[Романија]

Да ли сте знали да је Зечевић екскомунициран из цркве? И то чини ми се после рата.

[posmatrač]

Екскомунициран или рашчињен?

[Романија]

Хм, не знам, не могу се сјетити, можда и рашчињен. Мада и није важно толико, јер више ме занима период кад се то десило, јер је храбар потез био.

[Громовник]

Милосаве, увјек се питам, како су комунистчке идеје преовладале у неким пасивним, заосталим крајевима, као на примјер подручије Дробњака или код нас јужна страна Јахорине, појам заосталости. Како један неуки народ да се одједном прије свега одрекне бога, цркве, традиције, да му неко понуди нешто нереално, до тада за њега невиђено, непознато и да крене за тим.

Што се тиче Црногораца, код њих је преовладала њихова традиционална љубав и верност према Русији и Русима, иако је тада била у форми Совјетизма. Ако погледаш ко се први супротставио резолуцији Информбироа и "раскида" са Совјетима, то су били управо црногорци - Арсо Јовановић, Бранко Петричевић, Перо Попивода и Владо Дапчевић.

А што се тиче пасивних и заосталих крајева, то је већ дубља тема. Вероватно их је привукла жеља за бољим животом, баш због те заосталости, а комунистичка пропаганда је то одлично користила. Сем тога, комунисти се у почетку, када су долазили у те крајеве, нису представљали као борци против бога, цркве и традиције, већ као борци за слободу против окупатора и "домаћих издајника", па је индоктринација (ово о чему ти пишеш) настављана у јединицама, када су регруте већ одвели далеко од својих кућа и крајева.

[Бенито]

Уз ово треба додати и још неколико узрока, који су различити од места до места. А то су: квалитети локалног православног свештеника, утицај АУ наслеђа ( да ли се неко раније добро удомио у АУ администрацију, најчешће војску, па је касније то пренео на наследнике), неко од студената из куће који је затрована бољшевизмом најчешће на БУ или некој учитељској школи , па је то преносио на млђу браћу и сестре, итд...
Али, као што су многе студије показале, по узору на Совјетски модел, комунисти су одмах убијали највеће узоре у селу ( Солунце, добровољце из ПСР, старе четнике, свештенике, најбоље домаћине) и онда је пут за индоктринацију био отворен.
Тако да оно Ђиласово оправдање дуго након рата, да нису те људе убијали толико ради пљачке, колико ради њиховог угледа, апсолутно пије воду.
И треба додати још један елемент, ма како се коме свидео. Тај српски народ преко Дрине , историјски се навикао на мењање државе и владара. Тако неки нису веровали у дуговечност српске државе. Више су имали поверења у локалне снажне личности или ратнике, негде с правом , а негде не. Као да нису разумели природу сваког рата, а то је да је војска данас овде, а сутра ко зна где, и да је одбрана врло озбиљно питање. " Шта ће нама официри пропале Југославије да нам командују?" Та " бургија" , права паланачка трачарија, коштала је многе наше Србе главе у том смутном времену, а и многа села су сравњена. Мајевица је ту најбољи пример, а има их много.
Све су то разлози што су неки Срби кренули за комунистима, који су их гледали у очи, лагали и желели и урадили им све најгоре.

[Милослав Самарџић]

Увек треба имати у виду да су ти неки Срби били мањина, с ове или оне стране Дрине, свеједно. Ако се гледају ти социјални моменти, тешко да су и 1% присталица добили на основу њега. Они су присталице добијали:
1. Због националног момента. Од избора 1921, када су за њих гласали Албанци, Бугари и Црногорци (39% гласова добили су у Црној Гори, а нису имали ни инфраструктуру тамо, као уосталом ни на Космету и у Источној Македонији). Дакле, за њих су гласали они који су највише мрзели државу, јер су знали да су комунисти нешто најгоре и да ће уништити државу. У ЦГ, као ни другде, то нема везе са Русијом. У ЦГ је фактор био - зеленаши.
Тако и у Другом светском рату. Комунисти су овладали српским елементом најпре на крајњем западу, због Хрвата, утицаја и акције Хрвата, а онда на југу - територија 1. вардарског корпуса, са Бугарашима, Македонцима, Албанцима...
2. Због подршке Западних савезника, било пропагандне, било, још више, у оружју.

[Милослав Самарџић]

Да ли сте знали да је Зечевић екскомунициран из цркве? И то чини ми се после рата.

Нисам знао.

[Ултрадесничар]

Нико не пише шта су четници (ни)су урадили да би продобили српски народ.
Једна занимљивост из мемоара Звонимира Вучковића.
Парафразираћу. Дођемо ми у село а тамо нам свештеник обрадује а учитељ нас гледа испод ока и чека када ћемо што пре напустити село.

[luka.luke]

Нико не пише шта су четници (ни)су урадили да би продобили српски народ.

Па четници су били у другачијој позицији. Они су се борили за постојеће, предратно стање, краљевину. Већ виђен и познат систем. Нису ни могли обећавати нешто ново, (златне кашике, равноправност, једнакост и остале ком фразе). Предпостављам њихова пропаганда се у великој мјери сводила на осуду комунистичке пропаганде, односно лажи, али неки крајеви су подлегли комунистичкој.
Нпр. ситуација око Сарајева (мени нешто позната). Околина Сарајева је била пред ДСР (све до задњег рата) у углавном насељна Србима (80-90%). Близина града је утицала да то вјероватно буде економски по најразвијеније сеоско подручије у БиХ У вријеме устанка комунисти дошли из града у села, пропагирали, радили на својој ствари све до подјеле. Тада су углавном доживјели катасрофу у подршци и повуки се даље у заосталије крајеве, гдје су са мање - више имали успјеха.
Интересантно,
а да ли знате ко су били главни комунисти , који су "дизали устанак" око Сарајева

[Перун]

Запазио сам да је већина партизанских вођа са почетка ,,устанка" неславно завршила. Просто стичем утисак да су одрадили свој посао и да их је партија оставила да се голоруки одупру Немцима док се Тито и елита извуку. То је случај и са ужичким комунистима (Душан Јерковић, Секулић, Дабић,..), чачанским (Митровић), затим Небојша Јерковић, учитељ Ракић (каква је његова судбина, партизани га слабо помињу?) и многи други.

Поменути су највише били у додиру са народом, држали говоре, представљали своје идеје. Није тешко закључити да су такви људи остављени да буду погубљени како би се показао партизански ,,антифашизам", док су се стари, добро проверени партијци на време повукли. Ови први су представљали партију пред народом а прави, проверени, комунисти служили су за поверљиве послове у партији. Ево једног примера из Ужица. Већина најангажованијих партијаца страдала је након пада Ужичке републике. Док се Крцун и касније долазани ужички ознаши повукли са ВШ.

[luka.luke]

а да ли знате ко су били главни комунисти , који су "дизали устанак" око Сарајева

Требевићки крај: Срећко Горанин, право име "Feliks Steiner"

---

Романија: Павле Горнин Илија, право име "Elijahu Steiner"
Романија: Славиша Вајнер
Семизовац, Бреза, Вареш, Нишићи: Нисим Албахари

[posmatrač]

Али, као што су многе студије показале, по узору на Совјетски модел, комунисти су одмах убијали највеће узоре у селу ( Солунце, добровољце из ПСР, старе четнике, свештенике, најбоље домаћине) и онда је пут за индоктринацију био отворен.

На територији НДХ усташе су одмах на почетку почеле са протјеривањем православних свештеника, хапшењем, а потом и ликвидацијама најугледнијих Срба. Многи су и заробљени у Априлском рату, па одведени у Њемачку.

КПЈ Априлски рат и није баш погодио. Она је сачувала инфраструктуру, а били су и ојачани повратницима из затвора и "шпанцима".

Него како је текао повратак "шпанаца" из француских логора у Југославију?

[Романија]

Није толико битна нација, колико је битно што су послати у романијске крајеве и нису били са тих простора као Дерикоња и Нешковић. По мени је то врло јак аргумент по питању ко је кад дизао устанак кога је народ подржавао и коме је какав циљ био.

[luka.luke]

Па у тим крајевим није било комуниста, у пасвним поготову нису ни чули за то.

Нација је битна, како није. Замисли да је Србин отишао у турско или хрватско село и нешто пропагирао, добио би више од

Ако није битна, што су мијењали идентитет?

Само се "Срећко" мало зајебао, могао је бити Сретко, Срето или Сретен. Срећко је био одмах народу сумњив

Учествовали су они у дизању устанка, то је неоспорно, тада није постојала подјела, али кад су њихови циљеви проваљени, ту им је био крај на тим просторима.