[Chicot]

Друго, много, баш изненађујуће много авиона је слетело из предострожности у Југославију због кварова и мањих оштећења. Дакле, не зато што су морали да буду оборени.

Не знам колико је то много авиона слетело у Југославију а да није морало, ако не говоримо о слетањима на Вису, код Задра, Сомбора или Београда - односно о оним авијатичарима које нисам ни бројао.

Па, сви су они "морали", али то је релативан појам. Било је доста случајева да посада искочи раније или слети на аеродроме у Југославији, када процени да постоји ризик да авион неће стићи до базе.
Са једне стране, то је делимично разумљиво, јер је већа шанса да се врате живи ако искоче над "пријатељском територијом" него да ризикују да падну на сред Јадрана.
Са друге стране, то оптерећује статистику оборених над Југославијом, и неприродно увећава то бројно стање.

Многи авијатичари нису стигли да прођу честито ни обуку а већ су послати на задатке, практично без искуства. Што објашњава велике губитке авиона изазваних људским фактором.

Не мења да ли се рачунају ти авијатичари, авиони се јесу бројали

[Милослав Самарџић]

Ко да му објасни шта је стварно било на Сутјесци:
http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-...ka.sr.html

[ватхра]

Многи авијатичари нису стигли да прођу честито ни обуку а већ су послати на задатке, практично без искуства. Што објашњава велике губитке авиона изазваних људским фактором.

Шико,
колико је трајала обука авијатичара, ако су их слали практично без искуства?

[Chicot]

Обука пилота је трајала око годину дана. И то тако што је скраћен период академског дела обуке са 12 на 7 месеци. Непосредна последица је губитак током практичног дела обуке, не баш занемарљивог процента у техници и људству, мислим да се ради о неколико стотина посада.

Ратне потребе и оријентација САД на јачању доминације у ваздуху условила је потребу да се предратни летачки курсеви знатно модификују, скрате, и прилагоде све већим захтевима за пилотима и бомбардерским посадама. То је задовољено, на уштрб квалитета.

Само током 1944 на разним нивоима обуке било је 300 000 "пилота". Какав квалитет је толика маса људи могла да добије?
Да не говоримо о хроничном дедостатку обучених предавача, па су коришћени цивили или алтернативне методе држања курсева.

Према томе, право је питање - какав је квалитет обуке добијен и колико су пилоти заиста били оспособљени за специфичне задатке.

[Бенито]

Administrator bi trebao celu ovu zanimljivu konverzaciju oko avijaticara da prebaci na temu Misija Halijard, jer ovako pratimo isti dijalog na dva razlicita mesta, a i smeta ovoj temi.

[ватхра]

Обука пилота је трајала око годину дана. И то тако што је скраћен период академског дела обуке са 12 на 7 месеци. Непосредна последица је губитак током практичног дела обуке, не баш занемарљивог процента у техници и људству, мислим да се ради о неколико стотина посада.

Овако је изгледала обука посада крајем 1942.

Већина пилота и копилота који су оборени над Југославијом су се прикључили војсци током 1942.
Да им је обука трајала нешто дуже, стигли би на крај рата...

[Бенито]

Da li je moguce da su sifrarnici sa tacnim imenima nestali upravo sa onom torbom koju neko pominja ovde kao torbu od koje se nije odvajao Cica? Da li je udba ili neka druga sluzba uspela da dodje u posed te torbe?
Ovo oko Viktora Novaka, kakvo je tvoje misljenje, mada ti za njih imas i previse razumevanja,da li je Kosta Nikolic namerno preskocio tu depesu koju je poslao Ard Ard, ili slicne takvima? Reci cu da otvoreno sumnjam u njihovu dobronamernost, jer je efekat ocigledan. A to je da se elita u Srbiji za vreme DSR, kad vec nije bila komunisticka, predstavi kao pronedicevska, a ne drazinovska ili monarhisticka?

[Милослав Самарџић]

Свакако да постоји и једно и друго, дакле и површност, и склоност да се елита представи као пронедићевска. Као што знаш Недић је још у доба С. Милошевића увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба 20. века (САНУ, УКС и СКЗ).
Међутим, елита је сигурно била за Дражу. Чак и велики број оних у Недићевом апарату радили су за Дражу. То није моје мишљење, већ чињеница.

[Бенито]

Sifrarnik?

[Милослав Самарџић]

Није могуће, ту није било шифарника, Дража то није носио. На крају крајева, преобимно је, а није ни било актуелно, јер су шифре мењане. Нпр. у Војном архиву има Дражина бележница из 1941/42. где се налазе прве шифре.
Комунисти су после рата годинама у затворима испитивали четнике за шифре. Мислим да су на тај начин открили једно 3.000 шифара. То су објавили у додатку књиге ''Суђење Равногорском покрету'' (Зечевић, Субнор). То сам пренео у додатку Драже 2, плус додао сам још нешто што сам пронашао.

[Бенито]

Ne mislim na elemente uz pomoc kojih su se sifrirale poruke.
Pitam za sifre koje su skrivale prava imena onih sa kojima se kontaktiralo, bilo putem radio stanica, bilo porukama.

[Милослав Самарџић]

И ја сам на то мислио кад сам одговорио малочас.

[Бенито]

Ok, nismo se razumeli.
Da li je samo Draza znao sve sifre, iza kojih se kriju prava imena?

[Милослав Самарџић]

Ok, nismo se razumeli.
Da li je samo Draza znao sve sifre, iza kojih se kriju prava imena?

Само неке, нпр. за ТЕТАС (Кондор).