[Милослав Самарџић]

Да ли је Броз утицао на совјетску одлуку да уђу у КЈ његовим одласком у СССР септембра 1944?

Не, они су хтели што више територија, узели су што су могли.

[Николај]

A и Тито је био Валтер...

Само што је, за разлику од ове двојице, он био плаћен да буде Валтер.

[Зоран Недељковић]

Г. Самарџићу,
зна ли се гдје је било командно мјесто-а капетана Милорада Момчиловића када је био командант 1. Романијског корпуса

Не знам. Где?

Нисам знао где ово да поставим, а и да не отварам нову тему.
Негде је било речи за пор. Милорада Момчиловића да је био склон алкохолу, физички запуштен и сл. Почетком марта 1940.год. у окол. Мостара одржана је трка штафета 4 x 12 км. војних граничарских одсека. Пор. Момчиловић је био вођа штафете која је заузела II место са временом 5 часова 21 минут 0,7 секунди. Прво место заузела је штафета коју је предводио пор. Јован Лабус, који ће у рату, исто бити у четницима, као команд. бригаде.

[Милослав Самарџић]

Добар податак. Можеш ли навести извор?

[Романија]

Није био прихваћен од локалног народа, не знам зашто, могуће због тих порока ако их је имао стварно.

[Николај]

Та антипатија је била обострана, на жалост. Мислим да је најпре он био разочаран неким стварима које је затекао када је прешао у Босну, па је променио однос према локалном становништву, а онда је природно, уследила реакција становништва на то.

Постоји онај његов опширни извештај мајору Баћовићу из јуна 1942. године, о развоју устанка од лета 1941. године па на даље, у коме се жали највише на тзв. локалне вође, народне прваке, који апсолутно одбијају да сарађују са њим, прете му, отказују послушност, локални сељаци напуштају јединице, положаје, пљачка на све стране, црна берза итд., што је њему као професионалном војнику, сигурно тешко падало. Нарочито га је погодило, када су сељаци листом одбили да се боре против пролетерских бригада које је Тито послао на Дангића, па су ови поубијали доста његових колега.

Наравно, у његовом извештају има и претеривања, али у основи је тачан, и тих појава је много било.
Иза свега није била нека његова мржња према том народу, него најпре неповерење.

[Зоран Недељковић]

Добар податак. Можеш ли навести извор?

Лист -Време-, од 6.марта 1940.год, стр.12.
Такмичење је било не у окол. Мостара, већ у м.МОЈСТРАНА, код Крањске Горе и у питању је било смучање, тј. "смучарска утакмица, штафета 4 X 12 км."
IV је била штафета пор. Голуба Андријашевића{беше ли и он у четницима ?}
Такмичење је отворио команд. граничара генер. Ковачевић.
Време је било изузетно неповољно, па је и стаза била тешка.

[Романија]

Које јединице су у питању Николај? Не знам да сам ишта лоше нашао о рогатичкој и сарајевској..а вјерујем и калиновичкој. Однос према Добрици Ђукићу нпр. је био потпуно другачији.
То око борбе са партизанима на Романији 1941-2 је било обострано и о четника и од партизана, све до наређења Славиши Вајнеру да се морају уништити четници.

[Милослав Самарџић]

Хвала! Није ми познато за Андријашевића.

[Николај]

Које јединице су у питању Николај? Не знам да сам ишта лоше нашао о рогатичкој и сарајевској..а вјерујем и калиновичкој. Однос према Добрици Ђукићу нпр. је био потпуно другачији.

Не, ово је било пре формирања бригада, током 1941. године, за време устанка против усташа. Тада су били махом локални, неименовани сељачки одреди. Он је послат већ на почетку устанка да их обједини, организује и предводи, али од тога није било ништа, највише због сујете Аћима Бабића, браће Челоња и неких других. Једноставно, нису подносили да им командује неко са стране. Те проблеме су имали и многи други, Рачић нпр.

А почетком 1942. године, када су комунисти дошли у ту регију, ретко који сељак им се супротставио, то је била општа појава у Источној Босни, јер ту још није било грађанског рата. То им је омогућило да побију доста официра у Борикама, онда код Хан Пијеска, итд.

Ђукић мислим да је касније послат тамо.

[luka.luke]

Вјерујем да је било војничке недисциплине и непослушности. Народ (већина) са лијеве стране Дрине једноставно није имао војничке навике, нити традицију коју је имао народ у Србији. У Србији је војничка традиција (а тиме и поштовање и однос према официрском кадру) била стогодишња, а преко Дрине тек двадесетак година. У таквим околностима овдје је чини ми се народ често више цијенио (ако је ишта цијенио) народне вође (арамбаше), него ли официре који дођу са стране. Што не значи да је та процјена увјек била погрешна.

[мунгос]

Извини али то појашњење не лежи. Прије би се рекло да је тих "двадесетак година" доприњело хаосу, расулу и недисциплини, него да је то тобоже био период недовољно дуг да се народ са љеве стране Дрине привикне на војничке традиције.
Колко ја знам Босанци и Херцеговци су морали служити Аустро-Угарску војску равно 40 година, тј. готово пола вијека. А Личани, Далматинци, Банијци, Кодрунаши и Славонци по 350 година.

Што се тиче војничке традиције, прочитај шта људи о томе пишу. Аустро-Угарска војска је била позната у свијету по дисциплини и суровости, на нивоу тадашње Легије странаца. Кад се каже "гвоздена дисциплина", е онда, то је то.

Друга ствар, прихватање некога са стране, кад је народ изгубио свако повјерење у ту "војску" након катаклизме 1941., је само по себи објашњиво.
Нити је сваки официр знао шта треба чинити, нити и дан данас се прихвата неко здраво за готово, нпр. специјалне јединице се данас обучавају у раду са народом. Герила је специјална врста рата, није то конвенционални рат. У герили је "рад са народом" важнија ствар, или бар једнако важна, чисто војничком дијелу посла.

[luka.luke]

Знам ја нас... и нашу дисциплину. Углавном се ја слажем са твојим описом. Хтио сам рећи да однос према српском официру није био исти са обје стране Дрине.

Је си ли сигуран да су Босанци и Херцеговци морали служити Аустро-Угарску војску свих 40 година.
Ја знам да су неки, моји, тек 1914е мобилисани у Аустро-Угарску војску, за потребе ПСР.

[Романија]

Мислим да је овдје суштина да би становништво са тих простора много боље прихватило нпр. Јевђевића који је из Праче него неког официра Бог зна одакле. А то је увијек било и сад постоји, стереотипи о Србима из другог краја или града. Још ако су истинити ти пороци Момчиловића, сасвим је јасно зашто су му отказивали послушност.