[Милослав Самарџић]

Милославе, вероватно ниси гледао, па да те питам за мишљење.
Код Миломира је гостовао др Милош Костић, мислим да га знаш. Рекао је да је мајор Цига Стојановић, кад је прешао из Босне у Италију 1945. године, ухваћен од некога(ово није прецизирао) и да су га у Трсту испитивали браћа Попов да им каже тачну локацију где се Чича налази. Давали су му неке експерименталне ињекције, због којих му је нарушено здравље, па је убрзо и умро у Калифорнији. Костић каже да му је ово причао Стојановић. КОМЕНТАР?
ПС У две емисије има још занимљивих и непознатих ствари. Несрећа је што Миломир појма нема о овој теми, па га је унаказио глупим питањима. Ако сам добро разумео, Милош Костић је преживео Босанску Голготу.

Да, познајем га одавно. Има интервју са њим о Разговорима 3. Његова мајка Рада је била шеф болнице Гарде на Космају, била је лекар. Као дечак се повлачио у Босну, остао је код неке српске породице на северу Босне
Причао ми је то у вези Циге. Ствар је у томе што је Цига емигрирао 1946, а умро је много касније, 29. априла 1975.
Чим је изашао, 1946, срео је Кента, који ми је причао детаље. Дакле, ништа слично није се десило, а и да јесте - датуми се не поклапају.
Сем тога, Цига је 1946. био у Београду, па је чак ишао у Биоскоп, где је срео неког официра из своје класе, тада у комунистичким редовима. Рекао му је да је био у заробљеништву током рата. Али ипак Удба је долазила у кућу генерала Ђукића да га тражи (био је ожењен Ђукићевом ћерком, а имам видео запис изјаве Ђукићевог сина Душана о овоме).

[Милослав Самарџић]

Uzeh u ruke udžbenik iz istorije za 8. razred, štampao ga Zavod za udžbenike. Ne znam da li ste videli kako udžbenik izgleda, čini mi se da su o II svetskom ratu pisali korektno. Spominju Dragišu Vasića na tri mesta. Na kraju tvrde kako je pri povlačenju na Lijevča polju uhvaćen na prevaru od strane ustaša i ubijen u jednom od njihovih logora (Jasenovac ili Stara Gradiška). Da li je to tačno?

Јесте, посведочили су Куреш и Бубрешко, очевидци.

[Милослав Самарџић]

Није коректно написано. И ја сам читао, као и за средњу школу. Пише да су партизани хтјели ослобођење а не власт, пише да су побједили на Неретви и то убједљиво, пише да је Дража, чим су четници почели да губе (ваљда после Неретве), почео да сарађује са Швабама, усташама, Талијанима итд. "да би се одржао". Не пишу ни једну четничку битку против окупатора сем Лознице - али и то не прецизирају да су Дражиновци. Док о Ужичкој републици млате на све стране. Једино што пишу афирмативно, ваљда због закона из 2004. да су оба покрета антифашистички (иако су четници сарађивали са окупатором)
Питање за М.С:
Како је Васић дошао до Босне и кренуо за Павлом, колико се сјећам, негдје сам прочитао да је он отишао из ВК док су још били у Србији? Да ли се прије Босне вратио у ВК?

Свакако уџбеник не доноси објективно историјске податке, нити је то могуће у овом односу политичких снага (превласт црвених, распоређених по разним странкама).
Васиђ се придружио Ђуришићу када и Црногорци из ВК, Лалатовић, Балетић и остали, марта 1945.

[Милослав Самарџић]

Априла 1945. му се придружио на десној обали реке Врбас, заједно са Остојићем, Баћовићем и Лалатовићем.

Мислим да је то било у марту.

[Громовник]

У реду, исправка

[Vlad Alekš]

Није коректно написано. И ја сам читао, као и за средњу школу. Пише да су партизани хтјели ослобођење а не власт, пише да су побједили на Неретви и то убједљиво, пише да је Дража, чим су четници почели да губе (ваљда после Неретве), почео да сарађује са Швабама, усташама, Талијанима итд. "да би се одржао". Не пишу ни једну четничку битку против окупатора сем Лознице - али и то не прецизирају да су Дражиновци. Док о Ужичкој републици млате на све стране. Једино што пишу афирмативно, ваљда због закона из 2004. да су оба покрета антифашистички (иако су четници сарађивали са окупатором)

Za oslobođenje Loznice otprilike piše:
Loznicu je oslobodio četnički jadarski odred na čijem čelu je bio potpukovnik Veselin Misita. To je bio prvi oslobođeni grad u okupiranoj Evropi, čime je dokazano da nemačka armija nije nepobediva.
Za partizane piše da su počeli da sprovode revoluciju u toku rata. Što jeste podrazumevalo likvidacije ideoloških neistomišljenika i konfiskaciju imovine. A da su nakon rata potpuno uništili srpsku nacionalnu inteligenciju i buržoaziju. Što nije bio slučaj sa hrvatima, na primer.
Za Neretvu piše da četnici jesu izgubili bitku.
Kao početak građanskog rata spominju napad partizana na četnike u nekom selu kod Užica.
Što se tiče saradnje sa okupatorima, baca se akcenat na četničku saradnju sa Italijanima, i na partizansku saradnju sa Nemcima.
Sve u svemu, kao što je i sve drugo u ovoj državi nakrivo nasađeno, i taj udžbenik jeste loše napisan. Ali on nije ideološki obojen. To se vidi i u odnosu autora prema kralju Aleksandru I, prema knezu Pavlu, Milanu Stojadinoviću i da ne nabrajam dalje.

[Милослав Самарџић]

Кад се то постави у релацији четници - партизани, изгледа отприлике као каубоји и Индијанци. Мора се посматрати на нивоу државе. дакле Краљевија Југославија на једној страни и разне терористичке, заверничке и квислиншке групе на другој.

[Vlad Alekš]

Кад се то постави у релацији четници - партизани, изгледа отприлике као каубоји и Индијанци. Мора се посматрати на нивоу државе. дакле Краљевија Југославија на једној страни и разне терористичке, заверничке и квислиншке групе на другој.

Ja sam na strani Indijanaca. Zato što su se borili za svoju zemlju, i zato što su izgubili borbu. Ako razumete šta hoću da kažem.

---

Još nešto u vezi sa Dragišom Vasićem. Da li je književnika Dragišu Vasića "rehabilitovao" Gojko Tešić, profesor na NS univerzitetu?

[Милослав Самарџић]

Да, и ја, Винету ми је био фаворит.
Јесте, Гојко је први објавио Васићева Сабрана дела.
Не знам да ли је професор у НС, нисмо се чули одавно.

[Зоран Недељковић]

Милославе, вероватно ниси гледао, па да те питам за мишљење.
Код Миломира је гостовао др Милош Костић, мислим да га знаш. Рекао је да је мајор Цига Стојановић, кад је прешао из Босне у Италију 1945. године, ухваћен од некога(ово није прецизирао) и да су га у Трсту испитивали браћа Попов да им каже тачну локацију где се Чича налази. Давали су му неке експерименталне ињекције, због којих му је нарушено здравље, па је убрзо и умро у Калифорнији. Костић каже да му је ово причао Стојановић. КОМЕНТАР?
ПС У две емисије има још занимљивих и непознатих ствари. Несрећа је што Миломир појма нема о овој теми, па га је унаказио глупим питањима. Ако сам добро разумео, Милош Костић је преживео Босанску Голготу.

Да, познајем га одавно. Има интервју са њим о Разговорима 3. Његова мајка Рада је била шеф болнице Гарде на Космају, била је лекар. Као дечак се повлачио у Босну, остао је код неке српске породице на северу Босне
Причао ми је то у вези Циге. Ствар је у томе што је Цига емигрирао 1946, а умро је много касније, 29. априла 1975.
Чим је изашао, 1946, срео је Кента, који ми је причао детаље. Дакле, ништа слично није се десило, а и да јесте - датуми се не поклапају.
Сем тога, Цига је 1946. био у Београду, па је чак ишао у Биоскоп, где је срео неког официра из своје класе, тада у комунистичким редовима. Рекао му је да је био у заробљеништву током рата. Али ипак Удба је долазила у кућу генерала Ђукића да га тражи (био је ожењен Ђукићевом ћерком, а имам видео запис изјаве Ђукићевог сина Душана о овоме).

Самарџићу, да ли се са сигурношћу може тврдити да је ћерка генер. Ђукића, Татјана била удата за капет. Милана Стојановића Цигу, а не за мај. Михаила Стојадиновића ?

[Милослав Самарџић]

100 %. Описао ми је то детаљно Душан, син генерала Ђукића, онда Цигин братанац такође, а познајем и ћерку и унуку мајора Михаила Стојадиновића. Најзад, имам и слику са венчања. Сликао је Дража.

[Зоран Недељковић]

100 %. Описао ми је то детаљно Душан, син генерала Ђукића, онда Цигин братанац такође, а познајем и ћерку и унуку мајора Михаила Стојадиновића. Најзад, имам и слику са венчања. Сликао је Дража.

Онда је уреду. Збуњивало ме је то јер се капетан Милан Стојановић оженио пред рат, али ко зна шта се све издешавало с тим браком до 1945.год. Иначе Татјана, али као Павловић дочекала је рехабилитацију свог оца.

[Милослав Самарџић]

Јесте се женио и пред рат, а нисам сигуран после рата, у Америци

[Мргуд]

"Za Neretvu piše da četnici jesu izgubili bitku."

Четници на Неретви војно-технички гледано нису изгубили, али као пораз може да се сматра чињеница да ту нису успели да униште партизане или прецизније партизански главни штаб (а реално су требали и морали), те да им је исти успео да умакне у правцу Србије.