[Бенито]

Питам те зато што си прочитао убедљиво највише Дражиних депеша. Да ли је уобичајено да овако нешто тражи( нареди) комаданту корпуса или то можемо тумачити као одређену врсту неповерења према одређеном комаданту корпуса?

[Милослав Самарџић]

Не може се само на основу овога говорити о неповерењу. Највише пара долазило је од одбора из БГ, зато је требало да знају ко је већ добио од неког другог, да би га прескочили и давали даље.

[Бенито]

Још једно питање, док сам ту.
Сви сте чули да су комунисти по доласку на власт у Чачку 1944. године, ископали кости покојног капетана Јована Дерока, које су биле сахрањене поред споменика Танаска Рајића, на брду Љубићу. Кости су бацили у септичку јаму железничке станице у Чачку.
Питање гласи: Шта су комунисти урадили са гробом, тј. празном раком која је остала иза однетих костију капетана Дерока?

[Николај]

Требало би да су сахранили неког свог "хероја".

[Бенито]

Управо тако.
Сахранили су првоборца и народног хероја из Чачка,неког Ђуракића,што је пре рата пљувао у траље. Кад је дошла могућност до(х)ватио се пушкомитраљеза. Убијен је од "фашистичких слугу" ( то су ови наши) у Херцеговини марта 1943. године.
Такође у непосредној близини сахранили су и 90-ак припадника Црвене армије. Врло је битно и то да су оба пута православни свештеници одржали опело.
Све је то био део крађе идентитета. Потпуно исто као и у случају државе.

[Николај]

Стаљин се није спремао за рат са Хитлером, а и кад је почео рат није веровао да је почео... Исто и совјетски официри, има у овом филму нпр:
https://www.youtube.com/watch?v=lJvRoyXt1Mk

На крају овог филма приказују две фотографије Раковићевог корпуса (укључујући и самог Раковића на једној од њих) уз објашњење: "Југославија. У партизане одлази 80.000 људи".

[Павле]

Јел сачувана нека Дражина официрска сабља?

[Милослав Самарџић]

Нисам сигуран.

[ЛукаЛоко]

Превидео си да је Хитлер зауставио продор ка Москви током лета, како би подржао правац ка Лењинграду. Друго, кажеш да је Стаљин направио погрешну процену јер је очекивао најјачи продор ка југу (капирам да имплицираш да је тамо одвојио најјаче снаге). Управо на том правцу су Немци најдубље и најбрже напредовали, са најмање тешкоћа. То озбиљно доводи у питање аргументе:
1. Да је Стаљин користио мир са Хитлером како би се припремио за рат
2. Да је остварен икакав напредак и усавршавање совјетског војног устројства током уговорног периода.
Совјети пре свега нису били припремљени на морално-психолошком плану. Сам Стаљин недељама није желео да поверује да је Хитлер прекршио мир, упорно је веровао да је у питању неспоразум што је изазвало катастрофе на фронту које су следиле једна другу.

Немачке трупе су тада највише напредовале у средишњом и северном делу фронта, а мање у јужном.
Минск су освојили већ 9. јула, Смољенск чак само после шест дана, 15. јула, до Лењинграда су дошли 8. септембра, док је Кијев пао 19. септембра, Одеса чак 16. октобра. Изузмимо Одесу, која је била у делу фронта где је било румунских трупа, то јест најслабијих, ипак на Кијев је морала јурити „Група Армија Југ“ под командом ген. Фон Рунштеда.
То пише у свим књигама и енциклопедијама. Проверите датуме.
Зато је Хитлер зауставио Гудеријана и натерао га да уместо Москве, јури Кијев са севера да помогне фон Рунштеду. Гудеријан је негодовао због тога, па су после немачки генерали зато мислили да је Хитлер том одлуком осујетио освојење руске престонице.
Не знам рећи колико је за то утицало то да су средишњи сектор Немци изабрали као кључан, па су му дали предност или то што су Совјетски тамо распоредили више јединица.
Свакако, била је то Стаљинова одлука и грешка, али то барем показује да су постојали планови рата против Немачке. Није то да нису ништа предвидели .
Неке немачке јединице у првом дану рата су успеле да напредују 50-60 км унутар совјетске територије. После неколико недеља, што је рок који си поменуо, Немци су већ били прешли много стотина километара. Колико је онда реалистично оно што си написао да је Стаљин у то доба још мислио о некој провокацији?? У то доба једноставно Стаљин је пао у шоку.

[Романија]

1. Да ли је Дража прекршио закон кад је склопио уговор са Титом 1941? Посебно код оне ставке да људи могу ићи у партизане слободно ако желе. А то значи да допушта јачање паравојске.
2. Да ли имате података о вези Ива Андрића и (херцеговачких) четника? У емисији на РТС о Иву, то се помиње, ал с резервом наравно. Такође негдје ми је остало у глави да је Иво подржао Дражу, у неком писму или шта слично, и тражио од Драже да спаси народ од комунистичке куге.

[Милослав Самарџић]

1. Не верујем, у рату је војна управа и војска има широка овлашћења. Тиме је спречио јачање паравојске, није је ојачао. Јер они су хтели поделу територије на пола и да свако мобилише сам на својој половини. Пошто им је било јасно да ће се већина определити за војску, а не за њих. Као што је и било, нпр. у Чајетини око 2.000 за четнике ни један за партизане, у Кремнима само 6 за партизане, итд. Сем тога, курири су ишли и говорили да је то наводно добровољно опредељивање само тренутна тактика, да сви знају коме су положили заклетву и да је гажање заклетве кажњиво по закону.
2. Чуо сам за то писмо, али нисам га виде, као писмо војводе Бојовића, које је ексклузивно објављено на нашем сајту, на линку Историја/ЈВ/Дража.

[Chicot]

Немачке трупе су тада највише напредовале у средишњом и северном делу фронта, а мање у јужном.
Минск су освојили већ 9. јула, Смољенск чак само после шест дана, 15. јула, до Лењинграда су дошли 8. септембра, док је Кијев пао 19. септембра, Одеса чак 16. октобра. Изузмимо Одесу, која је била у делу фронта где је било румунских трупа, то јест најслабијих, ипак на Кијев је морала јурити „Група Армија Југ“ под командом ген. Фон Рунштеда.
То пише у свим књигама и енциклопедијама. Проверите датуме.
Зато је Хитлер зауставио Гудеријана и натерао га да уместо Москве, јури Кијев са севера да помогне фон Рунштеду. Гудеријан је негодовао због тога, па су после немачки генерали зато мислили да је Хитлер том одлуком осујетио освојење руске престонице.

Лука, можда се нисмо разумели. Чини ми се да причамо сада о различитим стварима. Ти говориш о првој фази инвазије, оквирно до средине јула, ја узимам у обзир комплетну ситуацију у првој ратној години - до зиме.
Дакле, у почетној фази тежиште напада је био на централном и, у нешто мањој мери, северном делу фронта. То доказује и чињеница да је Центар био убедљиво најјачи по броју и техници. Јужни део фронта је био најслабији, и чинила га је углавном армија румуна, италијана и мађара, са врло мало немачких снага. Наравно, Хитлер се у неколико наврата предомишљао што је на крају узроковало да се није стигло до Москве на време. Он тек у августу даје сигнал да се појача притисак на југу - тада упорност совјетске одбране попушта. Желео је огромну масу војника да ухвати у клопку, слично ономе што је претходно урадио у центру и на северу. Нема говора о томе да југ није испунио задатак, само треба имати у виду да је на почетку његов циљ био више ограничен у односу на друге правце. Армијска група југ је против себе имала најбројније, најквалитетније и најбоље опремљене јединице - управо због тога што је Стаљин веровао да ће Хитлер ударити најјаче на том месту. Оно што сам покушао да објасним у претходном посту је да је аг југ у првих неколико месеци направила најдубљи продор и отишла најдаље на исток.

Не знам рећи колико је за то утицало то да су средишњи сектор Немци изабрали као кључан, па су му дали предност или то што су Совјетски тамо распоредили више јединица.

Нису, мање су распоредили, највише јединица су распоредили према југу.

Свакако, била је то Стаљинова одлука и грешка, али то барем показује да су постојали планови рата против Немачке. Није то да нису ништа предвидели .

Планови за рат против Немачке су рађени, али не постоји ни један који се односи на 1941, најранија предвиђања су била за годину касније. Уосталом, ни тада се није очекивао немачки напад. Распоред совјета пред Барбаросу је био офанзиван, заснован на претпоставци да ће немци на западу да заглибе у дугачак рат изнуривања, те да ће совјети, када достигну потребну снагу, бити у могућности да дубоко продру. Није се предвиђало да се рат води на совјетској територији.

Неке немачке јединице у првом дану рата су успеле да напредују 50-60 км унутар совјетске територије. После неколико недеља, што је рок који си поменуо, Немци су већ били прешли много стотина километара. Колико је онда реалистично оно што си написао да је Стаљин у то доба још мислио о некој провокацији?? У то доба једноставно Стаљин је пао у шоку.

Прва Стаљинова реакција је била мислим тек 3. јула, скоро 2 недеље од немачког напада, када је у познатом говору позвао на "отаџбински рат". 2-3 недеље после тога је још увек веровао да може наћи заједнички језик са Хитлером. Планирао је да му преда Балтик, Белорусију Украјину (које су немци већ освојили). Тек када су Немци кренули са ужасним зверствима совјети су почели огорчено да се бране а Стаљин се дозвао. То је тек у другој половини јула.

[Милослав Самарџић]

Прва Стаљинова реакција је била мислим тек 3. јула, скоро 2 недеље од немачког напада, када је у познатом говору позвао на "отаџбински рат". 2-3 недеље после тога је још увек веровао да може наћи заједнички језик са Хитлером. Планирао је да му преда Балтик, Белорусију Украјину (које су немци већ освојили). Тек када су Немци кренули са ужасним зверствима совјети су почели огорчено да се бране а Стаљин се дозвао. То је тек у другој половини јула.

Ово нисам знао. Који је извор?

[ЛукаЛоко]

Прва Стаљинова реакција је била мислим тек 3. јула, скоро 2 недеље од немачког напада, када је у познатом говору позвао на "отаџбински рат". 2-3 недеље после тога је још увек веровао да може наћи заједнички језик са Хитлером. Планирао је да му преда Балтик, Белорусију Украјину (које су немци већ освојили). Тек када су Немци кренули са ужасним зверствима совјети су почели огорчено да се бране а Стаљин се дозвао. То је тек у другој половини јула.

Ово нисам знао. Који је извор?

Све је то тачно. О томе је сведочио и бугарски амбасадор у Москви који је морао да буде посредник.

---

Шико, дакле, да ли није све оно што си навео у складу са мојим речима?
У нашем дискурсу није то важно где су Совјети распоредили најјаче снаге; ја сам то навео јер то показује да су они предвидели рат, направили планове а ево Стаљин лично је наметнуо идеју да ће Немци нападати на југ због економских ресурса, у чему није ни потпуно погрешио с обзиром да је тим истим аугустом Хитлер променио план и усмерио танкове према Украјини, јер су већ тада добили неочекиване потешкоће и отпор.
Наравно, тачно је то што си написао што нису Совјети очекивали напад на ту годину, на тај моменат, -поента лежи управо у томе-, а Стаљин је тврдоглаво одбијао да поверује у све оне изворе који су му указали на ту опасност. Он је мислио да неће Немци ратовати у два фронта, и дакле да је имао још времена за припрему и наоружавање.
То су некако компликоване ствари, онако као и увек.
То ипак доказује да су се Совјети спремали за рат. То питање да л' ће бити његов рат офанзивни или дефанзивни, то је спорно, али има доказа да су они спремали одбрамбена утврђења. Вршили су модернизацију армије, а доказ је на пример да је већ од пре почетка рата почели да снабдевају војску са новим тенковима КВ и Т-34, који су постали за Немце ноћна мора, а наравно у том јуну нису употпунили тај процес, толика армија се није могла наоружавати снова са новим наоружавањем у мало времена, уз то људи нису ни били увежбани за употребу истих и за најбољу тактику.
Права велика кривица Стаљина је ликвидација официрског кадра, и то најбољих официра, приликом великих чистки. То је оно што је зауставио и дакле спречио модернизацију армију на време!