[Перун]

Шта се дешавало у борби на Трешњици, зашто после тога четници нису успели да уђу у Ужице и да ли је истина оно што пише на википедији да су четници предали заробљенике Немцима или је и то још једна комунистичка лаж?

Ево га земо.

На Трешњици су чекали партизани... Били ду спремни, бројнији и имали су доста пушака и муниције из фабрике. Мобилисали су народ из најближих села (мој прадеда је био међу њима). Такође, правовремено су спречили нападе са осталих страна ( Чајетина, Биоска ).

Заробљени партизани (мој прадеда је био међу њима ) су били код Аце Мишића. Због исхране предати су Пећанчевима, тачније Јовану Шкави и још неком неслутећи да ће их предати Немцима. Шкава је био мало амбициозан, видео је идеалну прилику да на њима заради. Није их предао него продао и обезбедио себи и сину папире да побегне у Немачку. Такође, оцинкарио је и Дражу и Мишића.

Био је сведок на Дражином суђењу. Ту се Дража баш добро држао. Окачићу касније њихов дуел.

[Николај]

Прочитах јутрос преко телефона на страници Вечерњих Новости да се снима играно-документарни филм о операцији "Копаоник" против Кесеровића, и хтедох сад да поставим на форуму, кад они изгледа брже-боље скинули чланак.

[Милослав Самарџић]

Видео сам то, костими и браде као у Блајићевим филмовима, није им то требало.

[смедерево]

Ајде и овде да питам?
Где се може наћи биографија Ђуре Смедеревца?

[Бенито]

Нигде.

[смедерево]

Нигде.

Разлог?

[Милош Шарац]

Можда се и нађе негде,никад се не зна.

[Бенито]

Милославе, кратко питање:
Да ли се сећаш да долази време кад ћеш личити на Дон Кихота?
Теби било смешно, говорио си да је најгоре прошло. Видиш ли шта се сад ради, а ово је тек почетак.

[Зоран Недељковић]

Господине Самарџићу,

Да ли можете да ми помогнете да откријем нешто више о мом рођаку, Милутину Мићи Симићу (1917-1942) из Горњег Статовца код Прокупља?

Какву је улогу имао у Топличком корпусу ЈВуО? Да ли је био коњички потпоручник или поручник? Има ли основа за тврдње комуниста у локалним новинама током 1980их о његовој наводној сарадњи са Бугарима и Недићевом владом?

Читао сам раније текст о Божи Ивановићу на овом форуму који је имао и пар података о његовим акцијама током тзв. Ргајске битке 1941. године, као и о његовој погибији 1942. године. Нажалост, та дискусија више није доступна. Просто не могу да се помирим да је од Милутина једва остала која прича у крају и тек само једна једина предратна фотографија.

Хвала уколико можете икако да ме упутите.

https://postimg.org/image/5qz6pty2j/

Милутин Т. Симић, рођ. је 1917. у с. Г. Статовац, срез Добрички, од оца Тодора и мајке Ане.
Активан официр 63.кл.НШВА (1935-1938).
1.окт.1938. унапређен у чин акт.пеш.п.поручника и у том чину је дочекао рат.
На служби у ГШ 12, септ.1941. У зиму 1941-42. легализује се код К. Пећанца, као команд. батаљона, па поново у ЈВуО.
Замен.команд. Друге топличке бригаде Топличког корпуса, 1942.
Погинуо је у борби против комуниста, пошто је био опкољен у згради ош у с. Ср.Статовац, 22.-23.окт.1942.
Указом ВКБр.1981, од 15.дец.1942, одликован је Карађорђевом звездом с мачевима IV реда. Наредбом начелника Штаба ВК за 3.фебр.1945, а на предлог команд. Расинско-топличке групе корпуса, похваљен похвалом пуковског ранга, која повлачи предлог за одликовање Сребрном медаљом за храброст Обилића.
Сахрањен у свом селу. Породица је подигла споменик тек 1984, али су га комунисти разлупали, а мајсторе-каменоресце осудили на робију.

[Милослав Самарџић]

Милославе, кратко питање:
Да ли се сећаш да долази време кад ћеш личити на Дон Кихота?
Теби било смешно, говорио си да је најгоре прошло. Видиш ли шта се сад ради, а ово је тек почетак.

Нећеш ваљда да ме оставиш на цедилу.

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу,

Да ли можете да ми помогнете да откријем нешто више о мом рођаку, Милутину Мићи Симићу (1917-1942) из Горњег Статовца код Прокупља?

Какву је улогу имао у Топличком корпусу ЈВуО? Да ли је био коњички потпоручник или поручник? Има ли основа за тврдње комуниста у локалним новинама током 1980их о његовој наводној сарадњи са Бугарима и Недићевом владом?

Читао сам раније текст о Божи Ивановићу на овом форуму који је имао и пар података о његовим акцијама током тзв. Ргајске битке 1941. године, као и о његовој погибији 1942. године. Нажалост, та дискусија више није доступна. Просто не могу да се помирим да је од Милутина једва остала која прича у крају и тек само једна једина предратна фотографија.

Хвала уколико можете икако да ме упутите.

https://postimg.org/image/5qz6pty2j/

Милутин Т. Симић, рођ. је 1917. у с. Г. Статовац, срез Добрички, од оца Тодора и мајке Ане.
Активан официр 63.кл.НШВА (1935-1938).
1.окт.1938. унапређен у чин акт.пеш.п.поручника и у том чину је дочекао рат.
На служби у ГШ 12, септ.1941. У зиму 1941-42. легализује се код К. Пећанца, као команд. батаљона, па поново у ЈВуО.
Замен.команд. Друге топличке бригаде Топличког корпуса, 1942.
Погинуо је у борби против комуниста, пошто је био опкољен у згради ош у с. Ср.Статовац, 22.-23.окт.1942.
Указом ВКБр.1981, од 15.дец.1942, одликован је Карађорђевом звездом с мачевима IV реда. Наредбом начелника Штаба ВК за 3.фебр.1945, а на предлог команд. Расинско-топличке групе корпуса, похваљен похвалом пуковског ранга, која повлачи предлог за одликовање Сребрном медаљом за храброст Обилића.
Сахрањен у свом селу. Породица је подигла споменик тек 1984, али су га комунисти разлупали, а мајсторе-каменоресце осудили на робију.

Свака част!
Да нису сабирао колико је било носилаца Карађорђеве звезде у Другом светском рату?

[Зоран Недељковић]

Хвала, нисам.

[Бенито]

Милославе, кратко питање:
Да ли се сећаш да долази време кад ћеш личити на Дон Кихота?
Теби било смешно, говорио си да је најгоре прошло. Видиш ли шта се сад ради, а ово је тек почетак.

Нећеш ваљда да ме оставиш на цедилу.

Лакше је било растурити комунистичке клисурине, јер оружје су били људи, чекала се муниција ( архивска грађа) из овдашњих архива и емиграције.
Против ветрењача, артиљерија не помаже.
Него, све се мислим, да ћеш временом прећи из Дон Кихота у лик Последњег Мохиканца.

[Милослав Самарџић]

Поручниче, не замајавај, него види ону тему што си отворио па реци Николају у вези методологије (он упорно иде уназад).