15-08-2013, 08:50 PM
ИСТИНОЉУБЉЕ
24-09-2013, 10:34 PM
ПОВОДОМ ПАРАДЕ "ПОНОСА"
ЗАКАЗАНЕ ЗА 28. СЕПТЕМБАР 2013. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ
Драга браћо и сестре, Христови светосавци,
И ове године се на улицама Београда планира промоција настраних сексуалних оријентација које су у суштини противприродне. Истовремено оне су директно против промисла Божијег о нама. Ако се у најављеним активностима траже права на изражавања слободе и личних погледа на живот, тј. на одбацивање смисаоног начина сагледавања "личног" (личног и приватног наспрам јавног), онда треба чисте савести и уз побожну одговорност изаћи на улице и јавно изразити неслагање са нашим властима које крше права и вредности вековног искуства нашег најoбичнијег живота.
Овај излазак на улице је морално и етички оправдан, а по природном закону заснован на "логици чистог разума", јер до њега долази услед обмане и лажи оних који су на путу до власти лажљиво делили наше ставове, да би их сада, у свом уском и философски дискутабилном схватању демократије погазили. Они сада силом и једностраним (приватним) тумачењем закона штите оно што су и сами доскора одбацивали.
Време је да се каже да се не треба повиновати ни овој загонетној ћутњи у СПЦ. Не обраћајте пажњу на незаинтересованост званичне академске црквене мисли да покрене јавну расправу о овој богоборачкој појави, да чак ако треба и политички заштите наше евангелске вредности. Сами и Богом вам датом слободом, на том основном номолошком схватању човека пред Богом (без "институционалних" усмеравања нашег светог сагледавања човека), крените на улице, да на њима својом појавом и христообразном личношћу посведочите против овог нама никада прихватљивог јавног показивања. Са "поносом" се пред нашим очима "маше гнусним грехом", а да се истовремено лицемерно тражи наше хришћанско смирење, трпљење и ћутња. Познато је да јавно проузрокује јавно, а тајно увек остаје у тајности. Тајно је увек лично и ничим нарушено, и само је познато у личном односу између Бога и човека, и само они могу да сагледавају суд и последице, а никако јавно мњење. Али када те појаве излазе из оквира личног права и слободе, и демонстрирају се као друштвене, када се од свих добрих заједница, а посебно Литургичких, очекује смирење и ћутња, тј. једнострано улагање, онда ове ствари немају никакве везе са демократијом, јер је њена суштинска аксиома да мањина не може да намеће своју вољу већини. И тачка.
Треба изаћи на улице и борити се за Србију хришћанских вредности педаљ по педаљ, што је одувек био њен једини историјски идентитет. Ми само такву Србију желимо и никакву другу, јер ако нам овако присилно намећу псевдо-живот тада нам на тим истим принципима намећу и псевдо-земљу са псевдо-хришћанским вредностима - агностичким и јеретичким, па се она може називати и "србија" а да то више није. Размислимо о овоме! Ово је бојно поље сукоба вредности на којем САДА губимо или САДА добијамо, а боја нема без учешћа.
Не слушајте лажи и обмане из "црквених кругова", нити којекакве уштављене, политички коректне и патетичне црквене "аналитичаре" (јер се они обично јављају поводом ових збивања), да Цркву те ствари у постојећој ширини питања не интересују, или пак да су то "глупости". На овоме се гради апологија да би православни Срби требало пасивно да гледају на све ово! Никако не слушајте ово! Напротив, наша је света обавеза да штитимо породицу и наше хришћанско друштво, да га на евангелским основама промовишемо и градимо. Само ово је ЈЕДИНА права духовна обнова свих црквених категорија, а не оно што нам се данас протура као "обнова". Ко каже да то није потребно он није пријатељ ни Србије ни наше Свете Христове Цркве која постоји на тим просторима ове нама Богом дане земље. Тај је најемник који "не радит о овцах својих", и вук у јагњећој кожи, било ко да је, и било где да је, и било који чин и звање да има, који и онако постоје и признати су само по слави људској, а не почивају на истини и правди Божијој.
Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић
ЗАКАЗАНЕ ЗА 28. СЕПТЕМБАР 2013. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ
Драга браћо и сестре, Христови светосавци,
И ове године се на улицама Београда планира промоција настраних сексуалних оријентација које су у суштини противприродне. Истовремено оне су директно против промисла Божијег о нама. Ако се у најављеним активностима траже права на изражавања слободе и личних погледа на живот, тј. на одбацивање смисаоног начина сагледавања "личног" (личног и приватног наспрам јавног), онда треба чисте савести и уз побожну одговорност изаћи на улице и јавно изразити неслагање са нашим властима које крше права и вредности вековног искуства нашег најoбичнијег живота.
Овај излазак на улице је морално и етички оправдан, а по природном закону заснован на "логици чистог разума", јер до њега долази услед обмане и лажи оних који су на путу до власти лажљиво делили наше ставове, да би их сада, у свом уском и философски дискутабилном схватању демократије погазили. Они сада силом и једностраним (приватним) тумачењем закона штите оно што су и сами доскора одбацивали.
Време је да се каже да се не треба повиновати ни овој загонетној ћутњи у СПЦ. Не обраћајте пажњу на незаинтересованост званичне академске црквене мисли да покрене јавну расправу о овој богоборачкој појави, да чак ако треба и политички заштите наше евангелске вредности. Сами и Богом вам датом слободом, на том основном номолошком схватању човека пред Богом (без "институционалних" усмеравања нашег светог сагледавања човека), крените на улице, да на њима својом појавом и христообразном личношћу посведочите против овог нама никада прихватљивог јавног показивања. Са "поносом" се пред нашим очима "маше гнусним грехом", а да се истовремено лицемерно тражи наше хришћанско смирење, трпљење и ћутња. Познато је да јавно проузрокује јавно, а тајно увек остаје у тајности. Тајно је увек лично и ничим нарушено, и само је познато у личном односу између Бога и човека, и само они могу да сагледавају суд и последице, а никако јавно мњење. Али када те појаве излазе из оквира личног права и слободе, и демонстрирају се као друштвене, када се од свих добрих заједница, а посебно Литургичких, очекује смирење и ћутња, тј. једнострано улагање, онда ове ствари немају никакве везе са демократијом, јер је њена суштинска аксиома да мањина не може да намеће своју вољу већини. И тачка.
Треба изаћи на улице и борити се за Србију хришћанских вредности педаљ по педаљ, што је одувек био њен једини историјски идентитет. Ми само такву Србију желимо и никакву другу, јер ако нам овако присилно намећу псевдо-живот тада нам на тим истим принципима намећу и псевдо-земљу са псевдо-хришћанским вредностима - агностичким и јеретичким, па се она може називати и "србија" а да то више није. Размислимо о овоме! Ово је бојно поље сукоба вредности на којем САДА губимо или САДА добијамо, а боја нема без учешћа.
Не слушајте лажи и обмане из "црквених кругова", нити којекакве уштављене, политички коректне и патетичне црквене "аналитичаре" (јер се они обично јављају поводом ових збивања), да Цркву те ствари у постојећој ширини питања не интересују, или пак да су то "глупости". На овоме се гради апологија да би православни Срби требало пасивно да гледају на све ово! Никако не слушајте ово! Напротив, наша је света обавеза да штитимо породицу и наше хришћанско друштво, да га на евангелским основама промовишемо и градимо. Само ово је ЈЕДИНА права духовна обнова свих црквених категорија, а не оно што нам се данас протура као "обнова". Ко каже да то није потребно он није пријатељ ни Србије ни наше Свете Христове Цркве која постоји на тим просторима ове нама Богом дане земље. Тај је најемник који "не радит о овцах својих", и вук у јагњећој кожи, било ко да је, и било где да је, и било који чин и звање да има, који и онако постоје и признати су само по слави људској, а не почивају на истини и правди Божијој.
Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић
01-10-2013, 01:02 PM
(24-09-2013, 10:34 PM)ратни.злочинац Пише: ...
Драга браћо и сестре, Христови светосавци,
...
Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић
Свака част Оцу Љуби на овом и оваквом тексту. Имаће не малих проблема због овога, а од разних јуда. Мислим да је он и уредник сајта светосавље.орг, а ово ме подстиче да следећи пут изађем на улицу и бар засметам хуљама...
10-12-2013, 08:59 AM
Монах – немонах Антоније:
Питање Православнима за новчану помоћ
Почеле да пристижу извршне пресуде
због протеста пред Грачаницом ваљевском
Не, не буним се ја на оно што ми предстоји, већ је ред да питам ово како бих јасније и сам спознао како и шта ми је даље чинити.
Као што знате, горе у наслову овог сајта стоји текст “Одзив у помоћ”, али како се тамо баш нико две године већ не јавља, онда да питам још и овде, мало јасније…
Ваљда је познато да ми ни монаштво владике Артемија не помаже – јер они сматрају да нисам са њима – ако их све слепо не следим, а такође нико из званичне СПЦ од оних свештених лица који православно живе не жели или не сме помоћи – зато што ја јавно сведочим да идем понекад на службу и код монаштва епископа Артемија. Наравно, да ја за неке тамо привилегије свој став у питањима личног исповедања вере – у овим временима јереси и раскола - нећу мењати докле год за њега имам оснонац у учењу Светих отаца Православља, али ми је жао што тај став не разумеју многи који би иначе помогли опстанку Светиње Грачанице.
Дакле, они први ми замерају што се никако не слажем са “ширењем мреже катакомби…” а ови други што “певам пред Патријаршијом…” Додуше, поједини су ми од њих са обе стране и помагали неколико пута до сада у последње 3 године, на чему сам им благодаран – тиме сам и функционисао до сада, али, како је то све ишло “на мишиће”, увек на моје тражење а никад да се ко од њих сам сети, тако сам и одлучио да их више ништа не питам, већ да се још обратим вама, народу. Наравно, срж било каквог мог ангажовања до сада је бивало 100. литара горива сваког месеца које сам, све до пролећа ове године када је та помоћ морала престати, добијао од једног брата у Христу кога смо познавали још са Косова а који тргује нафтом – Господ зна ко је он и колико нам је добра свима учинио. Без њега не бисмо могли свакодневно одлазити у Грачаницу, не би смо вам овде могли јављати свеже вести из ње, вероватно, не би било ни овога сајта… Без тога Хришћанина кога нам је сам Бог послао, питање је да ли би ми, овакви духовни инвалиди, уопште ишта до сада и урадили за спас Светиње своје да нам Господ није обезбедио чак и овај бесплатан превоз?!
Успут, ја не би био ја кад не би рекао још и ово: Нека је срамота све нас Србе, пре свега који су у мантијама, који неће или се изговарају да присуствују одбрани, нити да бар финансијски помогну борби за опстанак ове Светиње којој овог пролећа броје задње дане безбожници из власти. Јер, ако нико неће да помогне ни ово организовање духовно-научне трибине у Ваљеву против геноцидне бране Ровни – а чију су ми идеју многи духовници сами и саветовали, онда нека се зна, да ће ми Бог мој дати да се организује, једино не знам баш када, јер то стварно ништа не зависи од мене. И, не само трибину као трибину, већ она мора бити и одлучни покушај за образовање православно-научне иницијативе за спас Светиње из чељусти масонских странчарских еуро-подрепаша данашње Србије, ако у нашем народу има још воље за Богоугађањем и родољубиво брижним делима.
Ето, коме је јасно – јасно је, коме није – биће касније…
Прилог за монаха-немонаха Антонија (у личним документима = Драгана Давидовића, л.к. 81 923), контакт адреса (код родитеља) Насеље Ослободиоци Ваљева 38/16):
- Динарски рачун, банка Интеса: 160-5700100881802-23;
- мобилни телефон м-нм Антоније: 064 29 345 30
П.С. Ускоро ћу овде поставити и ову пресуду ваљевских корумпираних СПС-власти због мог наводног “прекршаја” што сам се усудио само сликати раднике Завода за заштиту споменика културе (а које је предводио безбожни археолог Дејан Булић из Бг. како мацолом разбијају под припрате Цркве Грачанице) и поред изричите забране репресивне присутне полиције. Ова казна је одавно пресуђена првостепено, али се баш дуго чекала ова извршна другостепена пресуда, иначе, у склопу ове пресуде је била и забрана ми приласка манастиру докле год скрнавни радови безбожних, од ЈП Колубаре поткупљених, археолога у Светињи Грачаници буду трајали…
Богом здраво!
Питање Православнима за новчану помоћ
Почеле да пристижу извршне пресуде
због протеста пред Грачаницом ваљевском
Не, не буним се ја на оно што ми предстоји, већ је ред да питам ово како бих јасније и сам спознао како и шта ми је даље чинити.
Као што знате, горе у наслову овог сајта стоји текст “Одзив у помоћ”, али како се тамо баш нико две године већ не јавља, онда да питам још и овде, мало јасније…
Ваљда је познато да ми ни монаштво владике Артемија не помаже – јер они сматрају да нисам са њима – ако их све слепо не следим, а такође нико из званичне СПЦ од оних свештених лица који православно живе не жели или не сме помоћи – зато што ја јавно сведочим да идем понекад на службу и код монаштва епископа Артемија. Наравно, да ја за неке тамо привилегије свој став у питањима личног исповедања вере – у овим временима јереси и раскола - нећу мењати докле год за њега имам оснонац у учењу Светих отаца Православља, али ми је жао што тај став не разумеју многи који би иначе помогли опстанку Светиње Грачанице.
Дакле, они први ми замерају што се никако не слажем са “ширењем мреже катакомби…” а ови други што “певам пред Патријаршијом…” Додуше, поједини су ми од њих са обе стране и помагали неколико пута до сада у последње 3 године, на чему сам им благодаран – тиме сам и функционисао до сада, али, како је то све ишло “на мишиће”, увек на моје тражење а никад да се ко од њих сам сети, тако сам и одлучио да их више ништа не питам, већ да се још обратим вама, народу. Наравно, срж било каквог мог ангажовања до сада је бивало 100. литара горива сваког месеца које сам, све до пролећа ове године када је та помоћ морала престати, добијао од једног брата у Христу кога смо познавали још са Косова а који тргује нафтом – Господ зна ко је он и колико нам је добра свима учинио. Без њега не бисмо могли свакодневно одлазити у Грачаницу, не би смо вам овде могли јављати свеже вести из ње, вероватно, не би било ни овога сајта… Без тога Хришћанина кога нам је сам Бог послао, питање је да ли би ми, овакви духовни инвалиди, уопште ишта до сада и урадили за спас Светиње своје да нам Господ није обезбедио чак и овај бесплатан превоз?!
Успут, ја не би био ја кад не би рекао још и ово: Нека је срамота све нас Србе, пре свега који су у мантијама, који неће или се изговарају да присуствују одбрани, нити да бар финансијски помогну борби за опстанак ове Светиње којој овог пролећа броје задње дане безбожници из власти. Јер, ако нико неће да помогне ни ово организовање духовно-научне трибине у Ваљеву против геноцидне бране Ровни – а чију су ми идеју многи духовници сами и саветовали, онда нека се зна, да ће ми Бог мој дати да се организује, једино не знам баш када, јер то стварно ништа не зависи од мене. И, не само трибину као трибину, већ она мора бити и одлучни покушај за образовање православно-научне иницијативе за спас Светиње из чељусти масонских странчарских еуро-подрепаша данашње Србије, ако у нашем народу има још воље за Богоугађањем и родољубиво брижним делима.
Ето, коме је јасно – јасно је, коме није – биће касније…
Прилог за монаха-немонаха Антонија (у личним документима = Драгана Давидовића, л.к. 81 923), контакт адреса (код родитеља) Насеље Ослободиоци Ваљева 38/16):
- Динарски рачун, банка Интеса: 160-5700100881802-23;
- мобилни телефон м-нм Антоније: 064 29 345 30
П.С. Ускоро ћу овде поставити и ову пресуду ваљевских корумпираних СПС-власти због мог наводног “прекршаја” што сам се усудио само сликати раднике Завода за заштиту споменика културе (а које је предводио безбожни археолог Дејан Булић из Бг. како мацолом разбијају под припрате Цркве Грачанице) и поред изричите забране репресивне присутне полиције. Ова казна је одавно пресуђена првостепено, али се баш дуго чекала ова извршна другостепена пресуда, иначе, у склопу ове пресуде је била и забрана ми приласка манастиру докле год скрнавни радови безбожних, од ЈП Колубаре поткупљених, археолога у Светињи Грачаници буду трајали…
Богом здраво!
23-12-2013, 08:47 PM
24-01-2014, 11:32 AM
Повратак политици немањићке Србије
Пошто су за Американце обавили важан посао, Србима за то треба нешто платити. Уколико би Американци извадили новчаник и платили, операција би била превише провидна. Задатак да то у име Вашингтона уради добио је њихов савезник на Блиском истоку ‒ Уједињени Арапски Емирати.
Нема никаквог основа за оптимизам у Србији на крају 2013. године.
Процеси подривања политичког и економског суверенитета земље не само да су настављени, него су још и продубљени. Нови министар финансија Лазар Крстић, заједно са другима, треба очигледно да доврши процес распродаје државне имовине, односно да омогући њену својинску трансформацију…
Изменама стечајног закона, којима се поступак продаје убрзава, треба да помогне тај процес. Министар привреде у Влади Србије Саша Радуловић недавно је изјавио „да је за наредну годину зацртан агресиван програм“, додавши да ће изменама закона о јавним предузећима директори јавних предузећа морати да испуњавају годишње планове, и, ако у томе не успеју, „мораће да потраже други посао“.
Упитан шта значи постављање државних предузећа на здраве основе, Радуловић је рекао да је циљ да се она приватизују. Повлачење државе из власништва предвиђа и нови Закон о информисању. Циљ ових мера, које се креирају у Вашингтону и Бриселу а које спроводи постојећа власт, јесте да се фундаментално ослаби држава Србија.
Држава која нема власничку контролу над инфраструктурним, енергетским и саобраћајним сектором и која нема медије у којима може јасно да формулише и изрази своју политику ‒ практично нема више инструмената за владање и претвара се у једну немоћну, парализовану организацију, која је у потпуном вазалном положају и зависности од спољног фактора, и која своје грађане не може нити да заштити нити да им економски и социјално помогне.
Странцима у рушењу наше државе помаже један велики и лаковерни део јавности, који је жртва социјалне демагогије медија, који обичном човеку сугеришу да за његов тешки и економски положај нису криви они који су увели санкције и бомбардовали земљу, продали будзашто фабрике странцима, већ његов суграђанин Србин, који ради као шалтерски службеник у некој државној институцији. У пракси се спроводи најцрњи неолиберализам, а код народа се подстиче комунистички егалитаризам.
Фундаментални проблем српске економије није криминал – мада је крађа веома штетна и узела је огроман замах, те у том смислу треба подржати борбу против корупције и криминала коју води потпредседник Александар Вучић – већ непостојање индустријске и сваке друге производње. Србима је после 5. октобра 2000. у основи онемогућено да имају своју производњу, да буду власници великих фабрика. Власници великих фабрика у Србији могу да буду само странци ‒ зато се стално говори о страним инвестицијама.
Али пошто има још прљавих послова да се одради на Балкану, Србима треба дати неке економске мрвице и продужити илузију да ће земља уласком у ЕУ доћи до толико жељеног и чеканог економског просперитета. Један део тог прљавог посла је већ одрађен – саучествовањем Срба на албанским изборима на Косову и Метохији и преносом надлежности на Приштину.
Пошто су за Американце обавили важан посао, Србима за то треба нешто платити. Уколико би Американци извадили новчаник и платили, операција би била превише провидна. Задатак да то у име Вашингтона уради добио је њихов савезник на Блиском истоку ‒ Уједињени Арапски Емирати. Како другачије објаснити то изненадно „традиционално пријатељство“ између Србије и Емирата и жељу да се инвестира у нашу земљу! Емирати су међу првима под „сугестијом“ Вашингтона признали „независно Косово“ и финансијски помогли Приштину. По налогу Американаца, сада, исто тако помажу Београд.
Ово је само један од примера успешног функционисања велике светске коалиције, која је састављена од Америке и сунитског ислама. Глобална управљачка елита, која је етаблирана у америчкој администрацији али и у администрацији других западних држава, међународним организацијама и корпорацијама, одлучила је да подржи ислам као светску религију.
Сунитски ислам располаже демографском снагом, силом која, по потреби, може бити брутална, има довољно радикалних исламистичких групација које могу и физички да елиминишу противника, и да за Американце дестабилизују и промене неки противнички режим у свету. Толико већ има доказа о сарадњи америчких служби и Ал Каиде…
Главна мета и једних и других је иста ‒ хришћани. У Сирији их исламисти физички убијају, а глобалисти их на Западу убијају духовно. Због тога Русија поново постаје заштитник хришћана, али не само као некад, православних хришћана у Турској царевини, већ свих хришћана света. У суштини, ово је духовни рат који се води против Бога, Христа, Истине. Ми смо као хришћани дужни да станемо у одбрану Божијег поретка и Божијег плана о свету и нама, који нови лажни антропотворци кроз еугенику, ГМО, промоцију хомосексуализма покушавају да кривотворе и покваре.
Због свега реченог, једино решење за Србију је повратак политици Немањићке Србије. Наши Свети владари из династије Немањића су примарно имали небеске циљеве, а Бог им је онда као својим добрим сарадницима испуњавао и све земаљске циљеве, јер су се они држали речи из Јеванђеља: „Иштите најпре царство небеско, а све остало ће вам се придодати“.
Европа је за нас тада била периферија у правном, економском, духовном и сваком смислу. Стога се определимо пре свега за савезништво у вертикали – са Богом ‒ јер ће Бог, ако му се искрено обратимо и покајемо, ако су нам циљеви часни а средства примерена томе, помоћи да изађемо из великих државних, националних и личних проблема. Бог ће нам, световно речено, помоћи да компензујемо све наше људске слабости и ограничења, јер се „Божија сила у немоћи нашој пројављује“.
Стожер српског духовног и народног живота, српске политике и геополитике треба да буде Свети Сава и светосавље као духовна, национална и државна идеологија јер, као што рече Свети владика Николај Велимировић, „Благо мајци која Саву роди и Србима док их Сава води“.
Слободан Ерић / Геополитика
Пошто су за Американце обавили важан посао, Србима за то треба нешто платити. Уколико би Американци извадили новчаник и платили, операција би била превише провидна. Задатак да то у име Вашингтона уради добио је њихов савезник на Блиском истоку ‒ Уједињени Арапски Емирати.
Нема никаквог основа за оптимизам у Србији на крају 2013. године.
Процеси подривања политичког и економског суверенитета земље не само да су настављени, него су још и продубљени. Нови министар финансија Лазар Крстић, заједно са другима, треба очигледно да доврши процес распродаје државне имовине, односно да омогући њену својинску трансформацију…
Изменама стечајног закона, којима се поступак продаје убрзава, треба да помогне тај процес. Министар привреде у Влади Србије Саша Радуловић недавно је изјавио „да је за наредну годину зацртан агресиван програм“, додавши да ће изменама закона о јавним предузећима директори јавних предузећа морати да испуњавају годишње планове, и, ако у томе не успеју, „мораће да потраже други посао“.
Упитан шта значи постављање државних предузећа на здраве основе, Радуловић је рекао да је циљ да се она приватизују. Повлачење државе из власништва предвиђа и нови Закон о информисању. Циљ ових мера, које се креирају у Вашингтону и Бриселу а које спроводи постојећа власт, јесте да се фундаментално ослаби држава Србија.
Држава која нема власничку контролу над инфраструктурним, енергетским и саобраћајним сектором и која нема медије у којима може јасно да формулише и изрази своју политику ‒ практично нема више инструмената за владање и претвара се у једну немоћну, парализовану организацију, која је у потпуном вазалном положају и зависности од спољног фактора, и која своје грађане не може нити да заштити нити да им економски и социјално помогне.
Странцима у рушењу наше државе помаже један велики и лаковерни део јавности, који је жртва социјалне демагогије медија, који обичном човеку сугеришу да за његов тешки и економски положај нису криви они који су увели санкције и бомбардовали земљу, продали будзашто фабрике странцима, већ његов суграђанин Србин, који ради као шалтерски службеник у некој државној институцији. У пракси се спроводи најцрњи неолиберализам, а код народа се подстиче комунистички егалитаризам.
Фундаментални проблем српске економије није криминал – мада је крађа веома штетна и узела је огроман замах, те у том смислу треба подржати борбу против корупције и криминала коју води потпредседник Александар Вучић – већ непостојање индустријске и сваке друге производње. Србима је после 5. октобра 2000. у основи онемогућено да имају своју производњу, да буду власници великих фабрика. Власници великих фабрика у Србији могу да буду само странци ‒ зато се стално говори о страним инвестицијама.
Али пошто има још прљавих послова да се одради на Балкану, Србима треба дати неке економске мрвице и продужити илузију да ће земља уласком у ЕУ доћи до толико жељеног и чеканог економског просперитета. Један део тог прљавог посла је већ одрађен – саучествовањем Срба на албанским изборима на Косову и Метохији и преносом надлежности на Приштину.
Пошто су за Американце обавили важан посао, Србима за то треба нешто платити. Уколико би Американци извадили новчаник и платили, операција би била превише провидна. Задатак да то у име Вашингтона уради добио је њихов савезник на Блиском истоку ‒ Уједињени Арапски Емирати. Како другачије објаснити то изненадно „традиционално пријатељство“ између Србије и Емирата и жељу да се инвестира у нашу земљу! Емирати су међу првима под „сугестијом“ Вашингтона признали „независно Косово“ и финансијски помогли Приштину. По налогу Американаца, сада, исто тако помажу Београд.
Ово је само један од примера успешног функционисања велике светске коалиције, која је састављена од Америке и сунитског ислама. Глобална управљачка елита, која је етаблирана у америчкој администрацији али и у администрацији других западних држава, међународним организацијама и корпорацијама, одлучила је да подржи ислам као светску религију.
Сунитски ислам располаже демографском снагом, силом која, по потреби, може бити брутална, има довољно радикалних исламистичких групација које могу и физички да елиминишу противника, и да за Американце дестабилизују и промене неки противнички режим у свету. Толико већ има доказа о сарадњи америчких служби и Ал Каиде…
Главна мета и једних и других је иста ‒ хришћани. У Сирији их исламисти физички убијају, а глобалисти их на Западу убијају духовно. Због тога Русија поново постаје заштитник хришћана, али не само као некад, православних хришћана у Турској царевини, већ свих хришћана света. У суштини, ово је духовни рат који се води против Бога, Христа, Истине. Ми смо као хришћани дужни да станемо у одбрану Божијег поретка и Божијег плана о свету и нама, који нови лажни антропотворци кроз еугенику, ГМО, промоцију хомосексуализма покушавају да кривотворе и покваре.
Због свега реченог, једино решење за Србију је повратак политици Немањићке Србије. Наши Свети владари из династије Немањића су примарно имали небеске циљеве, а Бог им је онда као својим добрим сарадницима испуњавао и све земаљске циљеве, јер су се они држали речи из Јеванђеља: „Иштите најпре царство небеско, а све остало ће вам се придодати“.
Европа је за нас тада била периферија у правном, економском, духовном и сваком смислу. Стога се определимо пре свега за савезништво у вертикали – са Богом ‒ јер ће Бог, ако му се искрено обратимо и покајемо, ако су нам циљеви часни а средства примерена томе, помоћи да изађемо из великих државних, националних и личних проблема. Бог ће нам, световно речено, помоћи да компензујемо све наше људске слабости и ограничења, јер се „Божија сила у немоћи нашој пројављује“.
Стожер српског духовног и народног живота, српске политике и геополитике треба да буде Свети Сава и светосавље као духовна, национална и државна идеологија јер, као што рече Свети владика Николај Велимировић, „Благо мајци која Саву роди и Србима док их Сава води“.
Слободан Ерић / Геополитика
13-02-2014, 07:02 PM
Ако неко мисли да се требамо овде још трудити на пољима борбе за непотапање Грачанице, против екуменизма и геј парада… нека поможе – ако може…
Молба за помоћ м-нм Антонију
Ближи се опсадно пролеће зла ове године по многим питањима – а нарочито Грачанице, а ја сам у минусу са материјалним средствима, а, сем Вас овде, немам нигде више у црквеним круговима никога на тему помоћи ништа да питам.
Потребу за колима додатно појачава чињеница да живим на селу, али… таман сам оправио наша кола пежо-партнер (2 гуме и замењена ручна пумпа за гориво са филтером – делови за пежо су јако скупи), а она се опет покварила само на другом месту (бош-пумпа је тренутно у квару (поправка 11.ооо дин.) а и ламела само што није скроз пропала)… таман сам платио прошлу судску казну а оно већ стигла нова од 10.000 дин. (што сам наводно “ударио” вођу бандитског обезбеђа са бране “Ровни” 19.6.2012. а тај (истетовирани) лик се наводно “откотрљао у жбуње”, што је све невероватна лаж)… у марту пристиже још и регистрација, плус минималне елементарне животне потребе…
Треба се већ нешто радити а ја сада не могу да мрднем, још сам се морао и узајмљивати по мало. Ево, два пута сам вијао по Мокрој Гори Кустурицу, напокон сам га срео прекључе, али нажалост, тај добри и презаузети човек нема времена да живи а камо ли да нам помогне на трибини за Грачаницу. Има жељу, покушаће преко својих познанстава да ургира али да учествује на трибини, нажалост, не може. Бога ради, некако морамо и без Кустурице, и без Мите Марковића кога сменише ваљевски назадњаци зато што је штитио Грачаницу нашу…
Ко од Православних жели и може да поможе монаху-немонаху Антонију…
1. слање преко динарског рачуна:
banca intesa: бр. 160 – 5700100881802 – 23
за монаха-немонаха Антонија (иначе, мора се навести што ми у личним документима стоји – Драган Давидовић мат. бр. 1205973770017; (бр.л.к. 81 923), тренутно пребивалиште (код родитеља) у Ваљеву насеље Ослободиоци Ваљева 38/16; (тел. 014/226-218; моб. 064 29 345 30);
2. ови податци су довољни и за могуће међународно слање Вестерн унионом или у оквиру Србије нашим Пост нетом.
Као и пре, докле год постоји потреба за овом Молбом она ће бити овде негде истакнута (у гланој или споредно колони), а чим престане потреба – уклонићемо је.
Од Господа Вам вечно уздарје! – монах-немонах Антоније
П.С. Заборавих нешто важно, наиме, захвалио бих се и замолио оних мојих 7-8 добротвора који се једини, по правилу, јаве када овде затражим помоћ да ми исти више ништа не прилажу, јер ако нема других људи сем њих да поможу – можда све ово овако и треба да буде…
Молба за помоћ м-нм Антонију
Ближи се опсадно пролеће зла ове године по многим питањима – а нарочито Грачанице, а ја сам у минусу са материјалним средствима, а, сем Вас овде, немам нигде више у црквеним круговима никога на тему помоћи ништа да питам.
Потребу за колима додатно појачава чињеница да живим на селу, али… таман сам оправио наша кола пежо-партнер (2 гуме и замењена ручна пумпа за гориво са филтером – делови за пежо су јако скупи), а она се опет покварила само на другом месту (бош-пумпа је тренутно у квару (поправка 11.ооо дин.) а и ламела само што није скроз пропала)… таман сам платио прошлу судску казну а оно већ стигла нова од 10.000 дин. (што сам наводно “ударио” вођу бандитског обезбеђа са бране “Ровни” 19.6.2012. а тај (истетовирани) лик се наводно “откотрљао у жбуње”, што је све невероватна лаж)… у марту пристиже још и регистрација, плус минималне елементарне животне потребе…
Треба се већ нешто радити а ја сада не могу да мрднем, још сам се морао и узајмљивати по мало. Ево, два пута сам вијао по Мокрој Гори Кустурицу, напокон сам га срео прекључе, али нажалост, тај добри и презаузети човек нема времена да живи а камо ли да нам помогне на трибини за Грачаницу. Има жељу, покушаће преко својих познанстава да ургира али да учествује на трибини, нажалост, не може. Бога ради, некако морамо и без Кустурице, и без Мите Марковића кога сменише ваљевски назадњаци зато што је штитио Грачаницу нашу…
Ко од Православних жели и може да поможе монаху-немонаху Антонију…
1. слање преко динарског рачуна:
banca intesa: бр. 160 – 5700100881802 – 23
за монаха-немонаха Антонија (иначе, мора се навести што ми у личним документима стоји – Драган Давидовић мат. бр. 1205973770017; (бр.л.к. 81 923), тренутно пребивалиште (код родитеља) у Ваљеву насеље Ослободиоци Ваљева 38/16; (тел. 014/226-218; моб. 064 29 345 30);
2. ови податци су довољни и за могуће међународно слање Вестерн унионом или у оквиру Србије нашим Пост нетом.
Као и пре, докле год постоји потреба за овом Молбом она ће бити овде негде истакнута (у гланој или споредно колони), а чим престане потреба – уклонићемо је.
Од Господа Вам вечно уздарје! – монах-немонах Антоније
П.С. Заборавих нешто важно, наиме, захвалио бих се и замолио оних мојих 7-8 добротвора који се једини, по правилу, јаве када овде затражим помоћ да ми исти више ништа не прилажу, јер ако нема других људи сем њих да поможу – можда све ово овако и треба да буде…
05-03-2014, 10:50 AM
04-05-2014, 12:11 PM
У Лелићу прослављен дан Светог Николаја уз шпалир масона, истих оних који који уништавају оближњу Светињу Грачаницу и све изворске воде ваљевског краја…
Сенка масонства над прославом дана Светог владике Николаја у Лелићу
Данас у Лелићу прослављен спомен Светог владике Николаја. Питаће се хришћани, како то да се данас слави када се владика Николај упокојио у Господу 18. марта. Овај празник је “издејствовао” велики модерниста и реформиста у СПЦ протођакон Љубомир Ранковић, уз образложење да је боље да прослава буде у време мрса.
Дошао сам данас нарочито стога што сам чуо да ће лелићкој Литургији присуствовати председник Томислав Николић а све како бих га још једном замолио да не дозволи даље финансирање бране “Ровни” а самим тим и спречи уништавање Светиње Грачанице ваљевске и свих изворских капацитета ваљевског краја. Спремио сам био и нека документа која бих му уручио, надао сам се да ће ми човек омогућити да прозборим коју реч образложења – нарочито данас, јутрос, када сам сазнао да је некаква Кори Удовички одобрила новац за завршетак бране “Ровни”. Надао сам се пре него што сам дошао… а потом сам почео лагано да се хладим сузама…
Преосвећеног Милутина сам укратко обавестио да су добили паре за брану и да би он требао да пита Николића за помоћ Грачаници, а он ми је одговорио да то не због прославе и протокола не може у Лелићу, али да ће потом видети то да га пита у Ћелијама где планирају свратити.
Уз сам Свети Престо Литургије коју је служио Преосвећени владика Милутин – стајали су масони Душан Михаиловић (главни ментор бране “Ровни”), масон Драган Бјелогрлић и Томислав Николић ша кога су ми рекли још одавно да су га видели у албуму масона још док је био директор гробља у Крагујевцу. Иако је масон аутоматски и антихришћанин, али сам се надао да су можда упали у то несвесно (као краљ Александар) и да има минимума људскости у њима и да ће се осврнути на духовничке и научне опомене да се ревидира пројекат “Ровни”.
Присно грљење и љубљење и ћаскање тројице поменутих већ ми је ставило до знања да је слаба вајда, али нисам одустајао од намере да бар уручим што сам спремио(књигу против бране “Ровни”, петицију 33.174 потписа за ревизију бране, сва узалудна писма и бирократске одговоре које сам слао и добијао из Председништва). После уручења ордена Светог владике Николаја Томиславу Николићу од стране владике Милутина и беседе у кога га је позвао да очува целовитост наше земље неокрњеном, последњи је кренуо у манастирски конак на послужење. Препознао ме је и он и његови телохранитељи који су ме одмах окружили и изоловали, а сам Николић је узнемиреним погледом без застајања прошао тик поред мене и мојих молби да му кажем пар речи. Знам ја да они из власти чим ме виде знају о чему се ради, али је невероватна толика охолост да ни не застану на искрене молбе обичног човека.
Потом сам отишао до манастира Ћелија пре њих, рачунајући да ће ме мати Гликерија, која је осведочени противник бране “Ровни” примити и да ћу ту моћи да избегнем обруч полиције уз њено присуство. Рачунао сам то јер је мати била са четири своје сестре на научној триби против “Ровни” коју сам организовао недавно с Божијом помоћи. Међутим, мати која је достојанствено чекала председника на самој капији манастира када ме је видела веома се узнемирила и повикала – шта ћеш ти овде. Ја рекох “мати само да предам председнику ова документа на кратко. Рече ми – не може овде, што ниси ишао па га јурио на друга места него си дошао код нас, и то баш кад нам први пут долази председник у званичну посету. Рекох: “мати, јуче су добили паре за завршетак бране, можда је ово последња прилика да се нешто проба учинити”. Она рече прво “дај да му ја дам то”, а потом ми врати и нареди да изађем напоље док председник не прође. Ја обећах да нећу прићи председнику при уласку али ћу сигурно по изласку из посете манастиру. Полиција када то виде (како ме мати уз вику прати до на капију) – са слашћу ме огради како не бих могао прићи близу и пресрести председника.
Уђоше у манастир и после пола сата Владика Милутин, са којим често уљудно поразговарам о проблему “Ровни”, изађе да испрати председника али се постиде и не осврну се на моје молбене вапаје који су допирали из камаре полиције која ме је блокирала и склонила из видокруга њиховог. Николић само рече да то што имам у руци предам његовим људима, седе у кола и оде. Пошто нигде нису обедовали, вероватно одоше на ручак код масона Душана Михаиловића на Повлен, да пирују непосредно повише поругане Светиње Грачанице…
При овом лукавом масонском пејзажу који “слави” Светог Николаја а уништава чудотворне Светиње које је Светитељ обнављао – ко ће зауставити сузе и реченицу која ми је досађивала и добовала по свим крајевима бића: “Бог вас клео погани изроди”…
“Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунце грије?”
Место речи “турска вера” код великога Његоша савременост налаже само малу прикладну измену са “масонска вера”…
У међувремену испред капије Ћелија улазећи један познат ми свештеник који је обећао да ће бити у Литији против геј-параде (пошто нам се о.Жарко Гавриловић разболео) ми се изговорио да не може доћи на Литију јер иде тада у Америку. Потом, исти свештеник излазећи из манастира театрално ми приђе и рече “нема ништа Антоније од тога што ја и ти покушавамо, брана “Ровни” је готова ствар, ту помоћи нема”. Ја рекох да ја не знам крај и да чиним оно колико могу, али да Бог може помоћи ма и пред сам крај. Свештеник ми опет рече да је то све готово и да се џаба не мучим залуд. На крају ми свештеник одлазећи рече: “добро, како хоћеш, нек ти је Бог у помоћи”. Ја промрмљах чисто за себе “а који то “бог” кад понављаш, оче, да нема помоћи… Коридор полицајаца око мене начу па се и насмејаше.
Ето, ћераћемо се још… све док Господ не дотера правду покајаним вернима који само Њега са радосном надом чекају ради избављења од непријатеља и духовних и телесних…
за ИстиноЉубље:
монах-немонах Антоније
Сенка масонства над прославом дана Светог владике Николаја у Лелићу
Данас у Лелићу прослављен спомен Светог владике Николаја. Питаће се хришћани, како то да се данас слави када се владика Николај упокојио у Господу 18. марта. Овај празник је “издејствовао” велики модерниста и реформиста у СПЦ протођакон Љубомир Ранковић, уз образложење да је боље да прослава буде у време мрса.
Дошао сам данас нарочито стога што сам чуо да ће лелићкој Литургији присуствовати председник Томислав Николић а све како бих га још једном замолио да не дозволи даље финансирање бране “Ровни” а самим тим и спречи уништавање Светиње Грачанице ваљевске и свих изворских капацитета ваљевског краја. Спремио сам био и нека документа која бих му уручио, надао сам се да ће ми човек омогућити да прозборим коју реч образложења – нарочито данас, јутрос, када сам сазнао да је некаква Кори Удовички одобрила новац за завршетак бране “Ровни”. Надао сам се пре него што сам дошао… а потом сам почео лагано да се хладим сузама…
Преосвећеног Милутина сам укратко обавестио да су добили паре за брану и да би он требао да пита Николића за помоћ Грачаници, а он ми је одговорио да то не због прославе и протокола не може у Лелићу, али да ће потом видети то да га пита у Ћелијама где планирају свратити.
Уз сам Свети Престо Литургије коју је служио Преосвећени владика Милутин – стајали су масони Душан Михаиловић (главни ментор бране “Ровни”), масон Драган Бјелогрлић и Томислав Николић ша кога су ми рекли још одавно да су га видели у албуму масона још док је био директор гробља у Крагујевцу. Иако је масон аутоматски и антихришћанин, али сам се надао да су можда упали у то несвесно (као краљ Александар) и да има минимума људскости у њима и да ће се осврнути на духовничке и научне опомене да се ревидира пројекат “Ровни”.
Присно грљење и љубљење и ћаскање тројице поменутих већ ми је ставило до знања да је слаба вајда, али нисам одустајао од намере да бар уручим што сам спремио(књигу против бране “Ровни”, петицију 33.174 потписа за ревизију бране, сва узалудна писма и бирократске одговоре које сам слао и добијао из Председништва). После уручења ордена Светог владике Николаја Томиславу Николићу од стране владике Милутина и беседе у кога га је позвао да очува целовитост наше земље неокрњеном, последњи је кренуо у манастирски конак на послужење. Препознао ме је и он и његови телохранитељи који су ме одмах окружили и изоловали, а сам Николић је узнемиреним погледом без застајања прошао тик поред мене и мојих молби да му кажем пар речи. Знам ја да они из власти чим ме виде знају о чему се ради, али је невероватна толика охолост да ни не застану на искрене молбе обичног човека.
Потом сам отишао до манастира Ћелија пре њих, рачунајући да ће ме мати Гликерија, која је осведочени противник бране “Ровни” примити и да ћу ту моћи да избегнем обруч полиције уз њено присуство. Рачунао сам то јер је мати била са четири своје сестре на научној триби против “Ровни” коју сам организовао недавно с Божијом помоћи. Међутим, мати која је достојанствено чекала председника на самој капији манастира када ме је видела веома се узнемирила и повикала – шта ћеш ти овде. Ја рекох “мати само да предам председнику ова документа на кратко. Рече ми – не може овде, што ниси ишао па га јурио на друга места него си дошао код нас, и то баш кад нам први пут долази председник у званичну посету. Рекох: “мати, јуче су добили паре за завршетак бране, можда је ово последња прилика да се нешто проба учинити”. Она рече прво “дај да му ја дам то”, а потом ми врати и нареди да изађем напоље док председник не прође. Ја обећах да нећу прићи председнику при уласку али ћу сигурно по изласку из посете манастиру. Полиција када то виде (како ме мати уз вику прати до на капију) – са слашћу ме огради како не бих могао прићи близу и пресрести председника.
Уђоше у манастир и после пола сата Владика Милутин, са којим често уљудно поразговарам о проблему “Ровни”, изађе да испрати председника али се постиде и не осврну се на моје молбене вапаје који су допирали из камаре полиције која ме је блокирала и склонила из видокруга њиховог. Николић само рече да то што имам у руци предам његовим људима, седе у кола и оде. Пошто нигде нису обедовали, вероватно одоше на ручак код масона Душана Михаиловића на Повлен, да пирују непосредно повише поругане Светиње Грачанице…
При овом лукавом масонском пејзажу који “слави” Светог Николаја а уништава чудотворне Светиње које је Светитељ обнављао – ко ће зауставити сузе и реченицу која ми је досађивала и добовала по свим крајевима бића: “Бог вас клео погани изроди”…
“Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунце грије?”
Место речи “турска вера” код великога Његоша савременост налаже само малу прикладну измену са “масонска вера”…
У међувремену испред капије Ћелија улазећи један познат ми свештеник који је обећао да ће бити у Литији против геј-параде (пошто нам се о.Жарко Гавриловић разболео) ми се изговорио да не може доћи на Литију јер иде тада у Америку. Потом, исти свештеник излазећи из манастира театрално ми приђе и рече “нема ништа Антоније од тога што ја и ти покушавамо, брана “Ровни” је готова ствар, ту помоћи нема”. Ја рекох да ја не знам крај и да чиним оно колико могу, али да Бог може помоћи ма и пред сам крај. Свештеник ми опет рече да је то све готово и да се џаба не мучим залуд. На крају ми свештеник одлазећи рече: “добро, како хоћеш, нек ти је Бог у помоћи”. Ја промрмљах чисто за себе “а који то “бог” кад понављаш, оче, да нема помоћи… Коридор полицајаца око мене начу па се и насмејаше.
Ето, ћераћемо се још… све док Господ не дотера правду покајаним вернима који само Њега са радосном надом чекају ради избављења од непријатеља и духовних и телесних…
за ИстиноЉубље:
монах-немонах Антоније
13-05-2014, 09:07 AM
Драга браћо и сестре, нажалост, иако ми је ово крајње непријатно, опет Вас морам замолити за колико-билу помоћ у новцу за основне потребе делања у оквиру пажње овог сајта. Хвала Вам за организацију величанствене Научне трибине против бране „Ровни“ 12. марта јер без Вас она не би била могућа, за оправку наших кола, плаћање судских казни…
Молба за помоћ „монаху-немонаху“ Антонију
Хвала Богу који Вас је потакао на помоћ мени грешноме, не само у организацији трибине, већ и у оправљању неопходних нам кола (2 гуме, сервис бош-пумпе, замена ручне пумпе), хвала и за плаћање судске казне… Нажалост, предстоји још толико тога што би могло и требало учинити а тренутно ми није могуће…
После помоћи у организацији Руске Литије, јуче, улицама Београда, наша кола која смо користили као разглас за певање Литијних песама – остала су у квару у Београду. Што се поправке тиче, изгорео је неки каиш јер су неки ролери заблокирали, овим колима нисам био у могућности досад ни да заменим ламелу и корпу (што је скупо веома 13.000 делови плус руке) тако да су једва таљигала до јуче када се ово ново покварило. Хвала Богу на овим колима, јер само су она та која ме охрабре да Вам морам наново закукати овде. Мада, ту су, паралелно, и припрема следећих скупова у Ваљеву против „Ровни“(20.мај) и у Београду против „геј-параде“ (30.мај) и елементарне животне потребе које односе увек помало а да тренутно немам другога начина на овоме свету потражити помоћ од људи за оно што је од општега добра – до овде.
Оно што је важно, волео бих када би оних неколицина увек истих који се увек одазивају на позив помоћ, овога пута одморили, јер сада ми не треба онолико новца колико је потребно било за припрему трибине и оне раније поправке кола и казне. Сада ми је довољно доста мање а када ми буде довољно знаћете по томе што ћу повући овај чланак са овог сајта, до даљњег.
Ко од Православних жели и може да поможе монаху-немонаху Антонију…
1. слање преко динарског рачуна:
banca intesa: бр. 160 – 5700100881802 – 23
за монаха-немонаха Антонија (иначе, мора се навести што ми у личним документима стоји – Драган Давидовић мат. бр. 1205973770017; (бр.л.к. 81 923), тренутно пребивалиште (код родитеља) у Ваљеву насеље Ослободиоци Ваљева 38/16; (тел. 014/226-218; моб. 064 29 345 30);
2. ови податци су довољни и за могуће међународно слање Вестерн унионом или у оквиру Србије нашим Пост нетом.
Од Господа Вам стоструко вечно уздарје!
монах-немонах Антоније
Молба за помоћ „монаху-немонаху“ Антонију
Хвала Богу који Вас је потакао на помоћ мени грешноме, не само у организацији трибине, већ и у оправљању неопходних нам кола (2 гуме, сервис бош-пумпе, замена ручне пумпе), хвала и за плаћање судске казне… Нажалост, предстоји још толико тога што би могло и требало учинити а тренутно ми није могуће…
После помоћи у организацији Руске Литије, јуче, улицама Београда, наша кола која смо користили као разглас за певање Литијних песама – остала су у квару у Београду. Што се поправке тиче, изгорео је неки каиш јер су неки ролери заблокирали, овим колима нисам био у могућности досад ни да заменим ламелу и корпу (што је скупо веома 13.000 делови плус руке) тако да су једва таљигала до јуче када се ово ново покварило. Хвала Богу на овим колима, јер само су она та која ме охрабре да Вам морам наново закукати овде. Мада, ту су, паралелно, и припрема следећих скупова у Ваљеву против „Ровни“(20.мај) и у Београду против „геј-параде“ (30.мај) и елементарне животне потребе које односе увек помало а да тренутно немам другога начина на овоме свету потражити помоћ од људи за оно што је од општега добра – до овде.
Оно што је важно, волео бих када би оних неколицина увек истих који се увек одазивају на позив помоћ, овога пута одморили, јер сада ми не треба онолико новца колико је потребно било за припрему трибине и оне раније поправке кола и казне. Сада ми је довољно доста мање а када ми буде довољно знаћете по томе што ћу повући овај чланак са овог сајта, до даљњег.
Ко од Православних жели и може да поможе монаху-немонаху Антонију…
1. слање преко динарског рачуна:
banca intesa: бр. 160 – 5700100881802 – 23
за монаха-немонаха Антонија (иначе, мора се навести што ми у личним документима стоји – Драган Давидовић мат. бр. 1205973770017; (бр.л.к. 81 923), тренутно пребивалиште (код родитеља) у Ваљеву насеље Ослободиоци Ваљева 38/16; (тел. 014/226-218; моб. 064 29 345 30);
2. ови податци су довољни и за могуће међународно слање Вестерн унионом или у оквиру Србије нашим Пост нетом.
Од Господа Вам стоструко вечно уздарје!
монах-немонах Антоније
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 4 Гост(а)