[Potporucnik1]

Ко је био Боривоје Мирић? На интернету се може наћи да је у питању неки Љотићевац који је отишао преко Дрине да помаже Србима и тамо погинуо 4. марта 1942.

[Шумадинац]

Ко је био Боривоје Мирић? На интернету се може наћи да је у питању неки Љотићевац који је отишао преко Дрине да помаже Србима и тамо погинуо 4. марта 1942.

https://www.pogledi.rs/forum/thread-3307...#pid171004

[Милослав Самарџић]

Генерал Донован је 18. септембра 1944. обавештен о другом сусрету Мекдауела и Штеркера. Нојбахер се управо вратио из Хитлеровог штаба и желео је да „разговара и о немачкој предаји“. Мекдауел је послао извештај о овој иницијативи још 17. септембра 1944. Његов поново пренети извештај је парафразиран на следећи начин:

А. Нојбахер жели да преговара у вези са потпуном предајом Немачке, али наводи да је тешко наћи либералну групу унутар Немачке која је компетентна да се о томе саветује са Савезницима или да преузме административне задатке које су Савезници делегирали.
Б. Он жели да савезници припреме трупе да буду спремне да окупирају Немачку када дође до капитулације.
Ц. Мађарска је на ивици унутрашње експлозије, каже Нојбахер, и постоји озбиљна невоља анархије.
Д. Хуни држе северну Југославију само ради одлагања мађарске експлозије која би изазвала невоље унутар Немачке.
Е. Њихов главни циљ је да спрече анархију у околним регионима која би се могла проширити на Немачку.
Ф. Ноћу на путу кроз Ниш и Смедерево Хуни шаљу трупе из Грчке да покушају да задрже са истока на запад линију Саве и линије у Угарској обележене рекама које теку јужно до Дунава.
Г. Целу северну Југославију евакуише Гестапо.

Мекдауел је имао ово да каже у вези са горе наведеним:

А. Мисли да Нојбахер искрено тежи ка безусловној предаји одмах.
Б. Не зна за величину групе која стоји иза Нојбахера.
Ц. Мисли да би Хуни дозволили савезницима улазак ако би линију Трст—или Ријека—Београд држале армије које нису руске.
Д. Сматра да је страх да би Савезници дозволили Немачкој да неко време остане у хаосу једина препрека потпуној предаји Немачке.
Е. Препоручује да Стејт [Департман] пошаље представника.60

Генерал Донован је замољен да обавести Стејт департмент о свим овим догађајима. Међутим, већ 18. септембра Мекдауел је добио чврсто и јасно упутство:

У циљу повратка, немојте ићи у Београд нити преузимати иницијативу у мировним преговорима или било каквим другим активностима, већ наставите са достављањем обавештајних извештаја до евакуације. 61

60. Green to Donovan, Sept. 18, 1944, File 353, Box 32, Entry 136, RG 226, NA.
61. BARI-SI-PRO-32, Independent American Military Mission to Marshal Tito, November 1-15, 1944, File 325, Box 24, Entry 154, RG 226, NA. See also Tomasevich, War and Revolution, p. 383.

https://www.scribd.com/doc/98520967/The-...s-War-WWII

Извор: "The Secrets War: The Office of Strategic Services in World War II", Edited by George C. Chalou, Published for the National Archives and Records Administration by the National Archives Trust Fund Board 1992, Second Printing 2002, стр. 207-208

Ово наређење за обуставу преговора о предаји стигло је кад су сазнали да Совјети прелазе Дунав.

[ЛукаЛоко]

Бенито,
Твоју тезу да Немци нису хтели да се предају Совјетима септембра 1944. поткрепљујеш тиме да је било масовних стрељања немачких војника заробљених у борби. То је погрешно
Дао сам ти статистичке податке за цео период рата.

Немци су се ретко предавали током рата, не само Совјетима него и Англоамериканцима.

Тако да је теза да Немци само што се нису предали четницима бесмислена

Уопште нисам изнео никакву тезу, бесмислену или не, да је команда Вермахта Југоисток желела да се преда Англоамериканцима. 
А то што уопште не признајете да су припадници Црвене армије масовно убијали немачке заробљенике није чак ни за коментар.

По овом питању ... ја нисам ауторитет а прочитао сам документовану књигу,
што се тиче италијанских војника, они који су преживели заробљеништво код југословенских партизана, тврдили су да их Совјети нису стрељали, док партизани јесу их малтретирали и стрељали.
Да је постојала разлика између Црвене Армије и југословенских партизана.
Причао сам некада приватно са Самарџићем о томе.
Совјети су по правилу ослобађали све италијанске војнике, које су затекли у немачким логорима у Румунији и осталој источној Европи.
Совјети су их са разлогом третирали као антифашистима, зато што су после капитулације Италије одбили да наставе рат уз немачку војску.
Давали су им пропуснице како би се вратили у полуострво.
Југословенски партизани нису уважавали те совјетске пропуснице и поново их заробљавали и малтретирали.
У једном случају стрељали су италијанске војнике које су им Совјети предали. Једини Италијан који је преживео тај масакр, сведочио је како је Совјетски официр зауставио масакр, ако се добро памтим.

[Милослав Самарџић]

Да, партизани су стрељали Италијане у Београду, крајем октобра или почетком новембра 1944.

[Бенито]

Да, партизани су стрељали Италијане у Београду, крајем октобра или почетком новембра 1944.

На којој локацији? Или, на којим локацијама, активности их је било више?

[Potporucnik1]

Да ли је тачно да Предраг Раковић није конзумирао алкохол током рата? Да ли постоје још неки команданти ЈВуО у Другом свјетском рату, за које поуздано знамо да нису конзумирали алкохол?

[Vanza]

Да ли је тачно да су радикали дигли тополску буну и да је прва идеологија радикала била социјализам и због чега су били најпопуларнија српска странка?
Мислим на народну радикалну странку

[Mekenzi]

Којој изборној листи је Милослав Самарџић дао потпис?

[ЛукаЛоко]

Да, партизани су стрељали Италијане у Београду, крајем октобра или почетком новембра 1944.

У праву сте Самарџићу.
У италијанском документу пише октобром 1944.
Могуће дакле да је реч о истом случају.
Војник који је преживео стрељање, сведочио је како се то догодило.
Негде 14 километара од Београда, на врху једног брега, где је била нека стара тврђава.
Неколико стотина Италијана је убијено.
Руси су их пратили, с обзиром да им се журило да се врате на њихов смештај, предали су их једној партизанској јединици.
Чим су отишли Совјетски војници, почео је покољ.
Тврдио је да је међу партизанима било и жена.
У време када су партизани давали последњи метак повређеним, совјетски официр се вратио на место и зауставио покољ.
Тај официр и један старац из тог места извадили су од гомила преживеле Италијане, њих седам, сви су били повређени сем онај који је затим издао сведочење, који чудно није имао никакву повреду.
Потом су их Руси довели до месне школе, где су били и други италијански војници, тамо су остали неколико дана.
А онда су прешли поново под контролу Југословена који су их довели до Београда. Морали су да марширају кроз људе који су их псовали, све до Бањице, где су морали да поправе објекте у граду.
Човек је касније успео да побегне у Бугарску.

[Милослав Самарџић]

То је планина Авала, ту је био средњевековни град, тврђава.
На Авали је и једна масовна гробница Срба.

[Vanza]

Да ли су партизани и совјети заиста на Авали опколили и уништили прву брдску дивизију као што гласи прва генерација комунистичке историографије?

[ЛукаЛоко]

То је планина Авала, ту је био средњевековни град, тврђава.
На Авали је и једна масовна гробница Срба.

Италијани су морали да раде у радним бригадама.
Она која је деловала у Београду, звала се бригада Италија, њом су командирали италијански дезертери који су прешли у партизане.
О томе је дао сведочење један војни лекар по имену Розарио Чекинели.
У његовом извештају пише да је комесар те бригаде, један бивши италијански војник "сматра се одговоран за ликвидацију италијанских официра".
И буквално ово: "Око 5 хиљада Италијана је натерано да раде у веома тешким радовима и у првим месецима су морали да ископају јаме за тих 200-300 особа које су (партизани) стрељали сваку ноћ у околини Београда".
Тај исти Чекинели је причао и о Немцима који су масовно стрељани, 10 хиљада њих.
Извештај тог војног лекара је упућен Министарству за спољне послове, датиран 12 јун 1945. године.
Помињу се дакле партизани који су стрељали, нигде Совјети.

[Милослав Самарџић]

Да ли су партизани и совјети заиста на Авали опколили и уништили прву брдску дивизију као што гласи прва генерација комунистичке историографије?

Партизани нису сигурно.
Прва брдска је пре овога била олерупана, узимали су њене делове и слали да попуњавају рупе. Била је сведена на половину бројног стања или мање. Валтер Птетнер се води као нестало у тим борбама, дакле или Аргентина или је због поготка гранате леш био непрепознатљив. Гласам за ово прво, мала је вероватноћа да нису могли да га идентификују или да испитају неког из штаба (у случају да су заробили штаб).