20-02-2026, 10:15 PM
Књига: ВЕРАН ЗАКЛЕТВИ Ратни пут поручника Арсенија Јовановића, аутор Стеван Смиљанић, Крагујевац, 2025.
Предговор - Верољуб Малетић, рецензија рукописа - Др Немања Девић.
Још једна одлична Стеванова књига. Ова је о гружанину, подофициру Арси Јовановићу из његовог села, Г. Грбица. До најситнијих детаља о пореклу, школовању и спремању на војну службу Арсе Јовановића, Смиљанић нас је подсетио како је изгледала ондашња сеоска Србија. Пуна младића васпитаваних на војној слави својих очева и дедова из минулих ратова.
Арса Јовановић је био под командом ђенерала Драже Михаиловића, од почетка до краја, а да се на то не поставља питање: зашто?, објаснио је Стеван у својој књизи. Књига је пуна докумената, сведочења, непознатих фотографија и извора из бројне литературе. Смиљанић је на истински историјски начин описао зашто је подофицир Јовановић унапређен у официрски чин и како је постао командант бригаде у јединицама ГКГ, где није било оскудице са активним официрима. Уз све то, приложени су и Оперативни (операцијски) дневници бригада, којима је оф. Арса био командант. На крају, поручник Јовановић и његова супруга Косана отишли су заувек из овоземаљске у небеску Србију, да тамо сачекају Чича Дражу.
Нема сумње да ће од аутора Смиљанића изникнути још пуно оваквих, документованих књига. Кладим се на 10 +
У књизи, на стр. 176, налази се Наредба Бр. 20, од 27. маја 1944, коју је потписао к-т 3. бигаде Горске Гарде, потпоручник Арсеније Јовановић. Реч је о привођењу, испитивању и пресуди Преког војног суда за редова М.М. (с. Рајковац, код Младеновца), за дело "бекство из борбе" против комуниста у с. Дубони. Пресуда је била - смрт стрељањем. У предпоследњем пасусу Наредбе, официр Арса Јовановић је нагласио: "Скреће се пажња свим војницима ове бригаде, да ће у будуће овако проћи сваки онај војник који побегне из своје јединице, а нарочито онај који побегне из борбе, јер за бегунце неће бити милости."
Предговор - Верољуб Малетић, рецензија рукописа - Др Немања Девић.
Још једна одлична Стеванова књига. Ова је о гружанину, подофициру Арси Јовановићу из његовог села, Г. Грбица. До најситнијих детаља о пореклу, школовању и спремању на војну службу Арсе Јовановића, Смиљанић нас је подсетио како је изгледала ондашња сеоска Србија. Пуна младића васпитаваних на војној слави својих очева и дедова из минулих ратова.
Арса Јовановић је био под командом ђенерала Драже Михаиловића, од почетка до краја, а да се на то не поставља питање: зашто?, објаснио је Стеван у својој књизи. Књига је пуна докумената, сведочења, непознатих фотографија и извора из бројне литературе. Смиљанић је на истински историјски начин описао зашто је подофицир Јовановић унапређен у официрски чин и како је постао командант бригаде у јединицама ГКГ, где није било оскудице са активним официрима. Уз све то, приложени су и Оперативни (операцијски) дневници бригада, којима је оф. Арса био командант. На крају, поручник Јовановић и његова супруга Косана отишли су заувек из овоземаљске у небеску Србију, да тамо сачекају Чича Дражу.
Нема сумње да ће од аутора Смиљанића изникнути још пуно оваквих, документованих књига. Кладим се на 10 +
У књизи, на стр. 176, налази се Наредба Бр. 20, од 27. маја 1944, коју је потписао к-т 3. бигаде Горске Гарде, потпоручник Арсеније Јовановић. Реч је о привођењу, испитивању и пресуди Преког војног суда за редова М.М. (с. Рајковац, код Младеновца), за дело "бекство из борбе" против комуниста у с. Дубони. Пресуда је била - смрт стрељањем. У предпоследњем пасусу Наредбе, официр Арса Јовановић је нагласио: "Скреће се пажња свим војницима ове бригаде, да ће у будуће овако проћи сваки онај војник који побегне из своје јединице, а нарочито онај који побегне из борбе, јер за бегунце неће бити милости."