[Милослав Самарџић]

Ма не бројим ни ја слике, него време.

[Вук92]

Милославе да ли знате нешто о борби у рејону села Дубочице у марту 1943 год. (општина Љубиње) Колико сам успио сазнати тада је Љубињска бригада под командом капетана Ивана Јаничића разбила неки партизански одред и њихов центар. Да ли вам је познато?

[Романија]

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-te...-rtve.html
Шта мислите о овоме? наравно, има много текста, али можете ли бар да прокоментаришете наводе о четницима са слика.. да ли су тачни? Иако је ријеч о е-новинама, доста су података навели.

[Ђорђе Ивковић]

Комунистичких жртава има свакако много више.
Сад дружини а "е-новина" сметају непотпуне генералије, а у Сребреници им не смета што су неке пописане "жртве" излазиле на изборе.
Мање је познато, на пример, да је на захтев Скупштине Војводине формирана експертска комисија од педесет чланова, међу којима и неколико доктора наука, која је извршила попис свих жртава на територији Војводине у периоду 1941-1948. Прикупљање података је трајало неколико година. Пописани су и извршитељи злочина. Према ономе што је могло да се прочита у штампи, овај попис је сабран у пет томова, али је штампан у свега ДЕСЕТ ПРИМЕРАКА и постоји у електронској форми. Подаци су ЗАБРАЊЕНИ за објављивање. До ове "књиге" може се доћи само у научне сврхе, по специјалном одобрењу. Пописано је, тврди се, укупно 113.000 жртава, а зашто је забрањено јавно презентовање података лако се може схватити.

[Николај]

Saglasni smo sa stavom prof. Đorđa Stankovića: „Termin ’komunistički zločin’ je krajnje pravno i politički neadekvatan. Zločin je pojam za ritual ubijanja. Ovde je uzet da bi komuniste izjednačili sa nekim drugim pokretima koji u tom ritualu nisu izostavljali žene, decu i stare osobe, primenjujući krajnju brutalnost.

Баш ме занима да ли је ова будалетина чула за кривична дела "ратни злочин против цивилног становништва", "ратни злочин против рањеника и болесника", "ратни злочин против ратних заробљеника", "злочин против човечности"?

[Милослав Самарџић]

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-te...-rtve.html
Шта мислите о овоме? наравно, има много текста, али можете ли бар да прокоментаришете наводе о четницима са слика.. да ли су тачни? Иако је ријеч о е-новинама, доста су података навели.

Прочитао сам, а слике нисам гледао.
Чланак је одличан, Институт и Комисија су тотално растурени, аутор је доказао да су аматери. Практично је боље да ово нису ни радили.
Иначе, баш јуче сам послао чланак на исту тему, за ''Слободу'', па можеш поредити кад се објави.
Наравно, ја их критикујем са друге стране, јер је овај аутор комуниста, што се види већ по уводним речима:

Revolucionarni subjekat koji je krajem Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije omogućio izvođenje socijalne revolucije uporedo sa borbom za oslobođenje zemlje od fašističkog okupatora, u službenom neoliberalnom poretku sećanja predstavljen je kao snaga koja je zasnovala političku vlast primenom revolucionarnog terora i posleratne državne represije, a ne zahvaljujući širokoj podršci u narodu...

Суштина је да имамо више комунистичких струја у државном апарату, а да све раде исти посао: кривотворе ратне догађаје и ублажавају ужас првих година комунистичке власти. Аутор овог чланка је формално у праву кад каже да су ови неокомунисти из Института и Комисије у ствари демантовали рад свих нас који се од 1989. године боримо да покажемо шта се заиста дешавало (помиње и ''Погледе'').
Међутим, у суштини, они практично спречавају да се утврди прецизан број жртава комуниста, затим износе бројке које је лако демантовати - конкретно ове са списка жртава - па онда ови други те умањене бројке представљају коначним:

Ipak, upravo su rezultati Državne komisije za tajne grobnice, prezentovani u elektronskom registru „Otvorena knjiga“, demantovali prethodne neutemeljene pretpostavke o broju i strukturi stradalih.

С друге стране, они не могу демантовати спискове које смо ми направили, нпр. Крагујевац и Сопот, што има на нашем сајту. И то су на жалост делимични спискови, јер су наше могућности ограничене.

Ова Комисија је практично некритички преузела податке немачких и мађарских удружења, која су им, приде, платила за то, што се види на шпици спота која прати изложбу (тј. нису платили Комисији, јер је угашена, али то су ти људи).

Цитат:

Do 15. aprila 2014. u registru je evidentirano 55.372 stradalih na tlu Republike Srbije nakon 12. septembra 1944. Najveći broj stradalih zabeležen je na teritoriji Vojvodine: 38.301 (69,17%), pri čemu vredi naglasiti da je dominantno reč o licima nemačke i mađarske nacionalnosti. U broj stradalih stanovnika Vojvodine uključili smo i 1.135 stradalih sa područja opštine Zemun, pretežno nemačke nacionalnosti (zatim hrvatske nacionalnosti), zbog teritorijalnog položaja Zemuna tokom Drugog svetskog rata, koji je različit u odnosu na položaj Beograda, kao i na osnovu činjenice da se etnička struktura stradalih u Zemunu mnogo više uklapa u okvir Srema i Vojvodine nego Beograda i ostatka Srbije. Uostalom, Zemun i Beograd su tada još uvek bili dva grada.


Na području centralne Srbije, bez Kosova, registrovano je 15.215 (27,47%) stradalih, pretežno srpske nacionalnosti, dok je na području Kosova registrovano 1.856 (3,35%) stradalih, pretežno albanske nacionalnosti.

Ни ово за централну Србију није плод истраживања, већ су они просто прекуцали документа добијена од БИА-е. Ту наравно има доста грешака:

U broj od 55.372 stradala ulazi i 1.372 dupliranih imena (neka imena se navode čak četiri puta). Napominjemo i 71 potencijalno duplo ime. U broj od 15.215 stradalih stanovnika sa područja Srbije južno od Save i Dunava ulaze 576 duplih imena. Izdvojena dupla imena u registru možete videti na ovoj stranici: http://znaci.net/temp/duplx.htm

Иначе, документа о стрељањима су највећим делом уништена после Брионског пленума, 1966, док се овде представља као да та документа садрже сва имена жртава.

С друге стране, ово је ужасан пример умањивања злочина, исто би могли да тврде Немци за Маутхаузен и друге логоре:

1944-1945. na teritoriji Republike Srbije, prema našoj proceni, nije stradalo blizu 60.000 ljudi (značajan broj stradalih Nemaca umro je u radnim logorima 1946-1947).

prema našoj proceni, preko polovine (možda oko 55-60%) registrovanih nisu streljani ili neposredno likvidirani, već su izgubili život na druge načine: ovo se naročito odnosi na umrle pripadnike nemačke zajednice u radnim logorima u Vojvodini (većina popisanih Nemaca nije neposredno ubijena, već je umrla u logorima usled nepodnošljivih uslova boravka, iako ne treba isključiti mogućnost da je jedan broj starijih lica nemačke nacionalnosti umro od starosti, iako lokacija njihove smrti omogućava unošenje njihovih imena u registar) i na poginule pripadnike JVuO i četničke odmetnike, koji, dakle, nisu "streljani", "likvidirani", ali ni "ubijeni", kako se pogrešno ili neprecizno navodi u registru (kartoni stradalih).


Ово није тачно, највећи број се предао пошто је из авиона бачена објава - летак, да слободно могу ићи кућама:

Napominjemo da pripadnici formacije pod komandom Draže Mihailovića prilikom borbi u istočnoj Bosni maja 1945. nisu svi zarobljeni i nakon zarobljavanja streljani, već ih je velik broj poginuo s puškom u ruci, tako da se za sve njih ne može reći da su „pobijeni“ ili „streljani“. Prema našoj proceni, većina (više od polovine) stradalih pripadnika JVuO koji su život izgubili u Bosni, od kraja 1944. do sredine maja 1945, poginuli su u borbi, o čemu posredno svedoče i podaci četničke provenijencije (npr. visoke brojke poginulih pripadnika Avalskog i Valjevskog korpusa JVuO).

Ово такође није тачно, види се и по несразмери у губицима четника и партизана; та несразмера показује да је реч о стрељању, а не губицима у борби:

Prema istraživanju istoričara Milana Terzića, u istočnoj Bosni maja 1945. neutralisano je najmanje 5.937 četnika. Reč je o ukupnom broju četnika Draže Mihailovića koji se pominju u izveštajima jedinica JA. Od ovog broja 4.228 je prebrojano mrtvih na bojnom polju, 143 je ranjenih i 1.556 zarobljenih. U istom razdoblju jedinice JA koje su učestvovale u ovoj operaciji imale su 55 mrtvih, 33 nestala, 113 ranjenih i 3 zarobljena.

[Милослав Самарџић]

Милославе да ли знате нешто о борби у рејону села Дубочице у марту 1943 год. (општина Љубиње) Колико сам успио сазнати тада је Љубињска бригада под командом капетана Ивана Јаничића разбила неки партизански одред и њихов центар. Да ли вам је познато?

Није ми у сећању.

[Захумље]

Јесте ли виделих ове снимке?

http://www.youtube.com/watch?v=gLoWk6ouohA

[Милослав Самарџић]

Јесте ли виделих ове снимке?

http://www.youtube.com/watch?v=gLoWk6ouohA

Набавили смо већи део овога, користимо у документарцу, има и у овом трејлеру:
http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/
Само нису знали да нам кажу где је снимано, сем што се препознаје Дрвар.

[Захумље]

8:30 Camp X у Канади
12:55 У Окупираног Краљевини и Колумбије
ОSS
https://www.youtube.com/watch?v=hxvTXjZoe3I

Али ово се даље покаже колико Енглези и Американци манипулишу са истином

Организација нема много пажње....али .има и то како анти-Српску улогу!

---

У овом серији
OSS Field Report - Yugoslavia 1944-45
https://www.youtube.com/watch?v=OTWNd57uXEA

OSS Field Report - Yugoslavia 1944
https://www.youtube.com/watch?v=Rrjj1HC2QY0
https://www.youtube.com/watch?v=8_thDGr-k6U

OSS Field Report - Yugoslavia 1943-44
https://www.youtube.com/watch?v=gLoWk6ouohA

WW2: 14th Fighter Group 49th Squadron - Strafing Mission
https://www.youtube.com/watch?v=bWI3dtF8xBE

[ватхра]

OSS Field Report - Yugoslavia 1944
https://www.youtube.com/watch?v=Rrjj1HC2QY0

Овде је приказана оправка Б-24 који је слетео у Српској Црњи.
(онај за кога је Пешић писао да је одлетео назад истог дана).

[Милослав Самарџић]

OSS Field Report - Yugoslavia 1944
https://www.youtube.com/watch?v=Rrjj1HC2QY0

Овде је приказана оправка Б-24 који је слетео у Српској Црњи.
(онај за кога је Пешић писао да је одлетео назад истог дана).

А где је онјај аеродром на горњим филмовима?
Чини ми се да има и Петровац и Беране?

[Романија]

На једном сајту сам пронашао историју СПЦ, и ту постоји списак свештених лица која су страдала од 1945-1985 (убиства, мучења, робија..) На том списку се налази и покојни патријарх Павле. Јел знате какве је он тешкоће имао након рата? На вики не пише ништа наравно..

[Милослав Самарџић]

Није ми познато ништа конкретно.