милетића, а нарочито после смрти, Змај или Змајова, како га је називао Лаза Костић, био је близак са Српском народном радикалном странком. Та странка, једна од две српске странке у Војводини, или Јужној Угарској, није имала много везе са Народном радикалном странком у Краљевини Србији.
Српска народна радикална странка у Војводини имала је идеологију коју је створила на учењима Светозара Марковића. Како је време пролазило, то је све више била левичарска странка, потпуно супротстављена не само Либералној странци, него и у отвореном сукобу са Карловачком митрополијом.
Да не дужим, били су на корак од тоталног атеизма и комунизма, ако већ нису и са обе ноге закорачили тим путем.
Дакле, Змајова је био практично идеолошки комуниста, последње две деценије живота. 
ПС о Српској народној радикалној странци у Војводини било је више питања у овом Квизу.

[Шумадинац]

Идеолошки, коме је припадао Јован Јовановић Змај?

Просрпски југословен. А потпитање... Шта то замераш Војводи Јевђевићу и Стевану Мољевићу?

[Бенито]

Идеолошки, коме је припадао Јован Јовановић Змај?

Просрпски југословен. А потпитање... Шта то замераш Војводи Јевђевићу и Стевану Мољевићу?

Ниси пратио на часу.
Седи - 1!