Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Милославе јели се знаде било шта од позадине наоружавање хрвате пре другог светског рата?

Зашто то видим као један од најгори потеза Срба у 20тог века!
Одговори

(11-04-2017, 11:46 PM)Прст_у_ока_латиници Пише:  Милославе јели се знаде било шта од позадине наоружавање хрвате пре другог светског рата?

Зашто то видим као један од најгори потеза Срба у 20тог века!
Да, имали су две паравојне формације: Хрватска грађанска заштита и Хрватска сељачка заштита. Обе при најјачој странци, ХСС. Те формације су језгро формација НДХ.
Одговори

Ја више гледам на како је све то почело.....да видим где су корене

Лајк сам на распоред војске аустро-угарске у тадешње хрватске, ван војне Крајине.
Тако незнам како се то све организовало после једне војне Крајине.
И како се то све претворило у аустро-угарске војске у сва тај време од 1850-1918
Знам да хрвати су били у војци аустро-угарске против Србије, како се оних уклапају у Војске Краљевине Југославије, ако рачунаш пре тога су 4 године борили против Срба?

јели су ту била нека војне академије у Аустро-угарску?

Да, имали су две паравојне формације: Хрватска грађанска заштита и Хрватска сељачка заштита. Обе при најјачој странци, ХСС. Те формације су језгро формација НДХ.

Како оних добијају те јединице, одакле је покренула тај политичких процес, што је њи наоружавала, кад је ту била Жандемерија, Милиција и Војска? Вероватно то је било све помешано?

Е сад од чега градски хрвати, сељачких хрвати се заштићавају, ако није било од Краљевска Жандемерија, Милиција и Војска?

Тај политичких процес је врло озбилан......и немогу да верујем да су сами хрвати га извели.....ту је сигурно било притисака са стране.....али одакле.....

Ако урачунаш тај констекс да су Срби били прекршћаваних од бечких јежуити у време Владике Симеун Кончаревић, па век касније си имао Старћевичке прогроме, па борба Српски Хајдуке против војске Аустро-угарске, (у ћему се придружио и Петар ”Мркоњић”), што су вероватно имали хрвати у њихови редове. Имао си намерна искљућења Срба....што је било један разлог осим економичких, зашто си имао талас миграције Срба у САД.

Јели су Словенци, Македонци или било ко других имао слични оружане формације ван легалне оружане структуре Краљевине?
Одговори

Може укупан бр. убијених Немаца, у Југославији, током ДСР? Колико од стране четника, колико од партизана? Како су се кретале бројке до новембра 43.? Причали сте у једној од емисија али да потврдимо овде.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Питање за Самарџића:

Каква је била активност четника у Македонији за време Другом св. рата? Мени искрено таква практично и није позната, па ме занима како за једну такву територију која је имала огромну комитску (четничку) историју не тако дуго пре ДСР за време истог практично немамо никаква дешавања? Није ми познато ни да су се партизани нешто прославили доле? Приде, имали смо и грчки грађански рат који је доста погађао и погодио словенско становништво доле у Солунској регији.
Одговори

(12-04-2017, 06:48 PM)Перун Пише:  Може укупан бр. убијених Немаца, у Југославији, током ДСР? Колико од стране четника, колико од партизана? Како су се кретале бројке до новембра 43.? Причали сте у једној од емисија али да потврдимо овде.



По годинама, губици Немаца од Југословенске војске у Отаџбини били су:
– 1941. године: 1.700, од којих 241 после Априлског рата,
– 1942. године: 114,
– 1943. године: 940,
– 1944. године: 1.008 (од тога 419 пре и 589 после 25. септембра).
Истовремено, губици Немаца од партизана били су:
– 1941. године: 96,
– 1942. године: 325,
– 1943. године: 1.216,
– 1944. године: 931 (пре 25. септембра).

Број заробљених Немаца:
- Од четника око 5.000, од партизана симболично.
Одговори

(13-04-2017, 10:10 PM)Мргуд Пише:  Питање за Самарџића:

Каква је била активност четника у Македонији за време Другом св. рата? Мени искрено таква практично и није позната, па ме занима како за једну такву територију која је имала огромну комитску (четничку) историју не тако дуго пре ДСР за време истог практично немамо никаква дешавања? Није ми познато ни да су се партизани нешто прославили доле? Приде, имали смо и грчки грађански рат који је доста погађао и погодио словенско становништво доле у Солунској регији.

Свакако да ти није позната, када су крили. А у ствари 1. и 2. вардарски корпус били су већи од 1. и 2. шумадијског корпуса, делом и због четничке традиције.
Читао сам мемоаре једног бугарског високог официра, каже да је 2. вардарски корпус имао око 1.800 четника и да су се стално борили против њега.
Ови корпуси су били важни због диверзија на прузи за Солун. Наравно, и због отпора балистима у Западној Македонији.
Била су још два или три корпуса, али слабијег бројног стања, има детаљно на сајту, формација...
Одговори

(13-04-2017, 10:20 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(13-04-2017, 10:10 PM)Мргуд Пише:  Питање за Самарџића:

Каква је била активност четника у Македонији за време Другом св. рата? Мени искрено таква практично и није позната, па ме занима како за једну такву територију која је имала огромну комитску (четничку) историју не тако дуго пре ДСР за време истог практично немамо никаква дешавања? Није ми познато ни да су се партизани нешто прославили доле? Приде, имали смо и грчки грађански рат који је доста погађао и погодио словенско становништво доле у Солунској регији.

Свакако да ти није позната, када су крили. А у ствари 1. и 2. вардарски корпус били су већи од 1. и 2. шумадијског корпуса, делом и због четничке традиције.
Читао сам мемоаре једног бугарског високог официра, каже да је 2. вардарски корпус имао око 1.800 четника и да су се стално борили против њега.
Ови корпуси су били важни због диверзија на прузи за Солун. Наравно, и због отпора балистима у Западној Македонији.
Била су још два или три корпуса, али слабијег бројног стања, има детаљно на сајту, формација...

Па добро, узмимо да су крили али крили су и доста тога другог па је обрађено. Чак и покушаји Плаве гарде у Словенији, али конкретно за Македонију црна рупа.
Одговори

[quote='Милослав Самарџић' pid='70853' dateline='1492114826']
Ови корпуси су били важни због диверзија на прузи за Солун. /quote]
Имате ли некакав списак акција?
Иначе је Македонија врло неповољна за диверзије на прузи. Потез Београд - Солун има свега 3 моста, од чега су 2 у Скопљу, а трећи је кратак.
Само мало северније, нпр. на Косову се већ налазе десетине мостова на прузи.
Одговори

Рушен је најмање један мост на Косову, а имам и списак акција овде, дизање композиција у ваздух, и сл.
Одговори

(13-04-2017, 11:00 PM)ватхра Пише:  
(13-04-2017, 10:20 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ови корпуси су били важни због диверзија на прузи за Солун.
Имате ли некакав списак акција?
Иначе је Македонија врло неповољна за диверзије на прузи. Потез Београд - Солун има свега 3 моста, од чега су 2 у Скопљу, а трећи је кратак.
Само мало северније, нпр. на Косову се већ налазе десетине мостова на прузи.

Имате ли Ви сазнања о активностима КПЈ у Македонији? Колико је то било изражено и да ли је било неког успеха? Чини ми се да су оба покрета доле наишла на прилично хладан пријем. Могуће због бугарске окупације, коју је један део становништва и није доживео као окупацију. Занима ме и став КПЈ према грчком грађанском рату односно злочинима који су вршени над словенским становништвом у Солунској регији. Да ли је било неке реакције?

Подестићу да су Срби након доласка на Балкан прво били насељени у околини Солуна. Из овог разлога је Солун некако увек сматран словенским наслеђем и из овог разлога су неке југословенске владе пре ДСР хтеле по сваку цену да добију Солун.
Одговори

Мора да се затвори [/quote], фали прва заграда у 4. линији поруке (Самарџићев цитат)

Бог се драги на Србе разљути / за њихова смртна сагрешења
Одговори

Да ли се зна можда како и где је погинуо капетан Јован Дероко?
Христос Васкрсе!
Одговори

(16-04-2017, 02:48 PM)Вељко Загорац Пише:  Да ли се зна можда како и где је погинуо капетан Јован Дероко?
Христос Васкрсе!

Ваистину Васкресе.

Јован Дерок је погинуо након неуспешне опсаде Краљева, 06. нов. 1941. У Љубићу. Ту се, са своја два топа, повукао и био опкољен од стране партизана. Вероватно је погинуо у борби а постоји могућност и да је стрељан.

Официр за пример и прва велика жртва директног сукоба са партизанима.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним