[Мргуд]

Mrgude, Mihailovic nije 'samoinicijativni pokretac otpora' vec oficir Jugoslovenske vojske, koji se u kontinuitetu bori protiv nemackog agresora, od njihovog napada na Jugoslaviju 6 Aprila 1941. On postupa po pravilu sluzbe i ratnom planu kada prelazi na gerilski nacin ratovanja posto je front protiv Nemaca slomljen. Zamisli da danas neko napadne Srbiju, i da se Dikovic ili neki njegov pukovnik nadju u planini i zele da nastave otpor. Oni NECE OSNIVATI NISTA NOVO, vec ce se boriti kao Vojska Srbije, primenujujuci odgovoarajuci gerilsku strategiju.

Не могу да се сложим са овом тврдњом, пре свега јер Дража није добио никакву наредбу од стране Врховне команде да пређе на герилски начин ратовања, него је то одлучио самостално у договору са уским кругом људи. Тек кансије ће да буде прихваћен од стране владе, краља и Врховне команде.

Даље, приликом тог оружаног сукоба са жандармеријском јединицом треба рећи да су жандарми били у праву, јер су имали основу и право да похапсе друге наоружане групе у земљи изузев немачког Вермахта.

[Бранке]

Занимљива примедба, нисам то приметио.

Где се може наћи оригиналан текст уговора који је потписан 17.4.1941. ?
Неки линк,књига . . . ?

[Милослав Самарџић]

Mrgude, Mihailovic nije 'samoinicijativni pokretac otpora' vec oficir Jugoslovenske vojske, koji se u kontinuitetu bori protiv nemackog agresora, od njihovog napada na Jugoslaviju 6 Aprila 1941. On postupa po pravilu sluzbe i ratnom planu kada prelazi na gerilski nacin ratovanja posto je front protiv Nemaca slomljen. Zamisli da danas neko napadne Srbiju, i da se Dikovic ili neki njegov pukovnik nadju u planini i zele da nastave otpor. Oni NECE OSNIVATI NISTA NOVO, vec ce se boriti kao Vojska Srbije, primenujujuci odgovoarajuci gerilsku strategiju.

Не могу да се сложим са овом тврдњом, пре свега јер Дража није добио никакву наредбу од стране Врховне команде да пређе на герилски начин ратовања, него је то одлучио самостално у договору са уским кругом људи. Тек кансије ће да буде прихваћен од стране владе, краља и Врховне команде.

Даље, приликом тог оружаног сукоба са жандармеријском јединицом треба рећи да су жандарми били у праву, јер су имали основу и право да похапсе друге наоружане групе у земљи изузев немачког Вермахта.

Постојао је општи план да се пређе на герилу, а Дража је био главни стручњак за герилу, предавао је то на академији. ВК је овластила тројицу војвода и може му се формално ставити замерка што им се није ставио под команду, али двојица су била заробљена а трећи је одбио сарадњу, па му је овлашћење одузето и пренето на Дражу.

[Милослав Самарџић]

Занимљива примедба, нисам то приметио.

Где се може наћи оригиналан текст уговора који је потписан 17.4.1941. ?
Неки линк,књига . . . ?

Зборник ''Априлски рат''.

[Бранке]

Занимљива примедба, нисам то приметио.

Где се може наћи оригиналан текст уговора који је потписан 17.4.1941. ?
Неки линк,књига . . . ?

Зборник ''Априлски рат''.

Хвала . . .
Сад сам нашао превод текста на MyCity military,видим да и Вахтра оспорава тезу о капитулацији . . .

[dko]

Mrgud: пре свега јер Дража није добио никакву наредбу од стране Врховне команде да пређе на герилски начин ратовања,
Samardzic: Постојао је општи план да се пређе на герилу

Mrgude, Samardzic daje dobru smernicu, a tvoje rezonovanje je u duhu onoga sto u pravnoj i politickoj teoriju zovu 'normativizmom'. Prosto, nemoguce je imati napisana pravila ili naredjenja za svaku situaciju (zato je Samardzic u pravu) Sve se svodi na prosto pitanje - da li je Jugoslavija kapitulirala? Ako nije - Draza nije morao da dobija nikakvu konkretnu naredbu niti da formalno izdaje proglas o gerilskom ili negerilskom nacinu ratovanja. A od cega zavisi to da li je Jugoslavija kapitulirala? Evo zanima me tvoje misljenje, posto vidim da si se bavio ovim vise nego ja, a ja cu ti onda odmah izneti svoje, laicko, ali koje mogu da potkrepim argumentima iz pravne i politicke teorije

[Николај]

Николај,

ако ти није тешко, јел може објашњење за следеће:

у чл. 18 "Уговора о примирју" (како гласи званичан назив документа) каже се измеђуосталог: "При поновном пружању отпора овај уговор се ставља ван снаге и борбена дејства немачке војне силе биће обновљена највећом жестином".
Дакле, уговор одређеном акцијом може бити поништен и настављају се непријатељства. Не помиње се да ће се тај отпор третирати као бандитски, терористички акт за који је запрећена казна стрељањем или слично.

Теоретски: да ли би текст одредбе о безусловној капитулацији могао да буде формулисан тако?

Овај "уговор" има за циљ да створи једно трајно стање, јер већ у начелној одредби се каже да југословенска војска има да капитулира и одводи се у ратно заробљеништво. Тако да није предвиђена било каква могућност да иста та војска "настави" да пружа отпор. И у чл. 2 пише: "Према војницима који се после закључења примирја и извршеног прикупљања удаље из својих јединица примениће се смртна казна."

Цео текст је конципиран тако да "легалан" отпор Немцима после 17. априла није могућ, односно да ће то бити бандитизам.

[Chicot]

Николај,

ако ти није тешко, јел може објашњење за следеће:

у чл. 18 "Уговора о примирју" (како гласи званичан назив документа) каже се измеђуосталог: "При поновном пружању отпора овај уговор се ставља ван снаге и борбена дејства немачке војне силе биће обновљена највећом жестином".
Дакле, уговор одређеном акцијом може бити поништен и настављају се непријатељства. Не помиње се да ће се тај отпор третирати као бандитски, терористички акт за који је запрећена казна стрељањем или слично.

Теоретски: да ли би текст одредбе о безусловној капитулацији могао да буде формулисан тако?

Овај "уговор" има за циљ да створи једно трајно стање, јер већ у начелној одредби се каже да југословенска војска има да капитулира и одводи се у ратно заробљеништво. Тако да није предвиђена било каква могућност да иста та војска "настави" да пружа отпор. И у чл. 2 пише: "Према војницима који се после закључења примирја и извршеног прикупљања удаље из својих јединица примениће се смртна казна."

Цео текст је конципиран тако да "легалан" отпор Немцима после 17. априла није могућ, односно да ће то бити бандитизам.

Ок, то ми делује логично - са гледишта Немаца. Али, онда је ова реченица коју сам навео у контрадикцији са концепцијом "уговора" и начелном одредбом. Због чега би Немци у одредбу о капитулацији уносили овакву реченицу и давали аргументе противничкој страни?

Чл 2 који си навео, колико видим, се односи на заробљенике и практично на покушај бекства из заробљеничког логора, што се обично кажњава смрћу.

[Мргуд]

Mrgud: пре свега јер Дража није добио никакву наредбу од стране Врховне команде да пређе на герилски начин ратовања,
Samardzic: Постојао је општи план да се пређе на герилу

Mrgude, Samardzic daje dobru smernicu, a tvoje rezonovanje je u duhu onoga sto u pravnoj i politickoj teoriju zovu 'normativizmom'. Prosto, nemoguce je imati napisana pravila ili naredjenja za svaku situaciju (zato je Samardzic u pravu) Sve se svodi na prosto pitanje - da li je Jugoslavija kapitulirala? Ako nije - Draza nije morao da dobija nikakvu konkretnu naredbu niti da formalno izdaje proglas o gerilskom ili negerilskom nacinu ratovanja. A od cega zavisi to da li je Jugoslavija kapitulirala? Evo zanima me tvoje misljenje, posto vidim da si se bavio ovim vise nego ja, a ja cu ti onda odmah izneti svoje, laicko, ali koje mogu da potkrepim argumentima iz pravne i politicke teorije

Нисам се нешто претерано упознао са текстом тог споразума између Немачке и КЈ, а по занимању нисам правник тако да и ја ово пишем лаички.
Врло је то замршена прича.
Влада и краљ нису капитулирали већ су се повукли из земља и наставили борбу из иностранства. Слично је било и у Првом светском рату, када се српска влада и краљ повлаче преко Албаније за Грчку, али тада није са Аустроугарском потписан никакав споразум (иако је Беч очекивао појаву српске делегације која би потписала капитулацију). Мислим да је то била грешка Симовићеве владе. Једноставно је требала заједно са краљевском породицом и Врховном командом да се повуче из земље (као што и јесте), а војсци да се изда наредба за герилу.

План за герилско ратовање јесте постојао, али конкретно ни Врховна команда ни влада нису издале наредбу да се на тај план пређе, након фронталног слома војске. Насупрот томе дата су упуства Калафатовићу да склопи споразум са Немцима, а овај се након разговора повукао и препустио целу ствар Цинцар-Марковићу, који је у том тренутку био обичан цивил. И ту и настаје проблем. За Немце је то била капитулација јер је прихваћено све оно што су они тражили, а за српску владу је била привремена обустава рата.

Мислим да треба отворено рећи да је Дража самоиницијативно повео устанак (што није ништа лоше), без одобрења краља и владе, која ће касније да призна Дражу и самим тим да легитимитет његовој одлуци.

Треба рећи да је наша историја неправедно у један негативан контекст ставила Милана Аћимовића, који је у том тренутку деловао онако како је могао и како је на крају крајева и имао право по међународном праву. Значи, што се Милана Аћимовића тиче, не може бити говора о његовој колаборацији са Немцима, јер он ради онако како раде и енглески гувернери на британским острвима под окупацијом (за шта су сви касније одликовани од стране британске владе).

Било би добро ако би неко поставио комплетан текст споразума између Немачке и КЈ.

[Милослав Самарџић]

То није био споразум између Немачке и КЈ, тј. то је правно ништаван текст, јер су Немци натерали ратне заробљенике да потписују, а заробљеник нема правну способност.
ВК јесте издала наредбу да се пређе на герилу, али не Дражи, већ војводама Бирчанину, Станковићу и Пећанцу.
Деловање Драже и других официра је у складу са ратним законима КЈ: у току је агресија и војска ради свој посао. Начин ратовања (герила или не) у том смислу није битан. Дражин статус је исти као и статус наше војске на Блиском истоку рецимо (неки од њих су и дошли код Драже, а статус им се притом свакако није мењао).

[Felix]

Мислим да треба отворено рећи да је Дража самоиницијативно повео устанак (што није ништа лоше), без одобрења краља и владе, која ће касније да призна Дражу и самим тим да легитимитет његовој одлуци.

Мислим да то ипак не треба рећи (мада није страшно ни ако се каже). Ово што причаш можда важи за каснији период када је реч о општем устанку у коме су учествовали и комунисти. Али овде се не разматра тај период већ период Априлског рата и онога што је наступило одмах након њега. У случају Дражиног ангажмана имамо континуитет борбених дејстава једне непредате јединице након "формалног" свршетка Априлског рата. Дража се под борбом пробијао до Србије, то је чињеница.

И још нешто. Дражина одлука би била легитимна чак и да је капитулација заиста потписана и да ју је потписао лично краљ Петар II. Право на организовање отпора окупатору старије је од сваког права признања (тренутне) силе и надмоћности завојевача од легалних органа власти дате земље.

Овај аргумент често су рабили и комунисти али је он у њиховом случају не важи много јер су они спроводили револуцију а Дража се борио за континуитет.

Љотани су користили пак други, "хуманистички" аргумент који полази од тога да је "добровољно ропство" прихватљиво у неким ситуацијама (очување народа, избегавања материјалних девастација итд.). Наравно, они су тај аргумент користили само као параван да се попут комуниста разрачунају са "старим поретком", демократијом, Јеврејима који се слободно шетају по градовима, верском толеранцијом итд..

[dko]

Mrgude, kao sto Samardzic kaze potpuno je nebitno da li je izdato konkretno naredjenje za ovaj ili onaj vid ratovanja - ako Kralj ne priznaje nikakvu okupaciju zemlje. A Kralj je ne priznaje. I ne moze neki Kalafatovic da potpisuje kapitulaciju vojske ili zemlje - vec samo Kralj (direktno ili indirektno). A mi imamo istorijski dokazivu cinjenicu Kraljevog nepriznavanja okupacije ('kapitulacije', po Nemcima) istog dana ili sutradan posto je ona 'potpisana'. (Apr 16 na 17, ispravite ako gresim datum)

U protivnom - dzabe ti Acimovic. Nemas zasta da nakacis Acimovicev legalitet ako postoji 'kapitulacija' Jugoslavije kao drzave ili kao vojske. Draza je ovde nebitan. On je samo cinjenica kontinuiteta vojske i drzave, a dokaz kontinuiteta i sam kontinuitet su sadrzani u Kraljevoj volji (javno obznanjenoj) i Draza ne treba nista da radi, osim da nastavi da postoji i da se bori. Moze da izjavi sta god hoce, to je nebitno. Moze da se ne javi Stankovicu, i to je nebitno. Moze time i da prekrsi neko pravilo, vazno je da on nastavlja da egzistira kao pripadnik Jugoslovenske vojske. Moze cak i da misli da je 'vojska kapitulirala' - i to je nebitno. Moze cak to i da izjavi. Jedino sto je bitno je da Kralj ne priznaje kapitulaciju i time omogucava kontinuitet postojanja Jugoslavije.

Ovo sto Felix kaze, da bi Draza bio legitiman cak i da je Kralj potpisao kapitulaciju, je verovatno blizu istine...ali to nam nije neophodno kao argument, posto Kralj to nije uradio. Recnikom logike, Kraljeva akcija u aprilu je 'dovoljan' argument da je Jugoslavija nastavila da postoji, i da je Draza nastavio da postoji kao pripadnik JV.

Uostalom, Mrgude - da li znas Kraljev stav - ili stav vlade - da li postoji Jugoslovenska Vojska posle 16 aprila? Da li postoji Jugoslavija? Koga onda prepoznaju saveznici kao legalnog vladara? Da li Kralj sebe smatram vladarom bez vojske? Kakva je to drzava bez vosjke?

[Захумље]

http://www.cambridge.org/us/academic/sub...?format=HB

---

http://www.academia.edu/5846019/Raphael_..._Genocide_

---

http://www.amazon.com/Non-Germans-under-...0801864933

---

http://en.wikipedia.org/wiki/Territory_o..._in_Serbia

The Territory of the Military Commander in Serbia[4] (German: Gebiet des Militärbefehlshabers in Serbien) was the area of the Kingdom of Yugoslavia that was placed under a military government of occupation by the Wehrmacht following the invasion, occupation and dismantling of Yugoslavia in April 1941. The territory included Serbia proper, with the addition of the northern part of Kosovo (around Kosovska Mitrovica), and the Banat.[5] This territory was the only area of the partitioned Kingdom of Yugoslavia in which the German occupants established a military government. This was due to the key rail and riverine transport routes that passed through it, and its valuable resources, particularly non-ferrous metals.[6] On 22 April 1941, the territory was placed under the supreme authority of the German military commander in Serbia,[7] which included a series of generals, with the day-to-day administration of the territory under the control of the chief of the Military Administration in Serbia. Initially, the chief of the military administration in Serbia was Harald Turner and later Franz Neuhausen. The lines of command and control in the occupied territory were never unified, and were made more complex by the appointment of direct representatives of senior Nazis such as Reichsführer-SS Heinrich Himmler (for SS and police matters) and Reichsmarschall Hermann Göring (for economic matters). The Germans used Bulgarian troops to assist in the occupation, but they were at all times under German control.[8] Some sources describe the territory as a puppet state,[9] or a "special administrative province",[10] with other sources describing it as having a puppet government.[1][11]

Територија војни командант у Србији [4] (немачки: Гебиет дес Милитарбефехлсхаберс ин Сербиен) је подручје Краљевине Југославије која је стављена под војном владом окупације од стране Вермахта након инвазије, окупације и демонтажи Југославије у април 1941. територија укључена Србији, са додатком северног дела Косова (око Косовске Митровице), а Банат [5] Ова територија је била једина област подели Краљевине Југославије у којој су немачки окупатори основана. војна влада. То је због кључних шина и поплавне транспортних путева који су прошли кроз њега, и његових вредних ресурса, посебно обојених метала. [6] Дана 22. априла 1941, територија стављена под врховном влашћу немачког војног заповедника у Србији , [7] који укључује низ генерала, са дан-за-дан администрације територије под контролом шефа Војне управе у Србији. У почетку, шеф војне управе у Србији био је Харалд Турнер и касније Франц Нојхаузен. Линије командовања и контроле на територији окупиране никада нису били јединствени, а били су сложенији од именовања директних представника високих нациста, као што су вођа СС Хајнрих Химлер (СС и за питања полиције) и Реицхсмарсцхалл Херман Геринг (за економска питања ). Немци користе бугарске трупе да помогну у занимању, али су све време под контролом немачке. [8] Неки извори описују територију као марионетске државе, [9] или "специјална административна покрајина", [10] са другима извори описују га као да имају марионетску владу. [1][11]

---

The Military Commander in Serbia appointed the Serbian civil[12] puppet governments to "carry on administrative chores under German direction and supervision".[13] The first of these was the short-lived Commissioner Administration (Комесарска влада, Komesarska vlada) which was established under Milan Aćimović on 30 May 1941. The Military Commander in Serbia "appointed a low-grade Serbian administration of ten commissioners who were put in charge of the ministries, under the control of Turner and Neuhausen, as a simple instrument of the occupation regime",[14] that "lacked any semblance of power".[15] It was followed by the establishment of the Government of National Salvation (Влада Националног Спаса, Vlada Nacionalnog Spasa) under Milan Nedić,[16] which replaced the Commissioner Administration on 29 August 1941. According to historian Professor Stevan K. Pavlowitch, the Nedić regime itself "had no status under international law, and no power beyond that delegated by the Germans",[17] and "was simply an auxiliary organ of the German occupation regime".[18] The one area in which the regime did exercise initiative and achieve success was in the reception and care of hundreds of thousands of Serb refugees from other parts of partitioned Yugoslavia.[18] While the Aćimović administration was limited to the use of the former Yugoslav gendarmerie, the Nedić government was authorised to raise an armed force, the Serbian State Guard, to impose order, but they essentially functioned as German auxiliaries until the German withdrawal in October 1944.[17] The Germans also raised several other local auxiliary forces for various purposes within the territory.[19] The Government of National Salvation remained in place until the German withdrawal. Throughout the occupation, the Banat was an autonomous region, formally responsible to the puppet governments in Belgrade, but in practice governed by its Volksdeutsche (ethnic German) minority.[20] In order to secure the Trepča mines and the Belgrade-Skopje railway, the Germans made an arrangement with Albanian collaborators in the northern tip of present-day Kosovo which resulted in the effective autonomy of the region from the puppet government in Belgrade, which later formalized the German arrangement.[21]

Војни командант у Србији именовао српског цивилног [12] марионетске владе да "носе на административним пословима под немачком руководством и надзором". [13] Први од њих био је кратког даха комесар Администрација (Комесарска влада, Комесарска Влада) који је био основан под Милана Аћимовића од 30. маја 1941 Војни командант у Србији "именовао неквалитетан српску управу десет повереника који су ставили у задужен министарстава, под контролом Тарнер и Нојхаузена, као прост инструмент режима окупације. ", [14] да" недостајао привид моћи "[15] То је праћено оснивањем Владе националног спаса (Влада Националног Спаса, Влада да националног Спаса) под Милана Недића., [16] који је заменио Повереник Управи 29. августа 1941. Према историчару професор Стеван К. Павловић, Недић сама режим "имао статус по међународном праву, а нема снаге осим оног који је делегиран од стране Немаца", [17] и "био је просто помоћни орган Герман занимање режим ". [18] једна област у којој је режим учинио вежбе иницијативу и постигне успех био је на рецепцији и бригу о стотинама хиљада српских избеглица из других делова Југославије подели. [18] Док Аћимовић администрација је била ограничена на употреба бивше југословенске жандармерије, Недић влада је овлашћен да подигне оружану силу, Српске државне страже, да уведе ред, али су у суштини функционисале као немачких помоћних до немачког повлачења у октобру 1944. [17] Немци такође подигао неколико других локалних помоћне снаге за различите намене унутар територије. [19] Влада националног спаса остао на снази до немачког повлачења. Током окупације, Банат је био аутономна област, формално одговоран за марионетских влада у Београду, али у пракси управља њен Волксдеутсцхе (етничке мањине Немачки). [20] У циљу обезбеђења Трепча рудника и пруга Београд-Скопље, Немци направили договор са албанским сарадницима у северном рту данасњег Косова које је резултирало ефикасном аутономије региона из марионетске владе у Београду, која је касније формализован немачку аранжман. [21]

[Мргуд]

Au al smo se raskokodakali:-).Jel te,posto krompir na pijacu:-)?

---

Gospodo neobrazovana,vrhovna komanda je potpisala kapitulaciju i tu jedan nizerazredni oficir,mister rakia boy(Draza) nije imao sta da se pita.Valja napomenuti da je 40 god.bio pred penzionisanjem,a Simovic pred isterivanje iz sluzbe zbog veza sa stranim obavestajnim sluzbama.Prvi zbog veze sa Sovjetima,drugi zbog veze sa Britancima(cak i uhapsen).Ministar vojni general Nedic je vec bio potpisao ukaze..

Па ми и кад се "раскокодачемо" имамо о чему, за разлику од тебе.

Али ево даћу ти шансу: Постави те указе са потписима министра Недића.

И приде, Врховна команда (пише се великим господине образовани) није потписала капитулацију већ је ђенерал Симовић овластио ђенерала Калафатовића да преговара са Немцима о примирју, што су Немци одбили и тражили безусловну предају тј. капитулацију. Ђенерал Калафатовић је одбио да преговара о томе (с обзиром да није имао овлашћења за то) и за даље преговоре одредио Цинцар-Марковића (који је у том тренутку био најобичнији цивил) и ђенерала Јанковића, који су потом потписали оно што су Немци тражили од њих. Проблем њиховог потписа је тај, што они нису имали никаква овлашћења да потпишу било шта јер та овлашћења нису добили ни од кога, нити је ђ. Калафатовић био овлашћен да преноси на било кога преговоре са Немцима.

Даље, став владе, Врховне команде и краља Петра Другог су били такви да је земља остала у ратном односу са Немачком и њеним савезницама.

Пошто видим да Дражи качиш придев нискоразредног официра, подсетићу само да је Дража у тренутку почетка рата имао високи официрски чин, као и да је из Балканских ратова, те Првог светског рата изашао са одликовањима. Чак нећу ни да користим Други светски рат као аргумент, довољно је ово што сам навео да покаже сву неболозу твоје тврдње.

Даље, занимљива је та "љотићевска линија" данас, која уствари и није љотићевска. Сам Љотић, иако савезник Немаца, није био заговорник окупације отаџбине, док његови обожаваоци данас итекако јесу. Као што балкански муслимани у доласку Турака не виде окупацију и ропство, него спас и просветљење, тако и данашњи "љотићевци" у немачкој окупацији Србије не виде трагедију, него спас и просветљење. Једна заиста тужна прича.

Још тужнија је прича, да су заговорници Љотићеве идеологије људи који нису најбоље образовани, већ су своје знање покупили са разноразних интернет форума и сл. а књига им није драг друг. Пре неког времена имао сам прилику да продискутујем са пар симпатизера Д. Љотића (иначе мојих познаника) који су се позивали на цитате Д. Љотића о политици и сл. Ти цитати су добрим делом на месту, само је проблем што то нису оргиналне мисли Д. Љотића, него је исте Љотић преузео из "Никомахове етике". Наравно данашњи "љотићевци" немају појма шта је "Никомахова етика" нити су је икада читали, док Љотић јесте читао, јер је ипак био образован човек, што се за његове данашње "следбенике", не може рећи. То је један типичан пример незнања и обмане. А велика већина ствари које се попут заразе шире по интернету од модерних "љотићеваца" углавном и јесте обмана и врло лако и аргументовано може да се побије.

Ипак, треба захвалити "љотићевском тролу", јер да он није одлучио да нас овде "истролује" својом параидеологијом, ми тешко да би отворили ову дискусију коју сада водимо, а која је (мени бар) страшно интересантна.

---

То није био споразум између Немачке и КЈ, тј. то је правно ништаван текст, јер су Немци натерали ратне заробљенике да потписују, а заробљеник нема правну способност.
ВК јесте издала наредбу да се пређе на герилу, али не Дражи, већ војводама Бирчанину, Станковићу и Пећанцу.
Деловање Драже и других официра је у складу са ратним законима КЈ: у току је агресија и војска ради свој посао. Начин ратовања (герила или не) у том смислу није битан. Дражин статус је исти као и статус наше војске на Блиском истоку рецимо (неки од њих су и дошли код Драже, а статус им се притом свакако није мењао).

Овај део за заробљеницима је донекле, иако тачан, ипак проблематичан.

Влада је одабрала Калафатовића, а овај даље Јанковића и Цинцар-Марковића. Проблем је свакако у потезу Калафатовића, који није имао за право да доведе на позицију преговарача било кога, јер га нико није ни овластио да то учини. Питање је да ли је Калафатовић и могао да делује другачије када је буквално остабљем на милост и немилост надмоћном непријатељу.

С друге стране, ако се оставимо права и будемо мало реални, треба рећи да је то било време хаоса и да се ту буквално није знало ко пије, а ко плаћа.

Из свог тог хаоса, изродиле су се неке личности које нису имале велику важност пре Другог светског рата (изузев Недића) и то су уствари она историјска времена која рађају нове историјске личности не водећи рачуна о праву и законима. Историја је пуна таквих примера, а свака борба против окупатора је дужност и обавеза, без обзира на договоре и папире.