Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

(25-12-2015, 12:43 AM)Мргуд Пише:  
(25-12-2015, 12:03 AM)мунгос Пише:  Шта значи? Герилска војска није исто што и регуларна војска. Уопште је најмањи проблем било "спровођење или неспровођење команди". Проблем је био недостатак снага. Шта је то "ЈВуО" то нек црни враг зна...
Ђед ми је један још жив, био је Ђујићев гардиста, да му кажем да је био "југословенски војник" би ме пљуно у лице.

На примјер Дражина одлука о слању Херцеговаца у Далмацију и Лику се спроведена. Чак и да је скроз спроведена (покушана) његова замисао о чишћењу Јадранског залеђа, то би једноставно било немогуће извести са снагама којима су четници располагали.

Јесу спроведене али је послане јединице у Далмацији уместо планираних 6.000 (по подацима које су доставили тамошњи комаданти) сачекало 1.500 бораца и то врло недисциплинованих и не претерано жељних сукоба са партизанима. Војнички гледано (небитно редовно или герилски, постоји команда и одговорност) неко је морао да снесе одговорност за слање погрешних информација на основу којих је организована читава операција, а из Херцеговине и Источне Босне послане јединице, што је омогућило партизанима пробој у те крајеве.

Такође, примећујем да је Остојић управљао операцијама на Неретви из Калинивика, што такође нема неке претеране логике.
Треба да видиш обе стране. Баћовић је мало волео да се хвали. Ђујић је тада учествовао у операцијама са 3.000, а не са 1.500.
Одговори

(25-12-2015, 12:37 AM)мунгос Пише:  
(25-12-2015, 12:30 AM)Романија Пише:  Ти стварно волиш да провоцираш с тим регуларна војска - герилска војска.

Па шта могу кад се не разумијете у војску, па је све "провокација".

Мени који сам био у рату пет година иде на неку ствар та представа о касарнској војсци, све под конац, како се прави кревет да са њега динар одскаче и како се гланцају чизме за Титине параде. Није то војска, то је ништа.

Герилска војска је нешто сасвим друго о регуларне војске. И опанак и тркаће патике су обућа, али нијесу исто.
Прецизније би било рећи герилски рати и конвенционални рат. Јер војска је војска. А разлика у касарни / ван касарне огромна је и у томе што зовеш регуларна војска.
Одговори

(25-12-2015, 01:46 AM)Милослав Самарџић Пише:  Прецизније би било рећи герилски рати и конвенционални рат. Јер војска је војска. А разлика у касарни / ван касарне огромна је и у томе што зовеш регуларна војска.

Регуларни, конвенционални итд. иста ствар. Да, јест разлика и за регуларну војску у рату и у миру, али имаш доста њих који се у рату понашају као у миру.

Имаш америчку изреку о томе, "Ниједна борбено спремна јединица није никад прошла парадну инспекцију, а ниједна јединица парадно спремна није прошла борбу".

Постоји огромна разлика између гериле и обичне војске. Герила је народна војска. И пуно је флексибилнија у својим дејствима и подлаже сасвим другим правилима.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори

Дража је сматрао да су резервни официри погоднији за герилу, типичан пример Никола Калабић - потпуковник Гарде Драгослав Павловић (он је био командант Горске краљеве гарде пре Калабића).
Одговори

(25-12-2015, 12:43 AM)Мргуд Пише:  Јесу спроведене али је послане јединице у Далмацији уместо планираних 6.000 (по подацима које су доставили тамошњи комаданти) сачекало 1.500 бораца и то врло недисциплинованих и не претерано жељних сукоба са партизанима. Војнички гледано (небитно редовно или герилски, постоји команда и одговорност) неко је морао да снесе одговорност за слање погрешних информација на основу којих је организована читава операција, а из Херцеговине и Источне Босне послане јединице, што је омогућило партизанима пробој у те крајеве.

Такође, примећујем да је Остојић управљао операцијама на Неретви из Калинивика, што такође нема неке претеране логике.

Не треба то узимати здраво за готово. Па Баћовић је хтио одустати од одласка у Далмацију и више пута пријетио да ће се вратити самоиницијативно, јер не иду Црногорци.
Сад само стање на терену би прије био проблем лични сукоба између њега и Ђујића, него ли проблема саме војске, било Далматинаца или Херцеговаца. Богдан Болта и други четнички писци се на то осврћу - иако Баћовић наводи негативне ствари о Далматинцима, Далматинци су имали највише погинули у тим заједничким операцијама.

Било како било, знам једно сасвим сигурно, а то је да су старији људи у Лици и Далмацији имали само најбоље ријечи и ријечи највеће хвале за Херцеговце.

Остојићево командовање из Калиновика је неоправдано, али ипак мислим да не би помогло ни да је био на најистуренијем положају. Једноставно квалитет и квантитет снага је био недовољан да се успјешно изврши оно што је замишљено.

(25-12-2015, 02:03 AM)Милослав Самарџић Пише:  Дража је сматрао да су резервни официри погоднији за герилу, типичан пример Никола Калабић - потпуковник Гарде Драгослав Павловић (он је био командант Горске краљеве гарде пре Калабића).

Па има ту истине.
Герилски официр је човјек који има два посла - рад са народом и војни чисто ратнички рад.
Активни официр је далеко компетентнији у војном дијелу посла, али често "крут и незгодан за рад са народом".
Проблем са резервним официром је његова слабија тачка - војни дио посла.

Перфекција једног и друго био је Танкосић.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори

Рече у неком тексту да су комунисти мучили системом кап по као. То је далекоисточни и јако стар систем мучења, и вероватно је овде стигао преко НКВД, па би било занимљиво да даш пример да би видели када су почели да се служе овим системом.
Одговори

(25-12-2015, 02:32 AM)Бенито Пише:  Рече у неком тексту да су комунисти мучили системом кап по као. То је далекоисточни и јако стар систем мучења, и вероватно је овде стигао преко НКВД, па би било занимљиво да даш пример да би видели када су почели да се служе овим системом.
Да, из Кине је.
Знам за један случај у Крагујевцу, с краја 1944. једна баба ми је причала (да не наводим име сад), а она је тада видела човека који је то преживео (сећа се имена). Тј. кога су пустили пре краја. Причао ја да у почетку није ништа, али, како време одмиче, као да је једна кап јача од маља.
А има записан и пример из Зенице где су мучили црном тачком. Дакле на белом зиду црна тачка, жртва се доведе до зида и натера да гледа у ту тачку. Бајонет испод грла, да се не помера. Тај који је изашао и описао то, каже да је жртва полудела после дужег гледања у црну тачку.
Спремао сам све то за књигу о злочинима комуниста, али, финансије су проблем.
Одговори

Ево да вам наведем неке примјере мучења, које је моја фамилија проживјела.

Дједа су Сарајеву затварали у неки шахт са хладном водом, њих по двојицу да једва стану у шахт када их притисну поклопцем. Сјетили су се да одржавају тјелесну температуру трљајући један другог. Многи ово нису преживјели.

Као јатачку породицу истјерали би све из куће, жене, дјецу и натјерали да гледају у небо. Говорећи им "Видите ли горе бога, ј..о вам он мајку. Држали су их тако по цијели дан. Дјеца су падала у несвјест.

Једном су им побили стоку и побацали у провалију

Једну бабу (тада није била баба), су отјерали у Пале у што није поштовала неки пропис о испаши стоке који су прописали (није имао здравог разума ни са каквим законом, ни са обичајима и начином чивота у том крају) и натјерали да неком кантом два дана вади воду из ријеке Миљацке и просипа.

Познајем човјека који је рођен затвору Зеница, мајка му је била трудна кад су је отјерали као јатака, нису имали толеранције ни према трудницама
Одговори

(25-12-2015, 01:44 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(24-12-2015, 10:59 PM)ватхра Пише:  
(24-12-2015, 08:51 PM)Милослав Самарџић Пише:  Колико се разумем у географију, Бронзани Мајдан је далеко од Козаре.

Погледати немачки операцијски план
http://znaci.net/zb/4.php?broj=457&vol=12&bk=2
Јел пише да је Дреновић ишао на Козару?

Пише да је по немачком плану било предвиђено напредовање по том правцу, као и да су у плану биле предвиђене снаге НДХ (укљ. и усташе). Дреновића нема у плану, али је на основу првог документа очигледно да се укључио у реализацију истог под немачком командом.
Одговори

Мислим да су с тим почели после доласка на власт '44.
Одговори

Na osnovu kojeg teksta u prvom dokumentu se može nedvosmisleno zaključiti da je Drenović učestvovao u operaciji na Kozari?Jer Rade Radić je bio načelnik štaba tkz. bosanskih četnika, nisam siguran da li su se tako zvali ili kako već,neka me Milosav ispravi ako grešim.Rade Radić je trebao ako ništa drugo biti osudjen po komandnoj odgovornost zbog eventualnog učešća Drenovićevih jedinica,jer iako on nije lično bio tamo Drenović je bio njegov podređeni?A kao što sam naveo pročitao sam čitav transkript sa sudjenja Radiću i tamo se nigde ne spominje da su njegove,Drenovićeve ili Marčetićeve jedinice bile na Kozari,čak šta više nema pomena ni o kakvoj četničkoj jedinici,bataljonu niti bilo kojoj formaciji.Čudi me da komunističke vlasti nisu našle niti jedan dokument koji bi detaljno opisao učešće četnika na Kozari,ako ga je uopšte i bilo.

Hteo sam da kažem Miloslav,izvinjavam se.
Одговори

Цитат:Не треба то узимати здраво за готово. Па Баћовић је хтио одустати од одласка у Далмацију и више пута пријетио да ће се вратити самоиницијативно, јер не иду Црногорци.
Сад само стање на терену би прије био проблем лични сукоба између њега и Ђујића, него ли проблема саме војске, било Далматинаца или Херцеговаца. Богдан Болта и други четнички писци се на то осврћу - иако Баћовић наводи негативне ствари о Далматинцима, Далматинци су имали највише погинули у тим заједничким операцијама.

Било како било, знам једно сасвим сигурно, а то је да су старији људи у Лици и Далмацији имали само најбоље ријечи и ријечи највеће хвале за Херцеговце.

Остојићево командовање из Калиновика је неоправдано, али ипак мислим да не би помогло ни да је био на најистуренијем положају. Једноставно квалитет и квантитет снага је био недовољан да се успјешно изврши оно што је замишљено.

Баћовић јесте био хвалисавац али јасно је да се у Далмацији није затекла она слика које у депешама представљена Врховној команди.

Што се тиче Црногораца, они су посебна прича.

А што се тиче Остојића и Калиновика, сигурно је да би нормланије било да је водио операције на лицу места, јер се из приложеног види да су његове командне депеше касниле некада и по два дана иако се ситуација мењала у другом делу операција из сата у сат. Слажем се да се замишљена операција са превиђеним снагама није могла извести, међутим примећујем и једну дозу потцењивања партизана. Док Баћовић и Јевђевић у тзв. "Бихаћкој републици" лоцирају између 20 и 25 хиљада снага, Остојић каже да их нема више од 5 хиљада. Такође ако погледамо први део операције, стиће се утисак да Остојић води рутинску операцију чишћења терена, сматрајући да ће то ићи олако, да би одједном цела ствар попримила драматичан ток за јединице под његовом командом.

Цела ствар иде ка томе да је било великих пропуста у командовању али да исти нису кажњавани и максимално су толерисани. Дисциплина је вршена над обичним војницима или најнижим официрима. А такође и нетрепељивост између високих командних лица је више него видљива, те је и то морало да утиче на дисциплину и морал у војсци.
Одговори

(25-12-2015, 03:06 PM)ватхра Пише:  
(25-12-2015, 01:44 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(24-12-2015, 10:59 PM)ватхра Пише:  
(24-12-2015, 08:51 PM)Милослав Самарџић Пише:  Колико се разумем у географију, Бронзани Мајдан је далеко од Козаре.

Погледати немачки операцијски план
http://znaci.net/zb/4.php?broj=457&vol=12&bk=2
Јел пише да је Дреновић ишао на Козару?

Пише да је по немачком плану било предвиђено напредовање по том правцу, као и да су у плану биле предвиђене снаге НДХ (укљ. и усташе). Дреновића нема у плану, али је на основу првог документа очигледно да се укључио у реализацију истог под немачком командом.
Шта је очигледно, да је ишао из Бронзаног Мајдана на Козару, и то заједно са усташама?
Одговори

(25-12-2015, 07:37 PM)voja_88 Пише:  Na osnovu kojeg teksta u prvom dokumentu se može nedvosmisleno zaključiti da je Drenović učestvovao u operaciji na Kozari?Jer Rade Radić je bio načelnik štaba tkz. bosanskih četnika, nisam siguran da li su se tako zvali ili kako već,neka me Milosav ispravi ako grešim.Rade Radić je trebao ako ništa drugo biti osudjen po komandnoj odgovornost zbog eventualnog učešća Drenovićevih jedinica,jer iako on nije lično bio tamo Drenović je bio njegov podređeni?A kao što sam naveo pročitao sam čitav transkript sa sudjenja Radiću i tamo se nigde ne spominje da su njegove,Drenovićeve ili Marčetićeve jedinice bile na Kozari,čak šta više nema pomena ni o kakvoj četničkoj jedinici,bataljonu niti bilo kojoj formaciji.Čudi me da komunističke vlasti nisu našle niti jedan dokument koji bi detaljno opisao učešće četnika na Kozari,ako ga je uopšte i bilo.

Hteo sam da kažem Miloslav,izvinjavam se.
Радић није био начелник штаба, већ командант Босанских четничких одреда.
Ни један од тих одреда није био на Козари, међутим, комунисти су једном, некада, а после суђења 1946, написали да јесте, тако да ће остали комунисти то увек понављати.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 3 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним