[Коле Којот]

То је објекат у оквиру Специјалне болнице за плућне болести у Сурдулици.
Индустријалац Влада Митић је изградио и опремио ту болницу, а у једном од објеката се лечила и његова ћерка.
У знак захавности за његов допринос, тај објекат/павиљон носи име по њему.
Током НАТО бомбардовања павиљон доживљава потпуно разарање, а данас је он обновљен.

[Бенито]

То је објекат у оквиру Специјалне болнице за плућне болести у Сурдулици.
Индустријалац Влада Митић је изградио и опремио ту болницу, а у једном од објеката се лечила и његова ћерка.
У знак захавности за његов допринос, тај објекат/павиљон носи име по њему.
Током НАТО бомбардовања павиљон доживљава потпуно разарање, а данас је он обновљен.

Све тачно, осим да је обновљен. Односно, јесте био обновљен, али је сада запуштен и служи сакупљању пацова. Брука!
Наравно, ови то затрпавају силним обећањима, типа да ће ту да направе неки музеј,  само док се договоре ко ће да дрпи новац.

[Митић]

Та болница је радила током ковида

https://magazinsana.rs/sanatorijum-kralj...-kovid-19/

Да је ова болница изграђена за време Броза, а не Краља Александра, друштвене мреже би биле преправљене објавама типа: "Да није било Броза, где би се лечили".

[Бенито]

Ради и сад, али тај Митићев павиљон је са стране и није у употреби тренутно.
Овде треба приметити да је краљ Александар Карађорђевић, који је задужбинар тог Дома за лечење туберкулозе и плућних болести, који је настао још 1922. године, посебну пажњу обратио на Сурдулицу, зато што је Сурдулица преживела изузетно масован ратни злочин од бугарске војске за време Првог светског рата, и није то била једина његова задужбина у Сурдулици.
Но, то је друга тема. Већ смо је помињали на Квизу српска историја.
Идемо даље са овим трилингом питања....

[Бенито]

Друго, мало лакше:
Шта је то "Кашанинов павиљон"?

[Митић]

Друго, мало лакше:
Шта је то "Кашанинов павиљон"?

Уметнички павиљон у Италији.

А друга задужбина Краља Александра је Спомен костурница у Сурдулици.

[Бенито]

Могло је то мало опширније...
Одговор је тачан. 
Још крајем 19-ог века, Краљевина Италија је направила Венецијански бијенале. Отворен је поводом венчања италијанског краља Умберта III. Од тада до почетка Првог светског рата, пет држава је добило своје павиљоне. Међу њима није била Краљевина Србија, пошто је српски краљ Петар Први гајио изузетно хладне односе са Краљевином Италијом, иако је италијанска краљица била његова свастика. 
Тако је то настављено и после Првог светског рата. Временом је Италија постала главни противник Краљевине СХС/Југославије, поготово од доласка фашиста на власт. Њихова умешаност у убиство краља Александра Карађорђевића била је очигледна. Умало није дошло до рата између Краљевине Југославије и Краљевине Италије.
Међутим, после 1935. године, а онда из године у годину све више, Краљевина Југославија се све више приближавала политици Италије. Већ 1937. године, Италија је била посредник размене информација између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке, која је била изузетно заинтересована о потезима Краљевине Југославије, члана и оснивача Мале Антанте, у случају немачког напада на Чехословачку републику. Стојадиновић је одлучио, уз кнеза Павла, да Краљевина Југославија остане пасивна. 
Мусолини и Ћано су то схватали као велики успех своје дипломатије. Стојадиновић обрнуто - као своје. Углавном, у смеру све бољих односа, Италијани су одлучили да Краљевина Југославија добије свој павиљон на Венецијанском бијеналу. Тај павиљон претходно је био планиран за Краљевину Шведску, али је та одлука промењена.
Први "комесар", односно уметнички директор павиљона Краљевине Југославије на Венецијанском бијеналу био је др Милан Кашанин. По њему је и добио надимак "Кашанинов павиљон".
И данас је у власништву републике Србије.

[Бенито]

Треће питање из трилинга:
Шта је то "Стојадиновића павиљон"?

[Филип Ђукић]

Могло је то мало опширније...
Одговор је тачан. 
Још крајем 19-ог века, Краљевина Италија је направила Венецијански бијенале. Отворен је поводом венчања италијанског краља Умберта III. Од тада до почетка Првог светског рата, пет држава је добило своје павиљоне. Међу њима није била Краљевина Србија, пошто је српски краљ Петар Први гајио изузетно хладне односе са Краљевином Италијом, иако је италијанска краљица била његова свастика. 
Тако је то настављено и после Првог светског рата. Временом је Италија постала главни противник Краљевине СХС/Југославије, поготово од доласка фашиста на власт. Њихова умешаност у убиство краља Александра Карађорђевића била је очигледна. Умало није дошло до рата између Краљевине Југославије и Краљевине Италије.
Међутим, после 1935. године, а онда из године у годину све више, Краљевина Југославија се све више приближавала политици Италије. Већ 1937. године, Италија је била посредник размене информација између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке, која је била изузетно заинтересована о потезима Краљевине Југославије, члана и оснивача Мале Антанте, у случају немачког напада на Чехословачку републику. Стојадиновић је одлучио, уз кнеза Павла, да Краљевина Југославија остане пасивна. 
Мусолини и Ћано су то схватали као велики успех своје дипломатије. Стојадиновић обрнуто - као своје. Углавном, у смеру све бољих односа, Италијани су одлучили да Краљевина Југославија добије свој павиљон на Венецијанском бијеналу. Тај павиљон претходно је био планиран за Краљевину Шведску, али је та одлука промењена.
Први "комесар", односно уметнички директор павиљона Краљевине Југославије на Венецијанском бијеналу био је др Милан Кашанин. По њему је и добио надимак "Кашанинов павиљон".
И данас је у власништву републике Србије.

Ово је веома поучно. Само, Умберто I, а не III. 

[Бенито]

Могло је то мало опширније...
Одговор је тачан. 
Још крајем 19-ог века, Краљевина Италија је направила Венецијански бијенале. Отворен је поводом венчања италијанског краља Умберта III. Од тада до почетка Првог светског рата, пет држава је добило своје павиљоне. Међу њима није била Краљевина Србија, пошто је српски краљ Петар Први гајио изузетно хладне односе са Краљевином Италијом, иако је италијанска краљица била његова свастика. 
Тако је то настављено и после Првог светског рата. Временом је Италија постала главни противник Краљевине СХС/Југославије, поготово од доласка фашиста на власт. Њихова умешаност у убиство краља Александра Карађорђевића била је очигледна. Умало није дошло до рата између Краљевине Југославије и Краљевине Италије.
Међутим, после 1935. године, а онда из године у годину све више, Краљевина Југославија се све више приближавала политици Италије. Већ 1937. године, Италија је била посредник размене информација између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке, која је била изузетно заинтересована о потезима Краљевине Југославије, члана и оснивача Мале Антанте, у случају немачког напада на Чехословачку републику. Стојадиновић је одлучио, уз кнеза Павла, да Краљевина Југославија остане пасивна. 
Мусолини и Ћано су то схватали као велики успех своје дипломатије. Стојадиновић обрнуто - као своје. Углавном, у смеру све бољих односа, Италијани су одлучили да Краљевина Југославија добије свој павиљон на Венецијанском бијеналу. Тај павиљон претходно је био планиран за Краљевину Шведску, али је та одлука промењена.
Први "комесар", односно уметнички директор павиљона Краљевине Југославије на Венецијанском бијеналу био је др Милан Кашанин. По њему је и добио надимак "Кашанинов павиљон".
И данас је у власништву републике Србије.

Ово је веома поучно. Само, Умберто I, а не III. 

Лапсус, наравно. Емануел је Трећи, а Умберто је Први.
Хвала на исправци.

[Бенито]

Треће питање из трилинга:
Шта је то "Стојадиновића павиљон"?

Зна ли неко одговор на ово питање?
Или је боље да питам:
Има ли неко храбрости да одговори на ово питање?

[Митић]

Треће питање из трилинга:
Шта је то "Стојадиновића павиљон"?

Зна ли неко одговор на ово питање?
Или је боље да питам:
Има ли неко храбрости да одговори на ово питање?

Није ли то исти павиљон као и Кашанинов павиљон.

[Бенито]

Треће питање из трилинга:
Шта је то "Стојадиновића павиљон"?

Зна ли неко одговор на ово питање?
Или је боље да питам:
Има ли неко храбрости да одговори на ово питање?

Није ли то исти павиљон као и Кашанинов павиљон.

Не, наравно.
Али има неке везе....

[Митић]

Не, наравно.
Али има неке везе....

Оба павиљона се налазе у Венецији у Италији.

И можда су оба отворена 1938. године.