Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Не сећам се. У питању је сам почетак рата.

Kораћ га помиње. Ако је некоме при руци нека погледа на брзину.

Младеновић, капетан, 275

Младеновић Никола, капетан, 159

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(04-12-2017, 09:21 PM)Перун Пише:  Да ли неко зна каква је судбина капетана Младеновића, команданта Црногорског ЧО?
Не знам шта каже Кораћ, ја имам ово :
У борби са комунистима погинуо у с. Тометино Поље, са још 5 четника, 10. марта 1942.
Одговори

Смије ли модератор на неком форуму објавити идентитет неког форумаша, ако овај то сам није урадио?

Је ли то нормално или се бар сматра неморалним?
Одговори

На овом форуму, по Правилнику нико не сме да износи податке из приватног живота форумаша, без његове сагласности. Вероватно је тако и на другим форумима.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Нисам мислио на овај форум, већ уопште.
Пошто на неким очигледно није.
Одговори

(05-12-2017, 01:14 AM)Мића Адмирал Пише:  У борби са комунистима погинуо у с. Тометино Поље, са још 5 четника, 10. марта 1942.

Ово питање може да реши све дилеме. Smile

Испред себе имам комплетно саслушање Антонија Миличића, команданта Друге рачанске бригаде. Све податке које је на то саслушању поменуо потврдио сам бар још једним потпуно различитим извором осим овог:

,,Такође, сећам се да је у току јула или августа исте године (у питању је 43.) ухваћен и убијен у селу Јакљу четник Селко Милић (треба Јовановић) са Варде. Убијен је на захтев Драгише Васића, а по наређењу Радовића, због тога што је он убио четничког команданта Младеновића."

[Слика: image.png]

Са друге стране, Коларевић, Ивко и Мијалко Перишић су Самарџићу тврдили да је Кондор убијен, од стране Ајдачићевих четника, јер је наредио убиство једне учитељице са Варде са којом се, у том тренутку нашао и Селко. Селко је био Ајдачићев побратим.

Име учитељице никада није поменуто нити се оно налази на оптужници.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(05-12-2017, 06:54 PM)Перун Пише:  
(05-12-2017, 01:14 AM)Мића Адмирал Пише:  У борби са комунистима погинуо у с. Тометино Поље, са још 5 четника, 10. марта 1942.

Ово питање може да реши све дилеме. Smile

Испред себе имам комплетно саслушање Антонија Миличића, команданта Друге рачанске бригаде. Све податке које је на то саслушању поменуо потврдио сам бар још једним потпуно различитим извором осим овог:

,,Такође, сећам се да је у току јула или августа исте године (у питању је 43.) ухваћен и убијен у селу Јакљу четник Селко Милић (треба Јовановић) са Варде. Убијен је на захтев Драгише Васића, а по наређењу Радовића, због тога што је он убио четничког команданта Младеновића."
Дакле, ово што је рекао Миличић, није тачно?
Одговори

Увек треба упоредити више извора па на основу њих нешто закључити.

Било како било прича је слична. Селко је убијен, да ли случајно да ли по наређењу. Можда је са њим убијена и учитељица. Питање је да ли је она била мета или је случајно убијена.

Због тога сам питао за судбину кап. Младеновића. Око је заиста погинуо у борби против комуниста онда Миличићева прича пада у воду.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Не пада у воду. Можда је Миличић издао капетана комунистима, тако да ови то сматрају убиством.
Одговори

(05-12-2017, 10:06 PM)Перун Пише:  Увек треба упоредити више извора па на основу њих нешто закључити.

Било како било прича је слична. Селко је убијен, да ли случајно да ли по наређењу. Можда је са њим убијена и учитељица. Питање је да ли је она била мета или је случајно убијена.

Због тога сам питао за судбину кап. Младеновића. Око је заиста погинуо у борби против комуниста онда Миличићева прича пада у воду.
Кораћ пише да је Младеновић погинуо 10. марта 1942, на обронцима Маљена. Комуниста је било 300. Треба бити опрезан, Младеновић је тада био легализован и одан Дражи, а код и око Кораћа је било доста Дражиних противника.
Одговори

(05-12-2017, 10:31 PM)Бенито Пише:  Не пада у воду. Можда је Миличић издао капетана комунистима, тако да ови то сматрају убиством.

Шта си овим хтео рећи? Не разумем те баш. Smile

Борба у Тометином пољу била је озбиљна борба и о томе не треба трошити много речи.

Према Миличићевом извештају може се доћи до закључка да је Селко по Ајдачићевом наређењу убио кап. Младеновића па се то заташкало као да су га партизани убили.

И тако даље до бестрага. Како ствари стоје Миличић је лоше био упуђен у овај догађај па је нешто побркао. Или су Ознаши одрадили посао па је признавао шта му је пало на памет.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Помиње ли Кораћ или неко други борбе четника и уcташа код Вардишта 1941? То је између Вишеграда и Cрбије. Борбе cу трајале 7 дана и оcлобођено је Вардиште.
Одговори

(08-12-2017, 12:19 AM)Романија Пише:  Помиње ли Кораћ или неко други борбе четника и уcташа код Вардишта 1941? То је између Вишеграда и Cрбије. Борбе cу трајале 7 дана и оcлобођено је Вардиште.
Како да не, то је најдетаљније описао.
Мислим на Кораћа. Он је учествовао.
Одговори

(08-12-2017, 07:51 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(08-12-2017, 12:19 AM)Романија Пише:  Помиње ли Кораћ или неко други борбе четника и уcташа код Вардишта 1941? То је између Вишеграда и Cрбије. Борбе cу трајале 7 дана и оcлобођено је Вардиште.
Како да не, то је најдетаљније описао.
Мислим на Кораћа. Он је учествовао.

За Вардиште? Ако се односи на прву књигу мемоара, ту помиње ослобођење тог места само у једној реченици. Детаљно описује борбе на Вишеграду.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 12 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним