Оцена Теме:
  • 34 Гласов(а) - 4.62 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Милославе,једно питање невезано за четнике већ за ВТЗ у Крагујевцу . . .

Цитат:Jedan od malobrojnih podataka otkriven je u zahtevu za obeštećenje koji je Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca podnela na Mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, posle Prvog svetskog rata. U tom dokumentu izneti su podaci da je tadašnja kragujevačka livnica oružja, Vojno-tehnički zavod, oštećena 70 odsto od predratne vrednosti.
Upravo u tom dokumentu pronađen je podatak da je fabrika koja se primarno bavila proizvodnjom oružja, do 1915. godine imala i "Radionicu za izradu i popravku automobila". Ta radionica, verovatno potpuno uništena u Prvom svetskom ratu, bila je preteča automobilske industrije ne samo u Srbiji i Jugoslaviji, nego i na Balkanu.

Јел имате неки податак о томе као Крагујевчанин?

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)

Одговори
Video 

Претпостављам да овај податак постоји негде на форуму, али не могу да нађем. Занима ме име овог Мачванина са фотографије кога стално погрешно називају Благоје Јововић.[/code]


Приложених Датотека Изведена сличица(e)
   
Одговори

Шта се догодило са Пећанчевим војводама Јованом Шкавовићем, Богданом Брајевићем и Нешованом Папићем?
Одговори

Да не пишем на теми о Јововићу:
(01-02-2020, 04:06 PM)Милослав Самарџић Пише:  Описао сам детаљно у Дражи 5, на основу докумената Бококоторског корпуса. Отишли су у ствари јер су љотићевци убедили Ђуришића да делегација оде и пита Енглезе да ли ће се искрцати ту. Па ако одговор буде негативан, да Ђуришић уради како они предлажу. Све у договору са Немцима, јер су они и љотићевци рачунали да је немогућ позитиван одговор, све и да хоће да се искрцају.
Енглеска полиција је ужасно мучила Јакова и од тога је прерано преминуи.

Не знам одакле је информација за љотићевце, али по једној немачкој поруци коју су Британци декриптовали десило се следеће:
   
   

Укратко, мајор Јевђенијевић из Дражиног штаба објашњава Немцима 3. новембра, да ће четници подржавати Немце до Сарајева. Уколико Југославија буде предата бољшевицима, повлаче се са њима из Југославије. У супротном остају у Босни и прихватају немачко снабдевање.
Четници ће вратити Немцима 20 официра и 300 војника које држе као таоце (моје питање, да то нису они које је Лукачевић заробио?).

На другој страни наводе да као компензацију за ову понуду, траже да се 3 четничка официра проследе на југ, до Скадра, како би контактирали савезнике.

----

Значи још почетком новембра (2 дана по одласку МекДауела), имамо Дражину иницијативу да тражи контакт са Савезницима.

----

За притвор и мучење чланова Јововићеве групе, надам се да схватате да су Немци преко ове делегације могли да сазнају савезничке стратешке планове. Врло озбиљан покушај шпијунаже.
Одговори

То је сасвим друга прича, нема везе са Ђуришићем. И други немачки заробљеници, заробљени у области Романије, Озрена, итд, у време офанзиве на Немце и усташе септембра 1944. Било је и доста мртвих Немаца и усташа. Немци су одговорили тако што су пустили усташе да убијају српске цивиле. Онда је пуковник Борота покренуо преговоре да се обуставе покољи, а да се заробљеници пусте. Онда је укључен мајир Јевђенијевић да се у тој размени извуче и нешто вакцина, лекова, муниције.
Могуће да је он и то што ту пише говорио Немцима, био је обаврштајац а они свашта говоре. А могуће и да Енглези нешто нису добро пренели, или пак да су Немци лагали надређене. Јер сигурно је да се то није десило, да нису отишла та три официра итд. Ток догађаја био је као што написах горе.
Јесу ли Енглези ухватили неку депешу о силним борбама у Босни септембра 1944? Било је доста немачких депеша о тим борбама.
Одговори

Иначе Јевђенијевић је после био пилот у Алжиру и Француској, а син му је сада пуковник ФР жандармерије у пензији. Дописивали смо се преко Гугл преводиоца. Не зна српски. И он ме је питао за то, нашао је негде.
Одговори

(30-01-2020, 11:22 PM)djura94 Пише:  Претпостављам да овај податак постоји негде на форуму, али не могу да нађем. Занима ме име овог Мачванина са фотографије кога стално погрешно називају Благоје Јововић.[/code]

Сад више није на слици Благоје Јововић.Сад ће по фејсбуку бити мало Звонко Вучковић!
Одговори

(03-02-2020, 09:22 PM)Петар Пише:  
(30-01-2020, 11:22 PM)djura94 Пише:  Претпостављам да овај податак постоји негде на форуму, али не могу да нађем. Занима ме име овог Мачванина са фотографије кога стално погрешно називају Благоје Јововић.[/code]

Сад више није на слици Благоје Јововић.Сад ће по фејсбуку бити мало Звонко Вучковић!
Изгледа. Smile
Колико се сећам, у сигнатурама Архива у Шапцу, уз ову слику пише Н.Н.
Одговори

(30-01-2020, 11:16 PM)Бранке Пише:  Милославе,једно питање невезано за четнике већ за ВТЗ у Крагујевцу . . .

Цитат:Jedan od malobrojnih podataka otkriven je u zahtevu za obeštećenje koji je Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca podnela na Mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, posle Prvog svetskog rata. U tom dokumentu izneti su podaci da je tadašnja kragujevačka livnica oružja, Vojno-tehnički zavod, oštećena 70 odsto od predratne vrednosti.
Upravo u tom dokumentu pronađen je podatak da je fabrika koja se primarno bavila proizvodnjom oružja, do 1915. godine imala i "Radionicu za izradu i popravku automobila". Ta radionica, verovatno potpuno uništena u Prvom svetskom ratu, bila je preteča automobilske industrije ne samo u Srbiji i Jugoslaviji, nego i na Balkanu.

Јел имате неки податак о томе као Крагујевчанин?
Нисам чуо, али могуће је. Тада су се аутомобили правили и у радионицама, слично као и запрежна кола. А ово је била велика фабрика, мислим 6.000 радника ртада.
Одговори

(02-02-2020, 10:58 PM)Константин Миловановић Пише:  Шта се догодило са Пећанчевим војводама Јованом Шкавовићем, Богданом Брајевићем и Нешованом Папићем?
Шкава је сведочио против Драже, па су га после убили.
Вероватно и ову двојицу, али нисам сигуран.
Одговори

(30-01-2020, 11:16 PM)Бранке Пише:  Милославе,једно питање невезано за четнике већ за ВТЗ у Крагујевцу . . .

Цитат:Jedan od malobrojnih podataka otkriven je u zahtevu za obeštećenje koji je Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca podnela na Mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, posle Prvog svetskog rata. U tom dokumentu izneti su podaci da je tadašnja kragujevačka livnica oružja, Vojno-tehnički zavod, oštećena 70 odsto od predratne vrednosti.
Upravo u tom dokumentu pronađen je podatak da je fabrika koja se primarno bavila proizvodnjom oružja, do 1915. godine imala i "Radionicu za izradu i popravku automobila". Ta radionica, verovatno potpuno uništena u Prvom svetskom ratu, bila je preteča automobilske industrije ne samo u Srbiji i Jugoslaviji, nego i na Balkanu.

Јел имате неки податак о томе као Крагујевчанин?

Постоје подаци о томе.Само је то мало теже наћи.Налазе се у фабричким монографијама или неким књигама о Крагујевцу у оним деловима где се помиње ВТЗ.Вероватно и у архиву Шумадије у Крагујевцу. Оно што могу да ти кажем да та радионица јесте постојала и да је одмах после ПСР пребачена у Београд и названа "Ауто-команда".
Одговори

(03-02-2020, 09:51 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(02-02-2020, 10:58 PM)Константин Миловановић Пише:  Шта се догодило са Пећанчевим војводама Јованом Шкавовићем, Богданом Брајевићем и Нешованом Папићем?
Шкава је сведочио против Драже, па су га после убили.
Вероватно и ову двојицу, али нисам сигуран.
Хвала, а да ли се зна шта су радили током рата? Знам да су продали оне устанике СДС-у, а ови их касније предали Немцима и да су заправо због тога стављени под слово "З".
Одговори

(03-02-2020, 01:54 AM)Милослав Самарџић Пише:  То је сасвим друга прича, нема везе са Ђуришићем.

По реду, четници су покушавали да пошаљу мисије код Савезника:
- крај маја, Живко Топаловић
- почетак августа, Звонко Вучковић
- крај августа, преко Боке Которске (од Лукачевића)
- почетак септембра, Пилетић у Румунију
- крај септембра, преко Боке Которске (од Лукачевића)
- крај октобра, преко Боке Которске (од Ђуришића)
- децембар, Марковић са ослобођеним заробљеницима покушава да пошаље једног официра у Италију преко Софије.

То су само покушаји који су (осим последњег) и стигли до Савезника. Сви су били праћени евакуисаним савезничким авијатичарима.

Због чега би покушај из октобра, преко Ђуришића, био повезан са љотићевцима уместо са Дражом?
Јасно видимо да је Дража имао континуитет у слању мисија ка Савезницима у том периоду.
Одговори

(03-02-2020, 01:57 AM)Милослав Самарџић Пише:  Иначе Јевђенијевић је после био пилот у Алжиру и Француској, а син му је сада пуковник ФР жандармерије у пензији. Дописивали смо се преко Гугл преводиоца. Не зна српски. И он ме је питао за то, нашао је негде.

Самарџићу како је име овог мајора Јевђенијевића и где је био пре ВК и како је изашао из земље ?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним