[Милослав Самарџић]

Свакако, они што су пали над Југославијом, већином су погођени на другим местима. На пример у Румунији, кад су гађали нафтна поља.
Јел и ти мислиш, као Ватра, да је 350 таквих авиона пало баш на мањи део територије на Западу који су држали партизани?

[Chicot]

Ух, за иоле конкретније податке бих морао да консултујем табеле и белешке, које су у стању далеко од врхунске прегледности.
Мислим да јесте већи број авиона оборен западно од Дрине. Један од разлога је што је тамо било више мисија, више аеродрома а и ближи су Италији. Мислим да је у другом делу 44-те и намерно бирана рута која иде преко те територије, баш због тога.

[ватхра]

Што се тиче броја авиона који су пали, код нас је пало нешто преко 400 бомбардера Б-17 и Б-24, као и око 140 ловаца. Од 4350 Американаца које сам пописао по имену, њих 100-ак је пало ван Југославије, а за отприлике исти број је бомбардер успео да се врати у Италију или је пао ван Југославије. Приде је код неких авион део посада искочио ван Југославије. Зато није лако рећи тачан број авиона, практично бих морао да пређем поново кроз целу архиву.
Од тих авиона, имам серијске бројеве за све осим 25 бомбардера. За њих имам јединицу, датум лета, имена посаде, а врло је могуће да серијски број авиона није сачуван јер није направљен МАЦР.

Од бомбардера који су пали, нешто мање од 10% је дејствовало на циљеве у Југославији. Занимљиво је да је проценат смртности и заробљавања тих посада драматично већи у односу на остале - неких 30-ак % у односу на 55%.

Нека моја процена је да је само 15 ААФ током годину и по дана имала губитке од око 3.000 бомбардера. То је двоструко више од њиховог пуног састава! Пад око 400 авиона над Југославијом која је била транзитна за већину мисија зато није изненађујућ.

---

Друго, много, баш изненађујуће много авиона је слетело из предострожности у Југославију због кварова и мањих оштећења. Дакле, не зато што су морали да буду оборени.

Не знам колико је то много авиона слетело у Југославију а да није морало, ако не говоримо о слетањима на Вису, код Задра, Сомбора или Београда - односно о оним авијатичарима које нисам ни бројао.

[Милослав Самарџић]

А да ли сте пописивали места пада?

[ватхра]

Свакако, они што су пали над Југославијом, већином су погођени на другим местима. На пример у Румунији, кад су гађали нафтна поља.
Јел и ти мислиш, као Ватра, да је 350 таквих авиона пало баш на мањи део територије на Западу који су држали партизани?

Самарџићу, не знам како то мислите мањи део територија на западу који су држали партизани?
Па малопре сам вам навео да је код Ђујића, Лукачевића и Ђуришића пало свега по 10-ак авијатичара, занемарљиво мало у односу на партизане у околини. А то су биле главне четничке формације ван Србије.

У Босну је пало преко 400 авијатичара код партизана, а 100-ак код четника (од тог броја доста њих су истог дана преузели партизани).
У осталим регијама је била још већа разлика.

---

А да ли сте пописивали места пада?

Само угрубо јер већина посада није знала тачно место.
Уписивао сам најближи већи град, што ми је довољно за статистику и графичко представљање.

За неке авионе имам информације где су тачно пали, за друге има извештаја који су објављени по Зборницима, али то је велик посао и мене не занима.

[Милослав Самарџић]

Лукачевићева формација је била на територији данашње Србије. На западу је најбројнија била Команда Западне Босне, са око 10.000 четника, Команда Херцеговине је имала два велика корпуса, затим Романијски и Мајевички корпус су имали по око 6.000. Појединачно гледано, та два корпуса била су најбројнија у целој земљи.
Да ли ће графичко представљање приближног места пада авиона бити објављено у књизи?
Од тих 400:100 у Босни, колико је до новембра 1944?

[Chicot]

Друго, много, баш изненађујуће много авиона је слетело из предострожности у Југославију због кварова и мањих оштећења. Дакле, не зато што су морали да буду оборени.

Не знам колико је то много авиона слетело у Југославију а да није морало, ако не говоримо о слетањима на Вису, код Задра, Сомбора или Београда - односно о оним авијатичарима које нисам ни бројао.

Па, сви су они "морали", али то је релативан појам. Било је доста случајева да посада искочи раније или слети на аеродроме у Југославији, када процени да постоји ризик да авион неће стићи до базе.
Са једне стране, то је делимично разумљиво, јер је већа шанса да се врате живи ако искоче над "пријатељском територијом" него да ризикују да падну на сред Јадрана.
Са друге стране, то оптерећује статистику оборених над Југославијом, и неприродно увећава то бројно стање.

Многи авијатичари нису стигли да прођу честито ни обуку а већ су послати на задатке, практично без искуства. Што објашњава велике губитке авиона изазваних људским фактором.

Не мења да ли се рачунају ти авијатичари, авиони се јесу бројали

[Милослав Самарџић]

Ко да му објасни шта је стварно било на Сутјесци:
http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-...ka.sr.html

[ватхра]

Многи авијатичари нису стигли да прођу честито ни обуку а већ су послати на задатке, практично без искуства. Што објашњава велике губитке авиона изазваних људским фактором.

Шико,
колико је трајала обука авијатичара, ако су их слали практично без искуства?

[Chicot]

Обука пилота је трајала око годину дана. И то тако што је скраћен период академског дела обуке са 12 на 7 месеци. Непосредна последица је губитак током практичног дела обуке, не баш занемарљивог процента у техници и људству, мислим да се ради о неколико стотина посада.

Ратне потребе и оријентација САД на јачању доминације у ваздуху условила је потребу да се предратни летачки курсеви знатно модификују, скрате, и прилагоде све већим захтевима за пилотима и бомбардерским посадама. То је задовољено, на уштрб квалитета.

Само током 1944 на разним нивоима обуке било је 300 000 "пилота". Какав квалитет је толика маса људи могла да добије?
Да не говоримо о хроничном дедостатку обучених предавача, па су коришћени цивили или алтернативне методе држања курсева.

Према томе, право је питање - какав је квалитет обуке добијен и колико су пилоти заиста били оспособљени за специфичне задатке.

[Бенито]

Administrator bi trebao celu ovu zanimljivu konverzaciju oko avijaticara da prebaci na temu Misija Halijard, jer ovako pratimo isti dijalog na dva razlicita mesta, a i smeta ovoj temi.

[ватхра]

Обука пилота је трајала око годину дана. И то тако што је скраћен период академског дела обуке са 12 на 7 месеци. Непосредна последица је губитак током практичног дела обуке, не баш занемарљивог процента у техници и људству, мислим да се ради о неколико стотина посада.

Овако је изгледала обука посада крајем 1942.

Већина пилота и копилота који су оборени над Југославијом су се прикључили војсци током 1942.
Да им је обука трајала нешто дуже, стигли би на крај рата...

[Бенито]

Da li je moguce da su sifrarnici sa tacnim imenima nestali upravo sa onom torbom koju neko pominja ovde kao torbu od koje se nije odvajao Cica? Da li je udba ili neka druga sluzba uspela da dodje u posed te torbe?
Ovo oko Viktora Novaka, kakvo je tvoje misljenje, mada ti za njih imas i previse razumevanja,da li je Kosta Nikolic namerno preskocio tu depesu koju je poslao Ard Ard, ili slicne takvima? Reci cu da otvoreno sumnjam u njihovu dobronamernost, jer je efekat ocigledan. A to je da se elita u Srbiji za vreme DSR, kad vec nije bila komunisticka, predstavi kao pronedicevska, a ne drazinovska ili monarhisticka?

[Милослав Самарџић]

Свакако да постоји и једно и друго, дакле и површност, и склоност да се елита представи као пронедићевска. Као што знаш Недић је још у доба С. Милошевића увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба 20. века (САНУ, УКС и СКЗ).
Међутим, елита је сигурно била за Дражу. Чак и велики број оних у Недићевом апарату радили су за Дражу. То није моје мишљење, већ чињеница.