[Милослав Самарџић]

Рече у неком тексту да су комунисти мучили системом кап по као. То је далекоисточни и јако стар систем мучења, и вероватно је овде стигао преко НКВД, па би било занимљиво да даш пример да би видели када су почели да се служе овим системом.

Да, из Кине је.
Знам за један случај у Крагујевцу, с краја 1944. једна баба ми је причала (да не наводим име сад), а она је тада видела човека који је то преживео (сећа се имена). Тј. кога су пустили пре краја. Причао ја да у почетку није ништа, али, како време одмиче, као да је једна кап јача од маља.
А има записан и пример из Зенице где су мучили црном тачком. Дакле на белом зиду црна тачка, жртва се доведе до зида и натера да гледа у ту тачку. Бајонет испод грла, да се не помера. Тај који је изашао и описао то, каже да је жртва полудела после дужег гледања у црну тачку.
Спремао сам све то за књигу о злочинима комуниста, али, финансије су проблем.

[luka.luke 1]

Ево да вам наведем неке примјере мучења, које је моја фамилија проживјела.

Дједа су Сарајеву затварали у неки шахт са хладном водом, њих по двојицу да једва стану у шахт када их притисну поклопцем. Сјетили су се да одржавају тјелесну температуру трљајући један другог. Многи ово нису преживјели.

Као јатачку породицу истјерали би све из куће, жене, дјецу и натјерали да гледају у небо. Говорећи им "Видите ли горе бога, ј..о вам он мајку. Држали су их тако по цијели дан. Дјеца су падала у несвјест.

Једном су им побили стоку и побацали у провалију

Једну бабу (тада није била баба), су отјерали у Пале у што није поштовала неки пропис о испаши стоке који су прописали (није имао здравог разума ни са каквим законом, ни са обичајима и начином чивота у том крају) и натјерали да неком кантом два дана вади воду из ријеке Миљацке и просипа.

Познајем човјека који је рођен затвору Зеница, мајка му је била трудна кад су је отјерали као јатака, нису имали толеранције ни према трудницама

[ватхра]

Колико се разумем у географију, Бронзани Мајдан је далеко од Козаре.

Погледати немачки операцијски план
http://znaci.net/zb/4.php?broj=457&vol=12&bk=2

Јел пише да је Дреновић ишао на Козару?

Пише да је по немачком плану било предвиђено напредовање по том правцу, као и да су у плану биле предвиђене снаге НДХ (укљ. и усташе). Дреновића нема у плану, али је на основу првог документа очигледно да се укључио у реализацију истог под немачком командом.

[Романија]

Мислим да су с тим почели после доласка на власт '44.

[voja_88]

Na osnovu kojeg teksta u prvom dokumentu se može nedvosmisleno zaključiti da je Drenović učestvovao u operaciji na Kozari?Jer Rade Radić je bio načelnik štaba tkz. bosanskih četnika, nisam siguran da li su se tako zvali ili kako već,neka me Milosav ispravi ako grešim.Rade Radić je trebao ako ništa drugo biti osudjen po komandnoj odgovornost zbog eventualnog učešća Drenovićevih jedinica,jer iako on nije lično bio tamo Drenović je bio njegov podređeni?A kao što sam naveo pročitao sam čitav transkript sa sudjenja Radiću i tamo se nigde ne spominje da su njegove,Drenovićeve ili Marčetićeve jedinice bile na Kozari,čak šta više nema pomena ni o kakvoj četničkoj jedinici,bataljonu niti bilo kojoj formaciji.Čudi me da komunističke vlasti nisu našle niti jedan dokument koji bi detaljno opisao učešće četnika na Kozari,ako ga je uopšte i bilo.

---

Hteo sam da kažem Miloslav,izvinjavam se.

[Мргуд]

Не треба то узимати здраво за готово. Па Баћовић је хтио одустати од одласка у Далмацију и више пута пријетио да ће се вратити самоиницијативно, јер не иду Црногорци.
Сад само стање на терену би прије био проблем лични сукоба између њега и Ђујића, него ли проблема саме војске, било Далматинаца или Херцеговаца. Богдан Болта и други четнички писци се на то осврћу - иако Баћовић наводи негативне ствари о Далматинцима, Далматинци су имали највише погинули у тим заједничким операцијама.

Било како било, знам једно сасвим сигурно, а то је да су старији људи у Лици и Далмацији имали само најбоље ријечи и ријечи највеће хвале за Херцеговце.

Остојићево командовање из Калиновика је неоправдано, али ипак мислим да не би помогло ни да је био на најистуренијем положају. Једноставно квалитет и квантитет снага је био недовољан да се успјешно изврши оно што је замишљено.

Баћовић јесте био хвалисавац али јасно је да се у Далмацији није затекла она слика које у депешама представљена Врховној команди.

Што се тиче Црногораца, они су посебна прича.

А што се тиче Остојића и Калиновика, сигурно је да би нормланије било да је водио операције на лицу места, јер се из приложеног види да су његове командне депеше касниле некада и по два дана иако се ситуација мењала у другом делу операција из сата у сат. Слажем се да се замишљена операција са превиђеним снагама није могла извести, међутим примећујем и једну дозу потцењивања партизана. Док Баћовић и Јевђевић у тзв. "Бихаћкој републици" лоцирају између 20 и 25 хиљада снага, Остојић каже да их нема више од 5 хиљада. Такође ако погледамо први део операције, стиће се утисак да Остојић води рутинску операцију чишћења терена, сматрајући да ће то ићи олако, да би одједном цела ствар попримила драматичан ток за јединице под његовом командом.

Цела ствар иде ка томе да је било великих пропуста у командовању али да исти нису кажњавани и максимално су толерисани. Дисциплина је вршена над обичним војницима или најнижим официрима. А такође и нетрепељивост између високих командних лица је више него видљива, те је и то морало да утиче на дисциплину и морал у војсци.

[Милослав Самарџић]

Колико се разумем у географију, Бронзани Мајдан је далеко од Козаре.

Погледати немачки операцијски план
http://znaci.net/zb/4.php?broj=457&vol=12&bk=2

Јел пише да је Дреновић ишао на Козару?

Пише да је по немачком плану било предвиђено напредовање по том правцу, као и да су у плану биле предвиђене снаге НДХ (укљ. и усташе). Дреновића нема у плану, али је на основу првог документа очигледно да се укључио у реализацију истог под немачком командом.

Шта је очигледно, да је ишао из Бронзаног Мајдана на Козару, и то заједно са усташама?

[Милослав Самарџић]

Na osnovu kojeg teksta u prvom dokumentu se može nedvosmisleno zaključiti da je Drenović učestvovao u operaciji na Kozari?Jer Rade Radić je bio načelnik štaba tkz. bosanskih četnika, nisam siguran da li su se tako zvali ili kako već,neka me Milosav ispravi ako grešim.Rade Radić je trebao ako ništa drugo biti osudjen po komandnoj odgovornost zbog eventualnog učešća Drenovićevih jedinica,jer iako on nije lično bio tamo Drenović je bio njegov podređeni?A kao što sam naveo pročitao sam čitav transkript sa sudjenja Radiću i tamo se nigde ne spominje da su njegove,Drenovićeve ili Marčetićeve jedinice bile na Kozari,čak šta više nema pomena ni o kakvoj četničkoj jedinici,bataljonu niti bilo kojoj formaciji.Čudi me da komunističke vlasti nisu našle niti jedan dokument koji bi detaljno opisao učešće četnika na Kozari,ako ga je uopšte i bilo.

---

Hteo sam da kažem Miloslav,izvinjavam se.

Радић није био начелник штаба, већ командант Босанских четничких одреда.
Ни један од тих одреда није био на Козари, међутим, комунисти су једном, некада, а после суђења 1946, написали да јесте, тако да ће остали комунисти то увек понављати.

[Милослав Самарџић]

Не треба то узимати здраво за готово. Па Баћовић је хтио одустати од одласка у Далмацију и више пута пријетио да ће се вратити самоиницијативно, јер не иду Црногорци.
Сад само стање на терену би прије био проблем лични сукоба између њега и Ђујића, него ли проблема саме војске, било Далматинаца или Херцеговаца. Богдан Болта и други четнички писци се на то осврћу - иако Баћовић наводи негативне ствари о Далматинцима, Далматинци су имали највише погинули у тим заједничким операцијама.

Било како било, знам једно сасвим сигурно, а то је да су старији људи у Лици и Далмацији имали само најбоље ријечи и ријечи највеће хвале за Херцеговце.

Остојићево командовање из Калиновика је неоправдано, али ипак мислим да не би помогло ни да је био на најистуренијем положају. Једноставно квалитет и квантитет снага је био недовољан да се успјешно изврши оно што је замишљено.

Баћовић јесте био хвалисавац али јасно је да се у Далмацији није затекла она слика које у депешама представљена Врховној команди.

Што се тиче Црногораца, они су посебна прича.

А што се тиче Остојића и Калиновика, сигурно је да би нормланије било да је водио операције на лицу места, јер се из приложеног види да су његове командне депеше касниле некада и по два дана иако се ситуација мењала у другом делу операција из сата у сат. Слажем се да се замишљена операција са превиђеним снагама није могла извести, међутим примећујем и једну дозу потцењивања партизана. Док Баћовић и Јевђевић у тзв. "Бихаћкој републици" лоцирају између 20 и 25 хиљада снага, Остојић каже да их нема више од 5 хиљада. Такође ако погледамо први део операције, стиће се утисак да Остојић води рутинску операцију чишћења терена, сматрајући да ће то ићи олако, да би одједном цела ствар попримила драматичан ток за јединице под његовом командом.

Цела ствар иде ка томе да је било великих пропуста у командовању али да исти нису кажњавани и максимално су толерисани. Дисциплина је вршена над обичним војницима или најнижим официрима. А такође и нетрепељивост између високих командних лица је више него видљива, те је и то морало да утиче на дисциплину и морал у војсци.

Свега је било, али суштина је у томе да је Дража гонио комунисте од Србије до Бихаћа, ишавши лично до Херцеговине. Та суштина некако свима измиче. А замислите да је било обратно, колико би они филмова снимили.
Дакле, уместо да се тако описује ток догађаја, измишља се прича о Титовом мудром одласку преко Дрине, и Дражином немудром останку на овој страни Дрине (мада је, кажем, ишао до Херцеговине).
Онда прича о четничкој статичности и партизанској покретљивости (мада је партизанска покретљивост била на силу, а четници су, дакле, својом вољом ишли за њима).
Итд.

[Бенито]

Уклапало им се у филм Козара- Бранка Бауера.

[Мргуд]

Не треба то узимати здраво за готово. Па Баћовић је хтио одустати од одласка у Далмацију и више пута пријетио да ће се вратити самоиницијативно, јер не иду Црногорци.
Сад само стање на терену би прије био проблем лични сукоба између њега и Ђујића, него ли проблема саме војске, било Далматинаца или Херцеговаца. Богдан Болта и други четнички писци се на то осврћу - иако Баћовић наводи негативне ствари о Далматинцима, Далматинци су имали највише погинули у тим заједничким операцијама.

Било како било, знам једно сасвим сигурно, а то је да су старији људи у Лици и Далмацији имали само најбоље ријечи и ријечи највеће хвале за Херцеговце.

Остојићево командовање из Калиновика је неоправдано, али ипак мислим да не би помогло ни да је био на најистуренијем положају. Једноставно квалитет и квантитет снага је био недовољан да се успјешно изврши оно што је замишљено.

Баћовић јесте био хвалисавац али јасно је да се у Далмацији није затекла она слика које у депешама представљена Врховној команди.

Што се тиче Црногораца, они су посебна прича.

А што се тиче Остојића и Калиновика, сигурно је да би нормланије било да је водио операције на лицу места, јер се из приложеног види да су његове командне депеше касниле некада и по два дана иако се ситуација мењала у другом делу операција из сата у сат. Слажем се да се замишљена операција са превиђеним снагама није могла извести, међутим примећујем и једну дозу потцењивања партизана. Док Баћовић и Јевђевић у тзв. "Бихаћкој републици" лоцирају између 20 и 25 хиљада снага, Остојић каже да их нема више од 5 хиљада. Такође ако погледамо први део операције, стиће се утисак да Остојић води рутинску операцију чишћења терена, сматрајући да ће то ићи олако, да би одједном цела ствар попримила драматичан ток за јединице под његовом командом.

Цела ствар иде ка томе да је било великих пропуста у командовању али да исти нису кажњавани и максимално су толерисани. Дисциплина је вршена над обичним војницима или најнижим официрима. А такође и нетрепељивост између високих командних лица је више него видљива, те је и то морало да утиче на дисциплину и морал у војсци.

Свега је било, али суштина је у томе да је Дража гонио комунисте од Србије до Бихаћа, ишавши лично до Херцеговине. Та суштина некако свима измиче. А замислите да је било обратно, колико би они филмова снимили.
Дакле, уместо да се тако описује ток догађаја, измишља се прича о Титовом мудром одласку преко Дрине, и Дражином немудром останку на овој страни Дрине (мада је, кажем, ишао до Херцеговине).
Онда прича о четничкој статичности и партизанској покретљивости (мада је партизанска покретљивост била на силу, а четници су, дакле, својом вољом ишли за њима).
Итд.

То је тачно али ја не пишем о томе, него о мањку или чак одсутности дисциплине и немоћи (или нехтјењу) Врховне команде да то доведе у ред.

[Милослав Самарџић]

Свакако немоћ. Како би ти то довео у ред, стотине километара раздаљине, у беспућу, а безброј непријатеља около?
Имам једно поглавље ''Питање дисциплине'', у Дражи 5 чини ми се, да ли си прочитао?
Дакле шта се може учинити у тим условима и како је то учинио Дража.
На другим местима у књизи има како је то учинио Тито.

[Бенито]

Шта би са оном делом око Динчићевог текста у вези потапања немачких бродова код Прахова? Да ли је било неке нове расправе у вези тога или је замрла прича?

[Мргуд]

Свакако немоћ. Како би ти то довео у ред, стотине километара раздаљине, у беспућу, а безброј непријатеља около?
Имам једно поглавље ''Питање дисциплине'', у Дражи 5 чини ми се, да ли си прочитао?
Дакле шта се може учинити у тим условима и како је то учинио Дража.
На другим местима у књизи има како је то учинио Тито.

Нисам то читао али потрудићу се да прочитам.

Али оно што ми се чини у условима шта је могло да се учини је да се те личности и те јединице не стављају формално под команду ЈВуО, ако Дража реално није имао контролу над њима. То ми је онако баш грешка у корацима јер драже ми је 10 људи под контролом, него 25 на папиру без контроле.