[мунгос]

Веруј ми да бих заиста волео. Таман да упоредимо са бројевима Србијанаца који положише кости од Првог светског па до ових последњих ратова у одбрани браће са оне стране Дрине, па да коначно затворимо ову тему једном за свагда.

"Разни су узроци и разни начини доласка ових људи [...]Био је то пуст, немиран свет, по свему наследник старих ускока, а претходник доцнијих четника. Стегу међу њима умели су само да држе људи као Хајдук Вељко на Тимоку и Зека Буљубаша на Дрини. Број ових добровољаца ишао је на хиљаде... Готово сваки војвода на граници према Дрини имао је своју чету „бећара", „голаћа", „добровољаца", које је држао као посаде по тврђавама, логорима и шанчевима на граници. Од њих је добрим делом састављена и лична пратња виђенијих војвода. У Београду их је било толико да су од њих покушали да формирају прву редовну војску у устанку"

Добровољци у ослободилачким ратовима Срба и Црногораца: зборник радова са научног скупа у Кикинди 11. и 12. априла 1996, Петар Качавенда, Институт за савремену историју, стр. 361