[Милослав Самарџић]

Милославе,једно питање невезано за четнике већ за ВТЗ у Крагујевцу . . .

Jedan od malobrojnih podataka otkriven je u zahtevu za obeštećenje koji je Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca podnela na Mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, posle Prvog svetskog rata. U tom dokumentu izneti su podaci da je tadašnja kragujevačka livnica oružja, Vojno-tehnički zavod, oštećena 70 odsto od predratne vrednosti.
Upravo u tom dokumentu pronađen je podatak da je fabrika koja se primarno bavila proizvodnjom oružja, do 1915. godine imala i "Radionicu za izradu i popravku automobila". Ta radionica, verovatno potpuno uništena u Prvom svetskom ratu, bila je preteča automobilske industrije ne samo u Srbiji i Jugoslaviji, nego i na Balkanu.

Јел имате неки податак о томе као Крагујевчанин?

Нисам чуо, али могуће је. Тада су се аутомобили правили и у радионицама, слично као и запрежна кола. А ово је била велика фабрика, мислим 6.000 радника ртада.

[Милослав Самарџић]

Шта се догодило са Пећанчевим војводама Јованом Шкавовићем, Богданом Брајевићем и Нешованом Папићем?

Шкава је сведочио против Драже, па су га после убили.
Вероватно и ову двојицу, али нисам сигуран.

[ЈВуО-КГ]

Милославе,једно питање невезано за четнике већ за ВТЗ у Крагујевцу . . .

Jedan od malobrojnih podataka otkriven je u zahtevu za obeštećenje koji je Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca podnela na Mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, posle Prvog svetskog rata. U tom dokumentu izneti su podaci da je tadašnja kragujevačka livnica oružja, Vojno-tehnički zavod, oštećena 70 odsto od predratne vrednosti.
Upravo u tom dokumentu pronađen je podatak da je fabrika koja se primarno bavila proizvodnjom oružja, do 1915. godine imala i "Radionicu za izradu i popravku automobila". Ta radionica, verovatno potpuno uništena u Prvom svetskom ratu, bila je preteča automobilske industrije ne samo u Srbiji i Jugoslaviji, nego i na Balkanu.

Јел имате неки податак о томе као Крагујевчанин?

Постоје подаци о томе.Само је то мало теже наћи.Налазе се у фабричким монографијама или неким књигама о Крагујевцу у оним деловима где се помиње ВТЗ.Вероватно и у архиву Шумадије у Крагујевцу. Оно што могу да ти кажем да та радионица јесте постојала и да је одмах после ПСР пребачена у Београд и названа "Ауто-команда".

[Константин Миловановић]

Шта се догодило са Пећанчевим војводама Јованом Шкавовићем, Богданом Брајевићем и Нешованом Папићем?

Шкава је сведочио против Драже, па су га после убили.
Вероватно и ову двојицу, али нисам сигуран.

Хвала, а да ли се зна шта су радили током рата? Знам да су продали оне устанике СДС-у, а ови их касније предали Немцима и да су заправо због тога стављени под слово "З".

[ватхра]

То је сасвим друга прича, нема везе са Ђуришићем.

По реду, четници су покушавали да пошаљу мисије код Савезника:
- крај маја, Живко Топаловић
- почетак августа, Звонко Вучковић
- крај августа, преко Боке Которске (од Лукачевића)
- почетак септембра, Пилетић у Румунију
- крај септембра, преко Боке Которске (од Лукачевића)
- крај октобра, преко Боке Которске (од Ђуришића)
- децембар, Марковић са ослобођеним заробљеницима покушава да пошаље једног официра у Италију преко Софије.

То су само покушаји који су (осим последњег) и стигли до Савезника. Сви су били праћени евакуисаним савезничким авијатичарима.

Због чега би покушај из октобра, преко Ђуришића, био повезан са љотићевцима уместо са Дражом?
Јасно видимо да је Дража имао континуитет у слању мисија ка Савезницима у том периоду.

[Мића Адмирал]

Иначе Јевђенијевић је после био пилот у Алжиру и Француској, а син му је сада пуковник ФР жандармерије у пензији. Дописивали смо се преко Гугл преводиоца. Не зна српски. И он ме је питао за то, нашао је негде.

Самарџићу како је име овог мајора Јевђенијевића и где је био пре ВК и како је изашао из земље ?

[Милослав Самарџић]

Иначе Јевђенијевић је после био пилот у Алжиру и Француској, а син му је сада пуковник ФР жандармерије у пензији. Дописивали смо се преко Гугл преводиоца. Не зна српски. И он ме је питао за то, нашао је негде.

Самарџићу како је име овог мајора Јевђенијевића и где је био пре ВК и како је изашао из земље ?

Ваздухопловни мајор пилот Војислав Јевђенијевић (1907, Београд – 1976, Тунис). Био је београдски илегалац и обавештајац Врховне команде. Оца Живојина, пуковника у пензији, Немци су мучили и убили 1941, због Војислављевог припадништва четницима. После рата Војислав је био пилот британског ваздухопловства, а касније је имао грађевинску фирму у Тунису. Сахрањен је на српском гробљу у Бизерти.

Дакле у Тунису, не у Алжиру. Не знам како је отишао, можда са Патком.

[Милослав Самарџић]

То је сасвим друга прича, нема везе са Ђуришићем.

По реду, четници су покушавали да пошаљу мисије код Савезника:
- крај маја, Живко Топаловић
- почетак августа, Звонко Вучковић
- крај августа, преко Боке Которске (од Лукачевића)
- почетак септембра, Пилетић у Румунију
- крај септембра, преко Боке Которске (од Лукачевића)
- крај октобра, преко Боке Которске (од Ђуришића)
- децембар, Марковић са ослобођеним заробљеницима покушава да пошаље једног официра у Италију преко Софије.

То су само покушаји који су (осим последњег) и стигли до Савезника. Сви су били праћени евакуисаним савезничким авијатичарима.

Због чега би покушај из октобра, преко Ђуришића, био повезан са љотићевцима уместо са Дражом?
Јасно видимо да је Дража имао континуитет у слању мисија ка Савезницима у том периоду.

То ми ичи на методе Чарлија Шина: Кад је проблем, питањем на питање...

Дакле заиста су ти британски извори потпуно непоуздани, практично у рангу комунистичких? Нема ништа о ''четничком устанку у Босни'', како је јављао немачки радио? Дакле, јавна станица. Да не помињемо депеше.

Тако је како је. Непрекидно хватате фрагменте које можете употребити против четника и зато Вам бежи целина.

[Мића Адмирал]

Хвала, вредна сазнања.

[ватхра]

То је сасвим друга прича, нема везе са Ђуришићем.

По реду, четници су покушавали да пошаљу мисије код Савезника:
- крај маја, Живко Топаловић
- почетак августа, Звонко Вучковић
- крај августа, преко Боке Которске (од Лукачевића)
- почетак септембра, Пилетић у Румунију
- крај септембра, преко Боке Которске (од Лукачевића)
- крај октобра, преко Боке Которске (од Ђуришића)
- децембар, Марковић са ослобођеним заробљеницима покушава да пошаље једног официра у Италију преко Софије.

То су само покушаји који су (осим последњег) и стигли до Савезника. Сви су били праћени евакуисаним савезничким авијатичарима.

Због чега би покушај из октобра, преко Ђуришића, био повезан са љотићевцима уместо са Дражом?
Јасно видимо да је Дража имао континуитет у слању мисија ка Савезницима у том периоду.

То ми ичи на методе Чарлија Шина: Кад је проблем, питањем на питање...

Дакле заиста су ти британски извори потпуно непоуздани, практично у рангу комунистичких? Нема ништа о ''четничком устанку у Босни'', како је јављао немачки радио? Дакле, јавна станица. Да не помињемо депеше.

Тако је како је. Непрекидно хватате фрагменте које можете употребити против четника и зато Вам бежи целина.

Не знам ко овде одговара питањем на питање?
Навели сте тезу да је Ђуришић послао мисију у Италију у договору са Љотићевцима. Ја сам вас питао који је извор за то, и поставио цео низ мисија које је Дража слао у истом периоду. Због чега је ова другачија?

Борбе које наводите сте сами увукли у дискусију. А то је потпуно споредно овој теми.
Ја сам вам навео да броју наведених таоца како их Немци зову одговара ситуација код Лукачевића. О томе има депеша код Британаца.
Који су ваши извори о борбама у том периоду, и колико је било заробљених?

[Милослав Самарџић]

- Извор је главни Љотићев идеолог, Ратко Парежанин. Он је био тада код Ђуришића. Има и других извора, нпр. Војин Јаничић (посредно).
- Има низ Дражиних депеша против слања ма каквих мисија, јер нема сврхе (после Мекдауела).
- Борбе су споредне за ову тему, али важна за кредибилитет енглеских извора. Има ли их или нема код Енглеза?
- Четнички и немачки. Отприлике колико сам навео, има низ докумената о размени заробљених Немаца за неки уступак (главни, да повуку усташе). Имам и слику дела тих заробљеника у Источној Босни.

[Константин Миловановић]

Шта се догодило са Пећанчевим војводама Јованом Шкавовићем, Богданом Брајевићем и Нешованом Папићем?

Шкава је сведочио против Драже, па су га после убили.
Вероватно и ову двојицу, али нисам сигуран.

Хвала, а да ли се зна шта су радили током рата? Знам да су продали оне устанике СДС-у, а ови их касније предали Немцима и да су заправо због тога стављени под слово "З".

Је л' се зна?

[Милослав Самарџић]

Шкаву су Немци одвели у Немачку, као и његовог сина, да га склоне. После се вратио. За остале не знам.

[Александар Динчић]

И они су одведени у Немачку. Папић је емигрирао, за Брајевића нисам сигуран. Пре пар година јављала се преко неких наших новина Папићева ћерка као поверљив Дражин курир. Мислим да је живела у Минхену.