[смедерево]

Са надом на Бога- У се и у своје кљусе… Или- Ко нам је крив кад доживесмо оваквог Патријарха…
Патријарх Иринеј о Грачаници: „То није први манастир који је потопљен“!
У Страдалној потапаној Грачаници Литургијски прослављено рођење Светога Јована Пророка Претече и Крститеља Господа Христоса… Рођење онога вапијућег у пустињи да се приправи Пут Господњи и поравне Стазе Његове… Светог Јована који је на крају и мученички пострадао не дозвољавајући ширење саблазни у народу из врхова власти, опомињући јавно Ирода: „Не можеш ти имати жену брата свога“! Да ли смо достојно прославили Светога Јована ако ли ми не опомињемо данашње властодржце који нам руше Светиње- него се чак многи великодостојници и друже са њима…

Духовници и духови…

Јасна је ствар у Православљу Светом да за одбрану Науке Вере и Светиња Божијих не треба имати посебне изричите благослове појединих духовника. Недавно једна жена нам пренесе поруку оца Јоила да је Грачаница ваљевска коју потапају велика Светиња, али да је велики проблем што се епископи нејако боре за њен опстанак, као и да јој је при одласку енергично саветовао да о томе обавестимо Патријарха. Када је то пренето монаху-немонаху Антонију, он, то јест- ја, одбио сам да то учиним јер сам Патријарха о томе обавестио детаљно 2013.г. и видео његову запањујуће збуњујућу незаинтересованост. Међутим, малочас нам се јавила једна наша истинољубна сестра из Београда која је била на слави Цркве Светога Јована на Петловом брду где је служио Патријарх. Када је излазио из Цркве она је са осталим сестрама стала да му целива руку како би га нешто и питала успут. Патријарх је радосно делио благослове поређаним побожним женама, све док није чуо питање наше сестре: Ваша Светости молим Вас да помогнете и подигнете глас за ваљевску Грачаницу коју хоће потапати, јер тамо се налазе побожни хришћани на стражи у напуштеном манастиру док власти вребају полицијом да поруше и потопе Светињу. До тог тренутка радосни Патријарх, одједном се непријатно изненадио и арогантним и полудрским тоном узвратио: „То није први манастир који је потопљен!“… Залуд је она после ишла за њим и причала му на глас да није само манастир у опасности већ и све изворске воде Ваљева… Није се освртао.

Ето, оче Јоиле, како-тако, испунисмо твој благослов, а сад се надамо да ћеш доћи ти сам да бранимо Светињу, јер ево- патријарх- неће да те мења, неће да ти умири савест.

Иначе, други, пак, духовници, они које предводи владика Милутин, кажу да се за Грачаницу треба само молити а не мора се ићи у њу. Чу- само ово, Бог даде чудотворну Светињу да би се ту молили, безбожници је руше, а ми кажемо- треба се молити издалека. Молитва и добра дела, два су крила душе, са једним крилом се само лети у круг…

Е, сад летећи у круг од Патријарха до Милутина, налетећемо и на оне који кажу да верују да ће брана пући кад се напуни… Верујући себи и својим помислима, иако Свети Лествичник сведочи да православни хришћанин не верује ни једном сну и визији насумице. Самим тим, ако ће већ пући, што сад да се мучимо сад да је ту бранимо, а то што ће успут до тада Цркву затрпати блатом споља и изнутра(конзервација) и што ће порушити и у реку стровалити још стотине запуштених гробова, конаке манастира, економију… „Па шта ћемо ми ту сад- други ће одговарати за то“. Хоће ли стварно?

Хоће ли Бог помоћи оваквим верницима и оваквим духовницима… Јер да има духовника у Србији ваљда би дошао код ове Грачанице и отворено. Будите се духовници, нико други сем Вас неће моћи да Вас оправда као путоказе и саветнике простодушних који Вас сматрају мудрима у Христу. позвао своја духовна чеда- да бар колико било стане и разобличи безбожнике и њихова злодела. Ако генерали замајавају, свако је позван да брани Светиње Божије, и нисмо никада у мањини и немоћи јер је Бог са нама, наравно само ако смирено и верно чинимо оно што можемо и што смо дужни чинити у Славу Његову, СвеЉубави Његове.

Е, због сличне успаваности или притајене издаје духовних генерала- још и већа хвала и слава овој честитој савесној србској четничкој омладини који су дошли у Грачаницу приложити своју лепту у њену одбрану, несумњиво верујући Свемогућем Богу да ће помоћи онима који искрено и пожртвовано желе Његову помоћ.

ИстиноЉубље свима Вама!

[Шумадинац]

Спасимо Ровни од Истиногубаца!!!

ОДМАХ!

САДА!

ТУ!

[смедерево]

[Шумадинац]

Баш ће монах-немонах да брани, не заборављајући колико он је некада букао и хулио на блаженопочившег Патријарха Павла!

[смедерево]

У најкраћем… монах-немонах Антоније:
Брана Ровни – Благословена или Проклета
Чудотворни немањићки манастир Грачаница, после три деценије смишљеног скрнављења и урушавања, намерава се наредних дана и месеци завршно урушити и потапати у насилно наметаној, научно доказано- погубној брани Ровни повише Ваљева којом ће се притом уништити и највећи капацитети и подземна складишта (издани) изворских вода међу највећим природним благима Србије.

И поред 33.000. потписа народа да се ревидира пројекат бране Ровни и напокон изради студија процене утицаја бране на животну средину, бројних научних студија и доктората против ове бране, апела ваљевског владике Милутина да се брана усклади стварној народној користи и потребама, бројним уличним протестима народа… Системска државна хидро-мафија која од 1945 зида бране и пере паре где год има се прохте, а прохте им се увек над нашим великим Светињама, одлучила се за безобзирно притајено насиље ка остварењу овог погубног пројекта у максималном (погубно штетном) нивоу пуњења…

Требало је да народу буде довољно то што је ова брана претња уништењем немањићком манастира Светог Архангела Михаила Грачанице, али како смо омаловерили у глобалу- сада морамо помињати и остале неминовне штетне последице ове бране: понирање ујезерене воде из бране у кањону Сушице повише манастира где су губици процењени на 512 литара у секунди; лош квалитет воде која ће као изворска утицати у брану али ће се приликом већих падавина спирати хемикалије са њива (116 километара квадратних слива) сељана који уопште нису прешли на органску производњу, тешки метали из бројних познатих рудника из слива бране (Ребељ, Вујиновача…), таква временом све загађенија вода би понирала у највеће подземно складиште (издани) изворских вода у Србији из који истичу врела: реке Градац, Пакље, Петница…; опасност од земљотресног или диверзантског рушења бране где у случају пуцања, по Енергопројекту- Не постоји могућност евакуације равничарског дела Ваљева и околних села где би ударни бришући талас био и до 29. метара висине. На све ове реномираним научницима најављене опасности, хидро мафија је, ван свих и овако немушти пројеката, додала још и то да је доводну цев са бране спојила у једно са доводном цеви из обилних изворишта!?

Пошто је брана Ровни првобитно процењена на 18 милиона долара, а сада се приближила цифри између 90 и 100 милиона долара, неопходна је присилити властодржце да уложе и додатних, како процењују и сами- 5 до 6 милиона како би се преградном браном (тзв. који постоји као идејно решење у склопу пројекта Ровни али је занемарено из ко зна којих разлога) заштитио кањон Сушице и отклониле све штетне последице: сачувао манастир Грачаница, сачували обилни капацитети здравих изворских вода, спречило отицање 512 литара у секунди, брана штитила од поплава… једино би земљотресна сфера опасности остала на снази…

Међутим, иако је о свему овоме документовано (приложеним научним студијама) лично обавештен сваки иоле познатији политичар у Србији уз приде 33000 потписа народа са захтевом за израдом Процене утицаја бране Ровни на животну средину (коју ова никада није до сад израдила била)- системска државна банда већ трећу деценију безобзирно насилно намеће остварење овог пројекта чије отварање су најавили за наредне недеље и месеце.

Зар ћете опет рушити Светиње као у комунизму, зар има нешто вредније од Божијег благослова из оне Свете негдашње побожне Србије и здравих изворских вода, или једноставно нисмо достојни ни једног ни другог?! Зар србска срца више неосећају титраје благодати Божије кад им се саопшти: Да су три брата немањића зидала три манастира у Славу Богу, па су најлепшу посветили Пресветој Богородици- манастир Пустињу, другу Архангелу Михаилу- ову страдалну Грачаницу нашу, и трећу Светом Јовану Крститељу- манастир Јовању. Неко је скоро изнашао да ове три Богом дане Богомоље на географској карти леже у итој правој линији. У време Турака- монаси су протерани, манастир је запустео, народ наследио имања а запустио Цркву… пропадне олтарски кров временом а из олтара израсте липа са око 30 цм у пању… народ почне привиђати како је липа ноћу украшена свећама и кандилима и схвати то као поруку Божију да обнови олтарски кров… липу одсеку, кров обнове, а пањ од липе, као сведочанство чуда залију воском и оставе на његовом месту у олтару до дана данашњега… и све то потанко запишу у летопис који се сада налази код владике и свештеника али га они из страха од репресије власти не смеју објавити већ се задовољавају само тиме што су им властодржци дозволили да још увек долазе празником да служе Литургије (празником од 09:00 часова) али да „не таласају“ и да не ободравају народ за одбрану Светиње. Чак су се ови богоборци усудили да и у земљишним књигама преведу немањићки манастир овај на име ЈП Колубаре-Ровни а да се владика и свештеници у страху нису смели чак ни жалити у законском року. Постоји сачуван текст из 1927 где се каже да народ у Грачаницу ову долази из разних крајева Србије ради добијања исцељења од болести. Нјчешће чудо које поједини људи овде доживеше је да у глуво доба ноћи чују хорове Ангела како умилно певају и светлост која се од Цркве прелива на цео кањон. Године 1928 Свети Владика Николај је са три богослова (а нама је лично причаи син једнога од те тројице богослова, деда Неђа Јовановић из оближњег села Поћуте) дошао у ову Светињу и ушао у олтар да се помоли, док су богослови остали да се моле за певницом. Пошто Светог владике није дуго било, богослови изађоше напоље за сто да га сачекају.. Тек после 5 сати Свети владика Николај је уназад и са уздигнутим рукама изашао из Цркве и још неко време остао у молитвеној благодати пре улазом у Цркву… Када се окренуо ка њима, богослови му углас рекоше како су се они надахнули једнодушном мишљу да га питају да им владика благослови да иду на Свету Гору у Грчку- пешке(некад се у побожној Србији у Светиње на поклоњења ишло са неком жртво и трудом у Богу), А Свети Владика Николај им одговори: Не морате, децо ићи на Свету Гору- Ево Вам Свете Горе овде! Потом владика Николај шаље мајсторе македонце који су тада зидали владичину Цркву задужбину из Лелића у Грачаницу да и њој дозидају кубе у византијском стилу које она није имала до тада. Зидајући кубе мајстори су записали у исти летопис да је једном кренула некаква водоравна муња на њих док су радили кубе на крову Цркве, те, кад су они престрављени помислили да су већ мртви испаљени од те страшне појаве- одједном је тај огањ на пар метара од њих, као да је ударио у какво небробојно стакло, заиграо и уз велику буку- ишчезао. Потом исти мајстори су записали да док су малтерисали олтарски део (јер остаци фрескописа су били преостали само у фрагментима) да је из једног дела олтарског зида сунуо огањ некаквих варница на њих- па нису смели неколико дана да наставе да малтеришу. Стара монахиња Минодора из манастира Рајиновац, која је родом из села Стуба поред Грачанице, акоја сада има преко 94 године, каже да кад је она била мала старији уди су јој причали да је у овом немањићком манастиру „некада живело 100 калуђера и 100 њихових ученика“…

Тако је било некада у побожној и благословеној Србијици, а онда су настала времена великих народних греха: у Краљевини велико ниподаштавање сиротиње и осионост газда, потом заслужисмо безбожне комунисте, а сада и антихристове масне који потпуно овладаше свим сферама власти и моћи данашње окупиране Србије, а све више и више, што је напоразније- и Србске Православне Цркве. И доживесмо и то да безбожници из државних валсти и археолози од њих наменски изнајмљени оскрнаве и преору на стотине и стотине гробова тих честитих монаха и мирјана овде похрањених и опелом запечаћених гробова на чекање васкрсења и живота будућег вечног века, разоре стећке и споменике, преору и брод саме Цркве… Али, хвала Богу, Свети Олтар у коме су се највећа чуда и дешавала- нису дирали, нисмо још све оскрнавили, нисмо још Анђелске хорове гресима скроз разјурили, има још наде… бранићемо Светињу до краја… нема повлачења – нема предаје, с Божијом помоћју. Управо ово је девиза наше браће из Четничке омладине који су, за сада, најревноснији у даноноћном стражарењу код ове велике страдалчне србске Светиње коју свакодневно вребају да поруше уз помоћ полиције, али се јако плаше објектива наших фотоапарата… иду им избори на зиму па се плаше једино слике у јавности. Поред непрестане молитве, фотографисања безбожних дела, молимо вас да помогнете у свакодневном стражарењу код Грачанице али и на протестима које једном месечно организујемо улицама Ваљева, после обраћања познатих говорника, крећемо с Градског трга ( увек у 17. часова) улицама Ваљева: наредни скупови су увек уторцима, и то: 28.јула; 25.августа; 22.септембра; 20.октобра; 24.новембра; 29.децембра (увек од 17.часова Градски трг, Ваљево). Контакт телефон: 064 535 2220. Богом нам добродошли!

Монах-немонах Антоније

[Шумадинац]

Узалуд се позивати на, очигледно Немонаха Антонија који је био највећи противник некад Блаженопочившег Патријарха Павла, а сада целе Цркве.

[смедерево]

Изврстан аналитички пресек догађања рушења и потапања Светиње Грачанице у Брани Ровни приредио је „Хазардер Магазин“ кроз интервју са нашом истинољубном сестром др Милицом Томашевић:
ВАЉЕВО НА ВОДИ !?
Свети Варнава Настић: „Мислим да ћемо ми, Срби, једнога дана,

морати дати једно тешко признање:

да смо подносили страдања много мање за „крст часни“,

него за „слободу златну“.

„Пред Ваљевом се налази катастрофа са више десетина хиљада могућих жртава. Косовска Грачаница ограђена је жицом, Ваљевској Грачаници прети потапање од нас самих. Парадокс је да је тај манастир из доба Немањића, а који је под високом државном заштитом, пред уништењем од те исте државе чију заштиту наводно ужива“ – говори за Хазардер др Милица Томашевић, председник Програмског одбора Савеза еколошких организација Србије. Она наводи да је због енормне пљачке средстава током 27 година улагања (изградње) промашеног објекта Србију коштало превише. Објашњава да су уложена средства непропорционална у односу на век трајања и на штету по људе и околину која ће настати после 25-30 година колико ће трајати акумулација, а након које ће остати само депонија отрова. Пита се ко би нормалан деци оставио у наслеђе такву пошаст?
Наша саговорница истиче да глас науке нема ко да чује, што је саопштено од научника на научној трибини о погубним последицама бране Ровни, те да су урађене и докторске дисертације којима је указано на опасност од загађења постојећих извора воде. Не постоји земља у свету која штити своје највредније споменике као што то планира да уради наша. Одређен напредак у тој области су, поред Северне Кореје, постигле егзотичне земље под влашћу ИСИЛа, у којима се споменици стари вековима рестаурирају помоћу маљева и багера. Манастир Ваљевска Грачаница могао би ускоро да постане први манастир Немањића под водом. Што нам непријатељи нису срушили током ратова, сами ћемо. Преживела је Грачаница свашта, али нас изгледа да неће. Узалуд тешка артиљерија научних плотуна. Узалуд вапаји бранитеља Светиње који не траже да се после 30 година градње зауставе радови на брани, већ да се вода у будућој акумулацији заустави испод коте 333 метра. Висина пројектоване коте износи чак 360 метара, а пуњење бране планирано је овог лета. Мантра осуђених нациста на Нирнбершком процесу, оличена у „радили смо све по закону“ постаје заштитни знак рушитеља српске историје.

Наводи да се непредвидиве последице бране Ровни не могу ни замислити, али да су људи у Ваљеву, углавном резигнирани, као да их то не дотиче. Многи Срби почивају на одру лењости и заслепљености, а о спасењу су и заборавили да размишљају. Немају кад: треба се жалити, спавати, судити друге, а других има доста… Шетају иконе на грудима, као пуњени фазани, а на делима нуле.

„Има оних који се плаше моћника, али би се овакво стање могло објаснити изрекама Иве Андрића да: „Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете“.
Приликом доношења одлуке о изградњи бране, изостала је јавна расправа. Брана је најављена као посао века. Код нас је сваки посао „посао века“ из разлога што реализација траје сто година. Истина, ову брану граде тек око 30 година. До данас нису извршена обавезна сеизмолошка испитивања иако је у питању трусно подручје.

„Према независној студији европских експерата ова брана је у подручју сеизмогене структуре високог потенцијала, што значи да је опасност од разарајућих земљотреса стална. Недавно смо преко службе Заштитника грађана добили Извештај комисије за технички преглед послат из министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Из Извештаја се не види да ли је у брану уграђен сензор за сеизмолошка праћења; да ли ће се вршити мерења у периоду од две године, што је законска обавеза након уградње сензора. За брану никада није извршена процена утицаја на животну средину, а према проценама неких стручњака, уколико брана попусти, Ваљево би за десетак минута било потопљено“, истиче др Милица Томашевић као један од могућих сценарија.
Манастир Грачаницу обнављао је и Свети владика Николај. Говорећи о њеној величини рекао је: „Не морате, децо, ићи чак на Свету Гору јер ево Вам Свете Горе овде“ (указујући руком на Грачаницу).

Манастир је старији и од саме СПЦ која не чини довољно како би спречила потапање. Највернији у борби против васионске саблазни потапања манастира је портпарол Истине, монах Антоније Давидовић (једном монах – увек монах, завете је дао Богу, а не људима). Борба једног човека против читавог система поставља питање какви смо то хришћани, уколико знамо Тертулијанове речи: „Ако је хришћанин само један, онда хришћана ни нема.“ Давидовић се бори против оних што туђ хлеб једу, а наш свет хоће да мењају. У сличној ситуацији, игуман Псково-печерског манастира, Алипије, одбио је да послуша писмено наређење свог епископа које би довело до затварања манастира. Поцепао га је. Игуман је непослушност објаснио речима: „Не слушам људе слабог духа, само оне јаког духа.“ Чини се да су људи из наше Цркве данас сувише ћутљиви и уплашени, ограничени формом. Као да заборављају да Бог воли храбре.

Она истиче да би било добро и да неко одговара за средства утрошена до сада, у протеклих 30 година, а без намере да се уважи глас 33.000 потписника петиције против овог пројекта, која је надлежнима упућена септембра 2012. године. Наводи да је потребно урадити ревизију Пројекта у смислу потребе за водом, као и опасности које акумулација представља са друге стране. Предочена су решења за снижавање нивоа бране, што не би довело до загађења извора, као ни до потапање манастира. На основу доступних аргумената јасно је да се ради на форсирању пробног пуњења акумулације у што краћем року, те да ће се прећи висина коте од 333 метра (акумулације запремине 51 мил м³). Овде се поставља питање да ли ће Ваљево издржати удар више од 50 милиона кубика воде, или ће се претворити у Атлантиду.

Знамо шта представља амбасада, а ваља знати и то да је храм амбасада неба на земљи. Упозорио је Свети Варнава Настић: „Мислим да ћемо ми, Срби, једнога дана, морати дати једно тешко признање: да смо подносили страдања много мање за „крст часни“, него за „слободу златну“. Остаје да се види да ли ће неко у Србији да послуша макар глас науке како би се извршила ревизија „Скадра“ који градимо три деценије. Некада су манастире рушили комунисти, данас их потапају њихова деца. Ако потопимо Светињу, потопићемо и Београд и Србију. Како ствари стоје, довољно смо глупи да то и учинимо. Нека нас опоју, нисмо боље ни заслужили. Боље непријатеље од нас самих и немамо. Мада још није касно да постанемо људи.

[смедерево]

[смедерево]

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ

13.07.2015

Живот је највећи дар Божији, дар намењен човеку, а са њиме и преко њега, и целокупној творевини која заједно са човеком састрадава уздишући и трпећи у исчекивању избављења – свога логосног остварења (Рим. 8,20,22). Само у животу може бити смисла, и то: „у животу у изобиљу“ који даје Богочовек Христос свима онима који верују (Јн. 10:10). Тај највећи дар се Васкрсењем Христовим остварује као вечни живот у заједници са Богом, у причешћу са Богом, у благодатном учешћу у животу Божијем (2 Петр. 1:4).

Посматрајући са једног брежуљка ових дана лепоту града Ваљева, живота који врви у њему, његове школе где се наши млади људи образују и формирају у зреле личности, његову болницу где се лече наши болни и нејаки, свете храмове Божије који нас чувају од разних демонских утицаја и опасности обликујући нас у богољуде, институције, као и историјске знаменитости његове, алармирани смо равнодушношћу према огромној претњи која се надвила над нашим градом, њеним житељима, њеним водама, њеном екологијом, њеном Светињом – уникатном ваљевском „Грачаницом“, од хидроакумулацијског језера „Бране-ровни“ иза чијих бедема на коти 375 мнв ће се налазити преко 50 милиона кубика воде!

Изградња „Бране-ровни“ започета је пре скоро тридесет година. Брана је рађена у фазама са прекидима у периоду санкција и других турбулентних дешавања на нашим просторима, са расположивим технологијама тога времена.

У првом и оригиналном пројектовању Бране висина коте била је предвиђена на 333 мнв. Са овом котом, као што се више пута понављало од стране стручњака, избегли би се многи еколошки проблеми и умањио ризик од евентуалног пуцања Бране у случају сеизмичких активности, а тиме и спасао град Ваљево од тоталног и катаклизмичког уништења, а сачувала древна светиња ваљевског краја „ваљевска Грачаница“.

Ми као Епископ ваљевски у своме апелу желимо да скренемо пажњу на неизбежне духовне законитости и последице повезане са истим које историјско емпиријско искуство нашег народа памти и препричава када су у питању света Места која се скрнаве. Наиме, претварање језера у „рекреативни водени парк” у коме би се људи купали, врискали, возили – профано зборили и понашали – могло би се некако и прихватити да није у дубинама воде средњевековна Светоархангелска Светиња. И ово је један од разлога да се прихвати кота 333 мнв.

Ово нису претње, ово није призивање казне, не дао Бог, већ духовна законитост која, као и природни закони физике, делује на свој начин у овоме свету.

„Брана-ровни”, удаљена свега 15 километара од града Ваљева, могла би да проузрокује њеним пуцањем, не дао Благи Бог, страшни армагедонски копнени цунами који би за свега неколико минута стигао до Ваљева и угасио на десетине хиљада живота, а сами град избрисао са карте постојећих градова. Наш апел, наша молба, наш глас вапијућег у духовној пустињи овога света, света глувог за духовне реалности, јесте позив да се одустане од коте 375 мнв и задржи ниво до 333 мнв.

Ово говоримо покренути гласом своје савести, као и апелима многих наших суграђана упућених нама као духовном оцу, да се руководиоци овога пројекта сете живота свих грађана; наше деце, наших светиња, наше природе – кристално чистих вода и екологије, наших културно историјских знамења и да сразмерно томе размотре предлоге експерата, и спусте акумулацију на указану коту 333 мнв.

Нека наша љубав према Мајци Србији, њеним житељима, њеној природи, а нимало мање и према њеним Богомољама којима је окићена као зведаним небом, буде водиља наше савести ка најбољем решењу.

Казах своје пред небом и земљом, пред вечношћу и историјом! Бог нека нам је на помоћи!

Канцеларија Епископа ваљевског
Епископ Ваљевски
+ Милутин

[смедерево]

Молба за новчану помоћ Грачаничкој стражи (18:00 часова – превозећи смену страже управо ми кола заблокираше)- Браћо и сестре у Христу који редовно пратите борбу за Грачаницу знате колико смо зависни од нашег превозног средства аутомобила пежо-партнер, као и да овде никада нисам тражио помоћ докле год нам кола не заблокирају- тада немамо куд. Молим све који могу да помогну пошто су кола, иако данас поправљена(летва волана замењена) опет се дебело покварила (торзија задњег трапа). Хвала Богу имао сам новац за делове (14.000) али више новца немам да то што пре оправимо код мајстора (поправка од 6 до 8.000 дин., цео радни дан има посла) а камо ли за храну и гориво (дневно за гориво иде и по 1.200 за две туре смене страже, а треба и за храну бројне стражарске групе људи свакодневно). Све досадашње Ваше прилоге употребио сам само за оно најнеопходније, али не би довољно за ова изненађења, тј. искушења. Знате да ја, као организатор стражарења, немам никакве помоћи ни од званичног свештенства СПЦ ни од Артемијеве епархије у егзилу, а пре свега без кола- била би десеткована стража код страдалне немањићке Грачанице а и ову сиромашну децу која стражаре из разних делова Србије не можемо оставити да трпе још и оскудицу ако им је већ преноћиште мукотрпно.

Ко може и жели да помогне, ево података:

1. за слање вестерн унионом: монах-немонах Антоније (иначе, у личним документима стоји Драган Давидовић мат. бр. 1205973770017; (бр.л.к. 81 923), тренутно пребивалиште (код родитеља) у Ваљеву насеље Ослободиоци Ваљева 38/16; (тел. 014/226-218; моб. 064 29 345 30);

2. слање динарског рачуна banca intesa: бр. 160-5700100881802-23

Богом узвраћени свагда били за вашу доброту, и Ви који имате и Ви који желите да помогнете а немате.

Монах-немонах Антоније

На парастосу ђенералу Дражи

Док су се наша кола поправљала у Ваљеву, монах немонах Антоније је искористио прилику да са страже Грачаничке на брзину оде на парастос ђенералу Дражи надајући се да ће тамо срести кога који би могао да припомогне борби за Грачаницу од војвода до властодржаца. Војвода је било веома мало на парастосу јер су неки били у храму Светог Саве где је служен парастос породици Светог руског императора Николаја Романова.

А од властодржаца, ако прескочимо префиганог Вељу Илића, човека који је 2003. дошао и обећао да ће помоћи нашој страдалној Грачаници ако добије власт – а потом када је после пар месеци добио власт као министар за капиталне инвестиције- е, онда се прво попео на проклету брану Ровни и рекао да ће је завршити у рекордном року ни не сећајући се Светиње Грачанице која се у њој руши, скрнави и потапа… Срели смо тамо г. Оливера Антића који нам је дао контакт и исказао заинтересованост да се упозна са овим великим свесрбским проблемом, и да ће видети колико може да помогне као саветник председника републике, председника који је, иначе, веома обавештен али до сада био веома незаинтересован за судбу Грачанице.

+++

Потапани манастир Грачаница (12:30 часова): После појављивања жандармеријског полицијског џипа код гробова Милинка Ковачевића јутрос око 09:00 часова, када су видели нашег брата Јордана на стражи код гробова и вратили се, потом се ништа ново није десило. Као да разбојници вребају да на препад, без сведока, упадну и оскрнаве гробове Ковачевића, јединог домаћина који није продао своје имање и гробове брани Ровни. Код манастира је за сада мирно. Јавићемо се још једном у току дана…

+++

Кола жандармерије су у 09:00 часова долазила као претходница гробоскрнавитељима са бране Ровни и ЈКП Видрака до гробова породице Ковачевић, породице Милинка Ковачевића који једини ни за какве паре није хтео продати гробове и имање својих најмилијих банди с бране Ровни која упорно, уз подршку масонских властодржаца из Београда, намеће србском народу свој геноцидан пројекат којим ће Србију оставити без највећих капацитета подземних издани питких изворских вода, чудотворног немањићког манастира Грачанице и до максимума повећати безбедононе опасности по будућност свег равничарског становништваВаљева и приобаља Колубаре. Све ово, само зато што банда хоће баш да пуни брану до врха.

Милинко Ковачевић није продао имање и гробове својих најмилијих и неће им дозволити да их скрнаве и прекопавају они који су доказали одавно да се Бога не боје а људи не стиде… Судски поступак о томе на врховном суду и ваљевска полиција не би смела да се меша у прљаве послове бране Ровни. Јавићемо се ускоро…

[смедерево]

Државне Инвестиције = Проклетство Србије
Полицијском акцијом оскрнављено гробље Милинка Ковачевића у криминалној брани Ровни
Данас се, нажалост, одиграо повратни изненадни полицијски напад на гробове Милинка Ковачевића, јединог човека који своје имање и гробове није продао криминалној банди са СПС-бране Ровни финансираној од, иначе добро о томе обавештене, удруженим злочиначким пројектом „Ровни“ увезане институције- Владе Републике Србије.

Јутрос, на усплахирени позив брата Милинка Ковачевића, пошли смо из манастира Грачанице нас пар да сведочимо о новом светогрдном полицијско-комуналном нападу ради скрнављења гробова његових предака и скоро упокојене рођене му сестре. На гробљу Ковачевића сачекала нас је полиција и није нам дала ни да се приближимо гробовима које су почели копати паћеници из ЈКП Видрак-Ваљево, а није нам полиција дала ни да само прођемо путем како би се сусрели са братом Милинком и његовом мајком које су већ били зауставили из супротног смера.
Страшно је било гледати брата Милинка како моли полицију да не пружа асистенцију безаконицима, како беспомоћно зове разноразне државне представнике телефоном, од немилог до не драгог- док се чује тупи ударац будака по иловачи и костима његових предака и рођака… Молио је Милинко присутног командира Момчила Глигоријевића да не врше насиље над његовим гробовима, али џаба… јер је командир Глигоријевић увек и до сада увек био предводник полиције када се какво скрнављење и безакоње има вршити у погубној брани Ровни а за истоимену банду која у томе има лични (антинародни) интерес. Данас је командир Глигоријевић за сваки случај, већ на почетку- запретио брату Милинку да има налог за његово привођење због некакве неплаћене саобраћајне казне- чисто да најави да није џаба повезао комби полицијске марице са собом…
У име државе одлазе са разрованог гробља а проклетсво разносе свима… и мучутељима, и онима који трпе неправду њину, и онима који се злурадују и онима који се безбрижно купају, пландују, гледају своја себична посла. Последњи копани гроб је био испуњен водом тако да је комби ЈКП Видрак морало да иде до Ваева по кофу како би источило воду измешану са остацима покојника… Баш ону воду коју су на брани ровни спремили да поје народ уместо досадшње изворске питке воде са Градца и Пакаља коју нам отимају и затиру- заједно са Светињом Грачаницом…

Запомагао је Милинко са једне стране, а са друге је узнемирено монах-немонах Антоније добацивао радницима и полицији да ће заједно сносити грех овај пред Богом, да је много боље да су по контејнеру претурали тражећи хлеба него у православним гробовима… „ако су попови сахранили те православне- нисте ли ви антипопови, антихришћани кад чините то за бедну плату“… а када је једна гробна рака почела да се пуни водом чију су жицу пресекли- чуло се и „јел то вода за пиће коју нам спремате у име Ровни“… А радници и полиција уз шегу као да копају по песку рекоше да би они били радосни кад би овакав извор (као у гробу) имали код себе кући…

Са друге стране реке појавише се и булдожери, улта и камиони са бране Ровни почеше нешто да роваре по путу којим се долази ка манастиру заобилазно око срушеног моста(који су нам намерно порушили), и иако се на стотину метара од њих насилно са полицијом копају раке Милинкових драгих покојника- они из камиона одврнуше до даске неку турбо фолк музику… А са треће стране- само двадесетак метара од булдожера- у реци се купа десетина излетника…

Ето нам слике данашње Србије… Док државна банда врши „законито“ разбојништво (као што и Нацисти у Нирнбергу рекоше да су само радили по закону), мучени праведник једва некако трпи насиље уз оно мало браће која му је дошла ради утехе и подршке, остала државна банда гледа сваку прилику да сатански провоцира (не само овом фолк музиком, већ су Милинку претходних дана разорили и асфалт којим је прилазио својој кући која је ван „градилишта“ Ровни, уништили му имање које се и даље води на његово приватно власништво, изгазили му багером воденицу и гроб деде за који је био закоровљен али им је био рекао где је…) И наравно, онај народ коме се све ово лично не дешава, он се чешка по ушима и наравно мора негде и да се окупа по врућини… да се купа- па макар ни Србије не било кад он изађе из воде.

Оборише храст, руше Цркву у Лазаревцу, прегазише преко темеља древне православне Цркве-базилике, скрнаве гробове у Ровни… и спремају се да затру наредних дана чудотворни немањићки манастир Грачаницу која је недалеко од поменутих гробова… На власти у Србији су антихришћани, масони и остали њихови продани подрепаши… Нама само невоља може да помогне, али питање је да ли смо и њу заслужили?!
П.С. Цео дан имамо бројна искушења, тако да се тек сада јављамо са извештајем… Тренутно, време је ђавољег шенлучења, АЛИ се надамо да неће још дуго до покајања народа и васкрса Православне Србије!

[смедерево]

[смедерево]

[смедерево]