[Ковач]

Да ли сте чули за нову књигу, Вука Драшковића "Исусови мемоари"? Да ли то Драшковић пореди себе са Исусом? Нисам ваљда схватио буквално,назив књиге?

[Шумадинац]

Осредњи писац. Иначе настоји да копира Достојевског, што му не полази за руком. Ево неђох нешто
поводом ове књиге...



Роман „Исусови мемоари“ (Лагуна) књижевника и политичара Вука Драшковића наћи ће се у продаји од четвртка, 5. марта.

Роман говори о времену када се нико није осећао сигурним, када су сви били принуђени да се преиспитују, опредељују и размишљају о питањима ширим од свакодневне личне и породичне егзистенције. Драшковић изузетно дочарава атмосферу у којој буја страх, умножавају се фрустрације, израњају сећања на прошлост и трауматична историјска искуства, старе поделе и омразе, осветничке идеје и амбиције. Појединци осећају различите пориве, од жеље да побегну од свега до потребе да се групишу и делају.

Хроми фоторепортер Вељко Вујовић, коме је надимак Ћопави Исус, камером и пером сведочи о смрти Југославије, о старим и новим мржњама, новим злочинима и злочинцима. У новом роману Вука Драшковића поједини описи грађанског рата 90-их година прошлог века, Београда у време таласа демонстрација, Вељковог завичаја и породице у Херцеговини, закулисних игара иза којих се крију недодирљиви богови рата – спадају у антологијске странице новије српске прозе.

„Зло је било јаче од Исуса из овог мог романа. Због тога и не могу да се књизи радујем. И Њу, знам, чека распеће. Презир и бес слепих за наше зло и грехове у недавном братоубијању, кад није убијена само Југославија. Лакше ми је било писати ’Нож’, јер су српски Југовићи невине жртве, а невина жртва је и тужилац и судија. Пола века касније, нож је у рукама Срба, а невине жртве су из муслиманске Доње Чемернице. Југовићи су ми наредили да подигнем оптужницу, у њихово име“, рекао је Вук Драшковић поводом изласка романа.

„Исусови мемоари“ садрже дванаест поглавља у којима аутор користи различите приповедне стратегије, различите ритмове реченице, подједнако и екавицу и ијекавицу. Иако Вук Драшковић заправо приповеда о томе колико су обичним људима невоља и трагедија у различитим временима нанели идеолошки сукоби и хушкачке политике било ког предзнака, мало је оних који нису огрезли у искључивости и стереотипима тих подела, чак и када се за њих изгубе историјски и ини разлози.

Ово је својеврсни наставак Драшковићевог култног романа „Нож“, али је према мишљењу књижевнице Љиљане Шоп и први роман ни на чијој страни. „Овако књижевно уверљивог и потресног антиратног романа нема у новијој српској књижевности. Две деценије од рата деведесетих појављује се први роман ни на чијој страни у националном и идеолошком смислу, драма јединке која поприма размере античке трагедије.“
Извор: Лагуна

[Ковач]

Читао сам тај текст!Него чини ми се да је наслов књиге везан за самог писца.Вуку Драшковићу неби било први пут да се јавно пореди са Исусом.Мада овога пута то чини индиректно. Шумадинац видим да ти се углед попео на -4.Ја сам на +19 али ко зна,можда ја сада добијем неки минус.

[Шумадинац]

Читао сам тај текст!Него чини ми се да је наслов књиге везан за самог писца.Вуку Драшковићу неби било први пут да се јавно пореди са Исусом.Мада овога пута то чини индиректно. Шумадинац видим да ти се углед попео на -4.Ја сам на +19 али ко зна,можда ја сада добијем неки минус.

Не обраћам пажњу на то!

[Златко]

Хроми фоторепортер Вељко Вујовић, коме је надимак Ћопави Исус, камером и пером сведочи о смрти Југославије, о старим и новим мржњама, новим злочинима и злочинцима. У новом роману Вука Драшковића поједини описи грађанског рата 90-их година прошлог века, Београда у време таласа демонстрација, Вељковог завичаја и породице у Херцеговини, закулисних игара иза којих се крију недодирљиви богови рата – спадају у антологијске странице новије српске прозе.

Изгледа да је нарцис опет себе уградио у главни лик романа, па кроз њега проповеда и кукумаче о демонстрацијама и својој визији деведесетих, несхваћени визионар и вођа, како у својој Херцеговини тако и у свом Београду. Читао сам онај претходни, Виа Романа, дошло ми да повраћам на крају од нарцисоидности (тј последња трећина књиге отприлике).

Две деценије од рата деведесетих појављује се први роман ни на чијој страни у националном и идеолошком смислу, драма јединке која поприма размере античке трагедије

Лакше ми је било писати ’Нож’, јер су српски Југовићи невине жртве, а невина жртва је и тужилац и судија. Пола века касније, нож је у рукама Срба, а невине жртве су из муслиманске Доње Чемернице. Југовићи су ми наредили да подигнем оптужницу, у њихово име“, рекао је Вук Драшковић поводом изласка романа.

Није ни на чијој страни, једино што прати трендове где је у последњем рату нож само у рукама Срба, а сви остали невине жртве.

Ево баш данас му је једини радни дан у години, вероватно гостује у некој емисији као и сваке године и тандрче о демонстрацијама. А књига му се иначе рекламира на многим ТВ станицама, ево и на спорт клубу чак...

[Мргуд]

Тужна прича Вука манитога.

[Игмански Четник]

Од гатачких муслимана,најгори су Вук и Дана

[Романија]

Да ли имате података о капетану Мутимиру Петковићу - сину пјесника Владислава Петковића Диса? Прочитао сам негдје да је убијен од комуниста као четник 1945.

[Зоран Недељковић]

Да ли имате података о капетану Мутимиру Петковићу - сину пјесника Владислава Петковића Диса? Прочитао сам негдје да је убијен од комуниста као четник 1945.

Дипломирао на Правном факултету у Београду, 1940.год. Рез. поручник.
Поч. јес. 1941.год. одлази на Равну Гору и 13.-14. окт. 1941.год. послат, прво у Ист. Босну, па у Херцеговину.
На више дужности у Штабу Команде Операт. јединица за Ист. Босну и Херцеговину. Једно време у Команди Словеније, под шифром -Дечко-.
После рата враћа се у Београд.
Једног дана отишао је на сахрану свог друга и са те сахране се није вратио кући, јер је ликвидиран од Озне.
Имао је сестру Гордану, која је настрадала несретним случајем у пожару, 1918.год.

[Шумадинац]

Да ли имате података о капетану Мутимиру Петковићу - сину пјесника Владислава Петковића Диса? Прочитао сам негдје да је убијен од комуниста као четник 1945.

Дипломирао на Правном факултету у Београду, 1940.год. Рез. поручник.
Поч. јес. 1941.год. одлази на Равну Гору и 13.-14. окт. 1941.год. послат, прво у Ист. Босну, па у Херцеговину.
На више дужности у Штабу Команде Операт. јединица за Ист. Босну и Херцеговину. Једно време у Команди Словеније, под шифром -Дечко-.
После рата враћа се у Београд.
Једног дана отишао је на сахрану свог друга и са те сахране се није вратио кући, јер је ликвидиран од Озне.
Имао је сестру Гордану, која је настрадала несретним случајем у пожару, 1918.год.

Но, шта би за Радисава Раденковића из Гунцата?

[Николај]

Нисам знао да је био Дисов син.

[Зоран Недељковић]

Нисам знао да је био Дисов син.

Да, Дисов син. Определио се за Херцеговину, због свог пријатеља предратног новинара -Политике- и рез.пор. Милана С. Шантића, с којим је био у Баћовићем Штабу. Интеренсантно је за Шантића, да је он после 5 год. робије у Забели, рехабилитован пред Окружним судом у Београду, 1958.год. Зашто је учињен тај преседан није ми познато. Шантић је умро 1982. год. у Београду.

[Милослав Самарџић]

Је ли био род Алекси Шантићу?

[Игмански Четник]

учињен је преседан јер је пристао да сарађује са удбом