Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

(24-07-2014, 07:18 PM)Милослав Самарџић Пише:  Колико се сећам, највише губитака за један дан комунисти су имали на Буковику јула 1944, а то је била Великоморавска група корпуса.
Међутим, ова јединица није постојала дуго, а и раније се слабо показивала.
А данас је баш седамдесетогодишњица битке, нека је вечна слава мојим Моравцима!
Одговори

(24-07-2014, 08:30 PM)Vlad Alekš Пише:  
(24-07-2014, 08:12 PM)Милослав Самарџић Пише:  Интервју који сам дао Институту Рајс из Вашингтона, на енглеском:
http://www.reiss-institute.org/articles/...esistance/

...и на српском:
http://www.reiss-institute.org/truehisto...-intervju/

Dobar intervju. Ključna stvar je to što je Mihailović bio legitimni predstavnik vlasti na teritoriji tadašnje Jugoslavije. Za razliku od svih ostalih tadašnjih paravojnih formacija. A naročito me je zaintrigirao ovaj deo:
"Крајем 1941. ову формацију ће преименовати у Југословенску војску у Отаџбини, с обзиром да је постојала и Југословенска војска у емиграцији (на Блиском Истоку и у Египту; углавном поморске и ваздухопловене снаге), као и у заробљеништву."

Prvi put sam čuo za Jugoslovensku vojsku van otadžbine kada sam čitao Grolovu Demokratiju. Grol kritikuje tadašnje vlasti jer veličaju samo zasluge partizana za isterivanje okupatora iz Jugoslavije. Koliko se sećam, on tu spominje neke naše pilote koji su iz engleskih aviona bombardovali nemačke položaje na jadranskim ostrvima. Da li možete da preporučite neku literaturu u vezi sa ovom temom?
Да, биле су 4 ''летеће тврђаве'' са нашом посадом, које нам је поклонио лично Рузвелт. Сада имам чак и звучни филм: долазак Рузвелта на аеродром код Вашингтона, октобра 1943, и његово говор пилотима... То ће бити у епизодама 7-12 документарца.
А цели случај описао сам у Дражи 3.
Одговори

(24-07-2014, 08:37 PM)Вукашин Петковић Пише:  
(24-07-2014, 07:18 PM)Милослав Самарџић Пише:  Колико се сећам, највише губитака за један дан комунисти су имали на Буковику јула 1944, а то је била Великоморавска група корпуса.
Међутим, ова јединица није постојала дуго, а и раније се слабо показивала.
А данас је баш седамдесетогодишњица битке, нека је вечна слава мојим Моравцима!
Да, јесте! Ево описа битке:
http://www.pogledi.rs/bitka-na-bukoviku/
Одговори

(23-07-2014, 11:00 PM)Бранке Пише:  Јел Хусеин Миљковић(Усташа,партизан,па опет усташа,па опет партизан) . . . сарађивао са четницима? Видим код пулена "пса флукса бомбохвататеља и његовог газде Тита" ово :

Било је покушаја да се они придобију од стране четника. Проблем је био што су партизани били јаки на томе подручју, па је Миљковић, иако је договор са четницима већ био постогнут, одлучио се за јачег тј. партизане јер је процјенио да су јачи.
Мане Пешут у књизи Револуција у Лици 1941-1945 о томе детаљније пише, ако се добро сјећам. Чак мислим да је он био један од преговарача.
Одговори

(24-07-2014, 06:45 AM)Николај Пише:  Само што избегавају да кажу да је био члан КПЈ још од пре рата.

Раде Радић је такође био предратни члан КПЈ.
Одговори

И Мане Роквић...
Одговори

http://www.yaxleyhistory.org/people/neb-...aster-way/
Одговори

(24-07-2014, 06:13 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(24-07-2014, 06:45 AM)Николај Пише:  Само што избегавају да кажу да је био члан КПЈ још од пре рата.
То нисам знао. Јел има неки извор?
Има, и то одличан - Чолаковићеви мемоари. Његов пример је савршен за илустрацију какав профил људи је врбован за чланство у Партији.

"Хуска Миљковић је сељак из Велике Кладуше, рођен 1906. године. То је био примитиван, полуписмен човјек, помало рабијатан и анархистички расположен, бистар и лукав сељак који је често имао посла са старим југословенским властима због шверца и других ситнијих преступа. Негдје 1937. године он је дошао у везу са Тоном Хорватом и Миланом Дејановићем, члановима Комунистичке партије. Они су утицали на њега и Хуска се показао као човјек који је заслуживао повјерење, те је тако и примљен у Партију. Године 1941. он је са оба поменута друга кренуо на Кордун да се стави на расположење партијској организацији. У августу мјесецу 1941. године оба његова друга погину, а Хуска оставши сам, побјегне натраг у В. Кладушу. Крио се око своје куће неколико дана,а онда је ухватио везу са својим рођаком Хасаном Миљковићем, бившим народним послаником а тадашњим усташким градоначелником у В. Кладуши. По његовом наговору Хуска се преда усташким властима које га затворе најприје у Цазину, а затим га пребаце у затвор у Бихаћ. Одатле је Хуска упућен у домобране у Петрињу. Из домобрана је дезертирао већ у новембру 1941. године у партизане." Р. Чолаковић, Записи из ослободилачког рата, Напријед Загреб, 1961, књига 3, с. 194-195
Одговори

Питање за господина Самарџића. Зашто Дража Михаиловић није током Другог светског рата унапређен у чин Војводе (Бојног Војводе) кад је тај чин постојао у Закону о војсци и морнарици а одредбе за унапређење су биле искључиво да се тај чин могао добити само у рату. Ако је у Првом светском рату било четири генерала (пети је био почасни) који су добили овај највиши чин, зашто онда у Другом светском рату није био бар један?

Унапред хвала за одговор.

Ево мог чланка на википедији о војном чину (лично сам дизајнирао еполете за тај чин).

https://sr.wikipedia.org/wiki/Војвода_(војни_чин)
Одговори

Није ми познато, нисам наишао ни на какав податак о томе.
Одговори

(29-07-2014, 10:54 PM)Милослав Самарџић Пише:  Није ми познато, нисам наишао ни на какав податак о томе.

Пробаћу то да истражим, јер право чудо је зашто није добио највиши војни чин. Ево цитираћу Радета Рајића из књиге: У име војничке части.

Војводске еполете красе фино уплетене плетенице од златног гајтана а од позлаћене срме је извезен државни грб Краљевине Србије / Краљевине Југославије. Носилац овог чина који на своја рамена ставља државни грб је особа са ратничким признањем и овај детаљ показује изванредне заслуге у рату.

Из овога видим да је у Другом светском рату Дража Михаиловић требао да буде унапређен у овај чин јер је учинио све да држава каква је била пре рата опстане.
Одговори

Цитат:требао да буде унапређен у овај чин јер је учинио све да држава каква је била пре рата опстане.

Држава "каква је била пре рата", није требала никоме, нити је ико на било којој страни, па и четничкој, то прижељкивао.

Чин војводе (фелдмаршала) се добијао за усјехе, а не за поразе. Да је побједио у рату, добио би га.
Но није могао побједити, јер се борио да "држава каква је била пре рата опстане".
Одговори

Ево занимљивог податка:

Према Титовом извештају Коминтерни од 29. маја 1941

- Бројно стање чланова КПЈ је 8000 људи и 30000 комсомола (комунистичке омладине Совјетског Савеза!)
- У случају напада на Совјетски Савез, КПЈ ће дигнути устанак
- За набавку оружја потребно да Коминтерна обезбеди средства (5-10 000 долара)...

РГАСПИ, 495-74-591, стр 29-30
Према Перо Симић, "Светац и Магле", стр 106
Одговори

Милославе, да ли је “Ратни билтен Врховне команде Југословенске војске“ излазио свакодневно, колико је отприлике бројева сачувано у Војном архиву, имаш ли можда неку скенирану страницу да видимо како је изгледао?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 10 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним