[Романија]

Колико би Дража могао да мобилише војника за општи устанак (да му муниција и оружје нису представљали проблем) ?

[Милослав Самарџић]

Хвала на одговорима! Тако волим, кад ми се објасни. Ђуришић је прича за себе, а свакако претпостављам да није пуно људи око њега знало шта ради и шта хоће, а поготово нижи официри.
Тај фељтон нисам читао, а мислим да он преноси текстове из књиге ''Пуцај, рат је завршен'', која је узела да тумачи догађаје на основу текста из Гласника ''Његош'' од г. Предрага Цемовића. Он је пристрасно написао текст, јер је био Ђуришићев сестрић мислим, а и неистинито. Рекао је да 1. Пук издао Ђуришића и да је одао оперативне планове усташама. Односно књига ''Пуцај, рат је завршен'' има масу грешака у списковима, барем што се тиче Грахова, Бањана и Рудина. Писао сам аутору о томе и понудио се да му помогнем око исправки, а и рекао сам му да прочита и друге текстове из ''Његоша'', од Василија Зечевића и Новице Поповића, а најбитније да прочита свједочење проте Душана Поповића и Војина Јаничића. Тешка су времена била, али се истина мора рећи!
Као да би Ђуришић зависио од 1. Пука који је имао око 500 бораца, односно око 200 способних за борбу. Да су се мислили издати Ђуришића издали би га још 4. априла, а не 7-ог. Боли кад прочиташ овакве ствари. Сви се данас лате пера па свашта пишу. Знали су они добро за књигу Војина Јаничића, али се нису ни потрудили да је пронађу...

Што се тиче Ђуришића, упечатљива је она епизода са Милошем Курешом. Кад му је Куреш рекао да ће их усташе побити, негде око 15. априла око Бањалуке, Ђуришић је одговорио: ''Ако иде Павлова Глава, нека иде и Милошева''.

[Милослав Самарџић]

Колико би Дража могао да мобилише војника за општи устанак (да му муниција и оружје нису представљали проблем) ?

560.000.

[Vlad Alekš]

Јесте, Аца Стојановић је консултован пре Конгреса у селу Ба и дао је сагласност, али није ишао, јер је био стар. Имао је делегате на Конгресу.
Мислим да се Милош Трифуновић није враћао у земљу, колико се сећам преминуо је у Лондону.

Права је срамота да на интернету не постоји нормална биографија председника владе краљевине Југославије. А сваки партизан из сваког најмањег села има своју километарску биографију.

---

Да ли је истина да је "Београђанка" направљена на земљишту које је припадало Младену Жујовићу?

[Милослав Самарџић]

Јесте, али кућа није била оно на челу, на врх троугла.

[Вук92]

Дражини четници нису се повлачили са Немцима

У потресном фељтону о злочинима у Словенији 1945, поткрало се неколико грешака, које су постале општа места, па је утолико важније исправити их.
Прво, четници генерала Драже Михаиловића, односно припадници ЈВуО, никада се нису повлачили заједно са усташама и Немцима и друго, Западни савезници нису из иностранства изручили ни једног припадника Михаиловићевих формација, мада је било много захтева.
До забуне обично долази зато што се људство потпуковника Павла Ђуришића назива Дражиним четницима. Међутим, Ђуришић је маја 1944. дошао у Београд и ступио у Српски добровољачки корпус (љотићевци). Вест је објављена и у листу ''Ново време'', званичном гласилу владе Милана Недића. Уз вест је објављена и заједничка фотографија Ђуришића и Љотићевог министра Олћана. Ово је аутоматски значило улазак у немачки ланац командовања. Немци су Ђуришићеву формацију називали ''Црногорски добровољачки корпус'', настојећи да одвоје Црногорце од (осталих) Срба, док су је сами њени припадници називали ''Други српски добровољачки корпус'', не желећи да се одвајају од (осталих) Срба.
Други српски добровољачки корпус повукао се из Црне Горе заједно са Немцима и према немачком плану (видео сам немачки документ). Ђуришић је пак писао пуковнику Остојићу: ''Донео сам одлуку да се повучем''. Видео сам и тај документ и заправо целу књигу Ђуришићеве преписке са Остојићем. Ту нема ни трага позиву генерала Трифуновића, команданта Србије, за повлачење у Босну. Ђуришић уопште није био у систему везе ни са Командом Србије, ни са Врховном командом, већ је имао немачке и љотићевске официре за везу. Међутим, они су га оставили надомак Горажда, јер није било довољно возова. Тада је отишао на територију под контролом генерала Михаиловића, али је марта 1945. потписао уговор са Секулом Дрљевићем о оснивању Црногорске националне армије. Без Михаиловићевог одобрења напустио је положаје које је привремено држао и отишао на терен под контролом НДХ. На Лијевча пољу, Ђуришић је покушао да изигра Дрљевића и да избегне стављање под његову команду, али није успео. Усташе у Јасеновцу ликвидирају Ђуришића и око 150 официра и руководилаца и тада Дрљевић и формално проглашава Црногорску националну армију. Као и љотићевци, она је и даље била у немачком ланцу командовања и зато се из Словеније повлачила према Аустрији, где се у време капитулације Немачке затекла међу јединицама Вермахта.
Јединице које су се налазиле у Михаиловићевом систему командовања повлачиле су се из Словеније према Италији, где су се налазили Западни савезници. То су биле јединице под командом генерала Трифуновића, војвода Ђујића и Јевђевића, као и словеначки и хрватски четници.
Јединице које су под оружјем затекли међу Немцима, Британци су враћали у Југославију, а комунисти су њихове припаднике масовно убијали. Тако је у Словенији убијено преко 5.000 припадника Црногорске националне армије и љотићеваца. У исто време, маја 1945, само у области Фоче убијено је преко 10.000 Михаиловићевих четника, који су се предали на објаву да је рат завршен и да слободно могу да оду кућама.
Милослав Самарџић, Крагујевац

Вечерње новости, 17. април 2015.

Једна ствар коју сам заборавио поводом овага да су Енглези ''обожавали'' Михаиловићеве четнике. Једна ствар. Током октобра 1944 год. на Грахову (Црна Гора) водила се крвава борба између комуниста и Вучедолских четника. Од 17. октобра 1944 год. почело је интензивно бомбардовање варошице. Бараж артиљерије био је убитачан и од њега се није могло заштитити. У више наврата гранате су разарале болницу у којој се налазило 20 тешких рањеника, 4 болничарке и љекар бригаде. Од граната погинуло је и неколико дијеце, јер се у вароши налазио и приличан број цивила, родбине четника.
Топови и минобацачи су били британски и за њима је била британска посада. Понављам британска посада! Они су сијали смрт. На свако пола сата до 19 часова, а на свако минут од 19 часова британски плотуни исказивали су своју љубав према Дражиним четницима и сијали смрт по Граховском пољу.Тада је Вучедолска бригада била у саставу Команде 200 и непосредно под Истакнутим дијелом Штаба Врховне Команде, што значи војска бесмртног ђенерала Драже Михаиловића.

[Chicot]

Када су могли да гађају центре градова и типичне градске четврти, што би ово био проблем?
Одлично је имати ову информацију и хвала ти на томе.

А ово о "обожавању", тј оно што имплицираш једноставно не стоји.
То је тотално промашен подтекст приче и типично лаичко (преемотивно) поимање историјских догађаја.

[Милослав Самарџић]

Њима су комунисти рекли да су тамо Немци...

[Вук92]

Њима су комунисти рекли да су тамо Немци...

Истина је да је ту била и једна ослабљена њемачка чета (5. чета, 2. батаљона, 334. пјеш. пука, 181. дивизије), јачине око 70 људи, фолксдојчера из Чешке и Пољске. Никакву сарадњу Вучедолска бригада није имала са њима. Али ето силом прилика нашли су се у тзв. ''блоку'', јер су сви дотадашњи положаји које је држала бригада пали па су били принуђени да се повуку у варошицу у којој се налазила и ова њемачка чета. Они су чинили посадну јединицу у Грахову, а матична им је јединица била у Леденицама. Занимљиво је да њих комунисти нису никако нападали нити тукли артиљеријом. Напад на Грахово је услиједио када су се у њему нашли четници Вучедолске бригаде, а дотадашње борбе биле су усмјерене искључиво на Вучедолске четнике и на положаје које су они држали. Бригада је имала 14. марта 1944 год. 1035 бораца, да би у дане октобра 1944 год. спала на свега око 400 људи. Један дио људи био је ангажован у нападу на Њемце у Требињу.
Њемачку посаду комунисти су пропустили да се повуку у правцу Цетиња и Рисна. Ово је жива истина, то су причали ријетки преживјели из овог боја. Њемачка посада се извукла из Грахова, а Вучедолска бригада остала да пружа нечувени отпор. У Грахову није убијен ниједан њемачки рањеник у болници, нису гинули Њемци већ четници Вучедолске бригаде. Комунисти су из Дубровника добили хируршку екипу (вјероватно такође британску), специјалне маказе за сјечење жице и осталу опрему и наравно артиљерију и минобацаче.
Шта је са случајем Воја Лукачевића. Због чега су га Енглези предали комунистима? Он се није повлачио са Њемцима, напротив нападао их је. И да ли је истина да су комунисти плаћали Енглезима за сваки вагон изручених четника? И то златом краљевине Југославије. Мало ми је ово вјероватно, али од те гамади све се треба надати...

[Chicot]

Како су Енглези предали Лукачевића комунистима, ко тачно?

[Милослав Самарџић]

Како су Енглези предали Лукачевића комунистима, ко тачно?

Баш та енглеска артиљеријска јединица која је тукла Вучедолску бригаду. Не знам датум, негде у новембру 1944.

[Chicot]

Па да, управо тако.. Те мале јединице су примале директиве од комуниста, а поступали су по општим упутствима своје команде у Средоземљу.
Да су Енглези имали намеру да га изруче комунистима, имали су прилике то и раније, много формалније, када је напуштао, односно враћао се у земљу током пролећа 1944. Тада су имали много више и разлога и мотива.

[Николај]

Да су Енглези имали намеру да га изруче комунистима, имали су прилике то и раније, много формалније, када је напуштао, односно враћао се у земљу током пролећа 1944. Тада су имали много више и разлога и мотива.

Тад им је требао за "Независну групу".

[Chicot]

Jесте, али то је разлог више да га не предају ни после, када се одвојио од Михаиловића.
Наређења савезничке команде малим снагама које су интервенисале у Југославији су биле "третирати као непријатељски акт свако суптротстављање и ометање борби партизана против немаца", што је базирано на претходним политичким одлукама.

Нико и никада није децидно наредио да се четници убијају или да се предају комунистима.