[Николај]

Два питања:
1. Воз којим је Хитлер ушао у Пољску имао је име. Како се звао?

Ћира?

[Бенито]

Воз се звао Америка.
Па, Милославе, управо то питам. Како га могу славити због тог Споразума у данашњој Русији, кад је управо тим споразумом показао колико је погрешио?
Све ово питам, јер Просветар није једини који није научио лекције из историје.

[Милослав Самарџић]

Камо среће да је Просветар једини!

[Шумадинац]

Ватхру и Еутропија немојте да мешате у то!

[Ројалист]

Милославе, да ли је истина да је "просветар" био чин код љотићеваца, нешто слично као "комесар" код партизана, задужен за политичко образовање војника?

[Милослав Самарџић]

Да, само не за образовање, већ за индоктринацију.

[Ројалист]

У праву си, индоктринација је прави израз! Сад је мени јаснији корисник "Просветар"...

[Бенито]

Дража пише одређеном команданту корпуса да ће добити материјалну помоћ од неког лица. Тада му наглашава да мора издати признаницу на тачну цифру коју овај даје и да се мора написати на признаницу да се помоћ издаје Југословенској војсци, а да сва помоћ мора ићи преко благајне одређеног корпуса. То је све јасно.
Дража такође наглашава комаданту корпуса да о тој помоћи мора известити финансијски одбор у Београду.
Ово би могао мало да објасниш.

[ЛукаЛоко]

Оно што пренебрегавају је то да се Стаљин ни тада није спремио за рат

Ко то каже?
Овако ме натеравате да још једном браним Стаљина, тако да ћу испадати његов обожаватељ.
У периоду 1939-41. Црвена Армија је модернизована, добијала нове танкове и авионе, Стаљин је грозничаво дао наредбе да се максимално повећава производња наоружања, поставио је многе високе официре у Централном Комитету, чак су направљени планови за могући рат против Немачке.
Наравно су учињене велике грешке.
Највећа је као што је поменуо Самарџић, да није предвидео напад у том јуну. Разлог за то јесте да није он могао да поверује да Немци ће да поруше оно што су сами хтели да створе, то јест да не ратују у два фронта.
Друга велика грешка је то да је совјетски генералштаб у ратном плану предвидео да ће Немци нападати по најкраћем правцу до Москве, то јест кроз Белорусије, а Стаљин лично је наметнуо промену те прогнозе, јер је он мислио да ће они ићи најпре у освајање жита из Украјине и руднике из Донбаса (актуелност!).
Грузијски диктатор је погрешио, грдно је било то за 1941., али гледајте случај, Хитлер у другој години рата дао је наредбу да се новом офанзивом циљају југ Русије и рударско благо совјетске земље.
На то се могу додати још неке друге не мање грешке...али да Совјетски војни врх није ништа предузео после уговора са Немцима, то није тачно.

---

Заправо су прави хероји били амерички и канадски војници који су се борили далеко од своје земље а да њихове земље нису директно биле угрожене и гинули за Француску која је седела и гледала шта се дешава и то све без претње да добију метак у потиљак.

То је тачно, поготово зато што, како ми се чини, регрутовање војника у земљама попут Канаде, Аустралије и Новог Зеланда било је добровољачко.

[Милослав Самарџић]

Стаљин се није спремао за рат са Хитлером, а и кад је почео рат није веровао да је почео... Исто и совјетски официри, има у овом филму нпр:
https://www.youtube.com/watch?v=lJvRoyXt1Mk

[Милослав Самарџић]

Дража пише одређеном команданту корпуса да ће добити материјалну помоћ од неког лица. Тада му наглашава да мора издати признаницу на тачну цифру коју овај даје и да се мора написати на признаницу да се помоћ издаје Југословенској војсци, а да сва помоћ мора ићи преко благајне одређеног корпуса. То је све јасно.
Дража такође наглашава комаданту корпуса да о тој помоћи мора известити финансијски одбор у Београду.
Ово би могао мало да објасниш.

Зато што је тај новац ишао од тог одбора, па да добију потврду где је отишао.

[Chicot]

У периоду 1939-41. Црвена Армија је модернизована, добијала нове танкове и авионе, Стаљин је грозничаво дао наредбе да се максимално повећава производња наоружања, поставио је многе високе официре у Централном Комитету, чак су направљени планови за могући рат против Немачке.

Лука, мислим да грешиш. У то време војни чинови су били укинути и биће враћени тек средином 1942, ако се не варам. Поранио си и са технолошким унапређењем совјетске војне силе. Први резултати на том плану су били видљиви тек после Барбаросе, крајем 1941, не раније.
Масовна продукција наоружања у међувремену је требало да подржи њихову експанзију, инвазију на Финску (где се јасно видело у каквом је војно - техничком стању тада био СССР) и балтичке државе, под плаштом немачко - совјетског пакта.

Друга велика грешка је то да је совјетски генералштаб у ратном плану предвидео да ће Немци нападати по најкраћем правцу до Москве, то јест кроз Белорусије, а Стаљин лично је наметнуо промену те прогнозе, јер је он мислио да ће они ићи најпре у освајање жита из Украјине и руднике из Донбаса (актуелност!).
Грузијски диктатор је погрешио, грдно је било то за 1941., али гледајте случај, Хитлер у другој години рата дао је наредбу да се новом офанзивом циљају југ Русије и рударско благо совјетске земље.
На то се могу додати још неке друге не мање грешке...али да Совјетски војни врх није ништа предузео после уговора са Немцима, то није тачно.

Превидео си да је Хитлер зауставио продор ка Москви током лета, како би подржао правац ка Лењинграду. Друго, кажеш да је Стаљин направио погрешну процену јер је очекивао најјачи продор ка југу (капирам да имплицираш да је тамо одвојио најјаче снаге). Управо на том правцу су Немци најдубље и најбрже напредовали, са најмање тешкоћа. То озбиљно доводи у питање аргументе:
1. Да је Стаљин користио мир са Хитлером како би се припремио за рат
2. Да је остварен икакав напредак и усавршавање совјетског војног устројства током уговорног периода.
Совјети пре свега нису били припремљени на морално-психолошком плану. Сам Стаљин недељама није желео да поверује да је Хитлер прекршио мир, упорно је веровао да је у питању неспоразум што је изазвало катастрофе на фронту које су следиле једна другу.

Заправо су прави хероји били амерички и канадски војници који су се борили далеко од своје земље а да њихове земље нису директно биле угрожене и гинули за Француску која је седела и гледала шта се дешава и то све без претње да добију метак у потиљак.

То је тачно, поготово зато што, како ми се чини, регрутовање војника у земљама попут Канаде, Аустралије и Новог Зеланда било је добровољачко.

Систем регрутовања наравно, није био као у Совјетском савезу, али тешко да се могло рећи да је било "волонтерско". Аустралија и Нови зеланд су итекако били директно угрожени, а и Канада је морала да испуњава обавезе према центру у слању одређеног броја регрута као саставни део британске империје. Ток рата је дозвољавао да тај број буде релативно низак, сразмерно малом броју ангажованих британских војника.

Не треба мешати американце и земље Комонвелта. То су две различите ствари, другачије околности и услови, па их треба посматрати одвојено.

[Бенито]

Лука, то да се Стаљин није спремио за рат не тврдим ја, то је аксиом. Ово што публицисти у задње време раде је идеологизација која покушава да замагли ту чињеницу. Уосталом, прочитајте шта сте сами написали.Сигуран сам даљ ћете видети да све стоји осим закључка.

Милославе,није новац ишао од тог одбора него од једног лица са територије корпуса које је хтело да помогне. Зато ми и треба објашњење зашто одбор за финансије у Београду то мора да зна.

[Милослав Самарџић]

Милославе,није новац ишао од тог одбора него од једног лица са територије корпуса које је хтело да помогне. Зато ми и треба објашњење зашто одбор за финансије у Београду то мора да зна.

Једино логично објашњење је да зна колико ко добија, ради будуће расподеле.