[смедерево]

СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ, првог архиепископа Српског!




Пошто свето тело Светог Саве би пренето из Трнова из Бугарске у Србију, оно би сахрањено у манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава (1234-1243 г.), синовца Светога Саве.

У време турске тираније народ српски скупљаше се код моштију свога Светитеља, да траже утехе и лека. Јер мошти Светога Саве заиста беху за Србе непресушни извор сваког племенитог надахнућа, сваког еванђелског прегнућа, сваке еванђелске ревности, еванђелске вере, љубави, наде, утехе, радости, окрепљења. Ако је српској души био потребан лек од ма какве бољке, налазила га је у чудотворним моштима свога највећег Светитеља и свебрижног утешитеља. Ако је српској души била потребна света сила, која насигурно спасава од сваког греха, од сваке муке, од сваког злодуха, она је ту силу црпла из светог гроба и светих моштију Светога Саве. Ако је Србима, као народној целини, била потребна ма каква помоћ, они су је тражили и налазили у Милешеви код свога бесмртног Светитеља и чудотварног Просветитеља. Сваком правом Србину он је био у свима невољама утеха, у свима тугама радост, у свима патња-ма сапатник, у свима гресима избавитељ, у свима смртима спаситељ и васкрситељ…

Све то Свети Сава је био Србима у највећој мери, особито за време ропства под Турцима, после пропасти српског царства на Косову 1389. године. У то мрачно и свирепо доба Свети Сава чудотворним телом својим у Милешеви би најубедљивији благовесник и сведок истине и правде Христове, која се толико беше пројавила у славној прошлости српској. У њему српски народ гледаше своју душу, своју савест, своју веру, своју истину, своју правду, своју наду, своју слободу. Безбројним чудесима, која се самилосно лијаху из светих моштију Светога Саве, он исцељиваше не само телесне већ и све душевне недуге и болести ојађених српских душа, и српског народа као целине. Срби су у њему имали непоколебљиву и бесмртну наду, да ће их кад тад свети Бесмртник Милешевски ослободити агарјанског ропства. Зато су са свих страна српске земље хитали к њему, к светом гробу његовом на поклоњење, на охрабрење, на исцељење од сваковрсних невоља. И чудо за чудом васкрсавало је српске душе из очајања, из малаксалости, из смрти. Све је хитало своме свемилосном утешитељу и свепобедном васкрситељу, хитало молитвама, сузама, уздасима, посећивањем његовог светог гроба и окупљањем око његових чудотворних моштију. И добијало помоћи стварне, истинске, свеутешне.

Све то завојевачи Турци пратили су будно. На њихове очи дешавала су се необична чудеса од светих моштију Светога Саве. Штавише, чудотворном Светитељу прибегавали су у болестима својим и многи муслимани, и добијали чудесна исцељења. Све је то потстакло Турке да уклоне овог чудотворног будитеља и храбритеља верске и националне свести српске, слободарске душе српске. Као непосредни повод за то Турцима послужи устанак Срба у Банату 1594. године. У овом устајању поробљеног народа против тирана Турака узели су учешћа и патријарх Пећки Јован Кантул (1592-1614 г.), херцеговачки митрополит Висарион, и нарочито вршачки епископ Теодор. Епископ Теодор је предводио устанак Срба у Банату. Устаници су на својим заставама имали лик Светога Саве. Главни комадант турске војске против устаника био је Синан паша београдски, способан војник, али необразован, сујеверан, страшно суров и свиреп, а усто је и зверски мрзео хришћане. По његовој наредби би велико „истребљење и беда црквама и свештеницима и хришћанима од Исмаилћана у српској земљи и по другим крајевима, и безбројна убиства и запустошења светих обитељи“.[7] Бојећи се да се из Милешеве, где почиваху мошти духовног оца и душеводитеља целокупног рода српског, не дигне буна на Турке, Синан паша Београдски нареди да се тело Светог Саве пренесе из Милешеве у Београд и спали.

На челу турске војске која је отишла по тело Светог Саве био је Ахмет бег Оћуз. Војска упадне у Милешеву на Велики Петак 1594. године, начини покор, узме из кивота тело Светога Саве и пренесе у Београд Синан паши. И у суботу, 27. априла 1594. године, Синан паша спали тело СветогСаве у Београду, на Врачару. Плачем и лелеком би пропраћен широм целе српске земље овај језовити догађај. А један непознати монах записа: „Да се зна када сажегоше Турци Светога Саву, архиепископа српске и поморске земље, у Београду; и начелник беше везир Синан паша, који бејаше пред војском.. .“.

Но са спаљивањем моштију Светитељевих обесни паша агарјански не спали Светитеља, који оста жив пред престолом Божјим на небесима и у срцу и души свога народа на земљи-„Синан паша ватру пали, тело Светог Саве спали; ал’ не спали славе, нити спомен Саве!“ – Богоносни отац наш Сава, апостол и светитељ Божји, постаде после смрти и мученик Христов.

[смедерево]

У страху да се тридестогодишњи мутни радови на брани Ровни не избистре услед нових примедби на брану од стране научника са Рударско геолошког факултета, као и седнице скупштине о проблематици бране која ускоро следи…
СПС банда заводила одброрнике екскурзијом на брану Ровни!

У центру овог лукавог замешатељства су били: СПС градоначелник Станко Терзић, СПС директор бране Миодраг Марковић и Жарко Ковач из ЛДП. Ту је било неколико чланова СПС Градског већа и само 16 одборника(од могућих 51). Дакле дошли су само њихови одборници, а ту се уденуо и г. Мојсиловић из ЛДП који се годинама, наводно хвастао да је борац против бране Ровни… некад био. Наравно, ту је био и човек Душана Михаиловића који је некакав под-директор на брани последњих 30. година а зову га „Чуле“.
Поред разних сорти полиције, спреда и отпозади аутобуса, само присуство каквих-таквих новинара је омогућило да и наша кола са плакатима паркирамо тик поред њиx.
Новинара тушта и тма, а нигде правих питања, ни помена о немањићкој Грачаници, ни помена о неминовном загађењу изворских вода… Додуше, било је искрених новинара али недовољно упућених, тако да је једна новинарка редложила да они пуне брану до врха ако хоће али да не укључују у свој цевовод врело Пакље како би Ваљево наставило да пије изворску воду. Ни сами нису свесни да ће вода из бране понирати у врело Пакље, што је доказано још научним истраживањима из 80-тих. Градоначелник, директор и Жарко Ковач су мазали на широко хвалећи брану као највећи пројекат западне Србије, како су изградили „црквени комплекс“ при чему монах-немонах Антоније добаци- „па нисте ви ваљда Немањићи да зидате Цркве Богу(чак ни ту не поменуше да им је то „замена“ за Грачаницу), напајају „цео регион до Београда“, а на питања о примедбама научника рекоше да им нису ту при руци ти закључци научника да иду тачку по тачку- али, лукави директор рече да су они многе те ствари већ испунили у ходу а да ће остало применити у току пуњења бране које очекују већ у августу ове године(!?) Иако научници у првој тачки напомињу да се низ истраживања мора обавити пре пуњења, а не током пуњења!
Ови опасни фолиранти који стоје иза овог општедруштвено опасног пројекта мазали су неупућене новинаре како су хтели и срицали хвалоспеве брани… а на свако шкакљиво питање где се поменуше примедбе новинара они су одговарали да се они за то не питају и да ће се о томе пресудити у Београду.

Кад све саберемо- нама само Шиптари могу да помогну, јер у рату већ ћемо се некако решити ових масонских власти. Зато им Антоније на крају добаци и да буду спремни да носе и букагије на робији ако се само једна најављена опасна последица на које деценијама указују научници испуни.

ИстиноЉубље свима Вама!

[смедерево]

Свети владика Николај: Беседа о Дражи!
(Свети владика Николај у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.)
Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.” (Јован, XВ, 13)
Поштована Господо српска, браћо и сестре,
У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.
У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.
Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…
Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и напотпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од св. Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој.
Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.
Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.
По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?
Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?
Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?
Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“.
Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?
Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим. Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења. То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика.
Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.
Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији.
Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви. Имена оних првих на Небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством: док ће имена оних других на Небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.
Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.
Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије! Амин, Боже, дај! Слава му!

[смедерево]

Страшно али истинито: Рушење манастирских конака Грачанице због насилног остварења погубне бране Ровни- опасно се приближило
Потресно алармантне и тужне вести…

Све наде да ће корумпирани одборници ваљевске скупштине смоћи снаге да се одупру својим страначким масонским менторима и закажу седницу скупштине поводом дописа научника са Рударско геолошког факултета- пале су у воду. Председник скупштине Мика Јокић (СНС) је створио атмосферу да је за заказивање ове ургентне седнице потребан потпис већине одборника, тј. 26 од могућих 51, а онда је кренуло дезавуисање те теме и скупљено је само 9 потписа, углавном удружења Победа и појединих независних одборника.

И, нажалост, ово зло не иде само, већ је СПС банда добила допуштење министарства пољопривреде да наставе радове чишћења на брани како би почели њено пуњење већ у августу. Дакле, наредних дана банда ће покушати да поруши порту и конаке манастира Грачанице како би припремила брану за пуњење у максималном нивоу, нивоу против кога је сва нормална, некорумпирана србска наука јер ће уништити све изворске воде Ваљева, манастир Грачаницу а и, додатно, и њима самима ће отицати ујезерена вода из бране кроз порозни кањон Сушице, и то- чак 512 литара у секунди.

Ми немамо државу, непријатељи Хришћана- масони владају њоме (звали се они Вучић, Дачић, Тадић, Николић, Пајтић, Коштуница… или било како другачије, што су доказала и доказују свакодневно дела њихова нарочито према овој презреној и осуђеној Немањићкој Грачаници) и притом уништавају све оно основно што је овом народу неопходно за духовни и биолошки опстанак. Да је нормалних људи и власти они би мањом браном заштитили од потапања уски кањон Сушице и сви би били задовољни, овако, ако ово дозволимо- сви ћемо бити проклети и од предака из оскрнављених гробова и од темеља Светог Места Светиње, и уз све то нећемо више пити изворску већ хемијски обезвређену воду.

монах-немонах Антоније,

ИстиноЉубље свима Вама!

[Шумадинац]

Мани се тог расколника, није му место овде. Подсећа на Лазанског!

[смедерево]

И ти мене подсећаш на .....!

[aco]

.....

[смедерево]

За тебе тачкица више!

[Шумадинац]

Истиногубље!

[смедерево]

Изгубљен си ти пријатељу одавно!

[Шумадинац]

Чека те твој сабрат 6.lickadivizija у пф. Историја!

[смедерево]

Таман сам помислио да си се вратио излечен,а ти постаде још гори!Време ти је за једно дуже путовање-одмарање!

[Шумадинац]

Таман сам помислио да си се вратио излечен,а ти постаде још гори!Време ти је за једно дуже путовање-одмарање!

Замерке против самог себе не шаљи другима! Уздравље!

[смедерево]

Пре твоје "паузе"овде на форуму и константног лупетања и прозивања без аргумената,рекао сам ти да нећу кометарисати твоје постове и улазити у расправу,јер не одговараш на питања,тролујеш и вртиш се у круг ко кер пред срање!
Пошто си се вратио са још горим понашањем,ту праксу ћу наставити и убудуће.