[Александар Динчић]

Један је сликао мађарска зверства према Србима па је ухапшен и осуђен на смрт. Сад сам проверио. Може бити да ови нису хтели да носе експлозив партизанима - тај податак сам нашао у књизи Драгана Марковића "Отписани".

Какав извор. Динчићу, јел много вруће у Нишу.
Овде је 35.

Ево баш сада гледам и чешљам "Београд у рату и револцуцији 1941-1945" и "Београд у рату и револуцији 1941-1945" - допуњено издање, том 1. Чешљам да нађем неки траг за ове обешене. Имам ја доста партизанске литературе

[Николај]

"Универзалне и ванвременске" норме нису прописане, већ се налазе у сваком човеку као део његове свести. Човеков је избор хоће ли слушати своју свест, или ће се поводити за општом свешћу што није ништа друго него лепши назив за психологију масе.

Како може да слуша своју "савест" ако не зна за боље, савест се формира на основу садашњих а не будућих параметара, лако је теби сада да се чудиш зашто у то време нису размишљали на тај начин кад је данас слобода сваког човека обична и нормална појава, али тада је то било непознаница. Као што теби није јасно зашто неко доживљава хомосексуализам као нешто нормално, тако и тебе, када би се вратио 2000 година уназад и објашњавао им да су сви људи једнаки и слободни, гледали би као лудака. Или када би причао старим Египћанима да њихов фараон није никакав Бог него човек као и они што су.

Да би се променио режим односа у некој епохи није било довољно да један човек "послуша савест" и каже: Ја мислим да то не треба тако него овако. Мора да се оствари мноштво чинилаца за тако нешто. Људи нису почели да користе ватру тако што је неки од њих рекао: "Ово живо месо није ни за шта, дај да запалимо ватру и испечемо га!"

Да би неко размишљао напредно, испред свог времена, није довољно само да буде природно надарен, општа констелација односа мора да му омогући да размишља другачије од већине људи. Колико је у античко доба било филозофа, који су били ондашња елита, али нису заговарали престанак робовласништва, јер је то њима било као "Добар дан" нама. Морало је да протекне доста времена и деси се много ствари да би се то питање ставило на дневни ред.

[Громовник]

Како то мислиш "не зна за боље"? Па сваки човек у својој подсвести носи мисао да не чини другима оно што не би волео да се чини њему, и то је основа савести, невезана за параметре и временска раздобља. То што свако време носи одређене друштвене норме са собом не значи да у том добу не постоји неко ко размишља и гледа другачије на ствари. Чак штавише, ти који другачије размишљају су неретко и у већини, али су обесправљени, и често им није омогућена ни слобода изражавања другачијег мишљења, док "општеприхваћеност" форсирају управо она мањина која држи конце моћи у својим рукама. Да, заиста, када би се вратио 2000 година уназад и објашњавао неком у Риму ко има стотину робова да су сви људи једнаки и слободни, наравно да би те тај гледао као лудака, једноставно зато што има корист од њих које није спреман да се одрекне. Али када би то исто рекао неком сиромаху који се налази пред дужничким ропством, мислиш да би те и тај гледао исто као лудака?

Да у маси нема другачијег мишљења, и да људи нису у стању да размишљају изван тренутних норми и параметара, друштво се никада не би мењало, нити би било могуће религији каква је на пример хришћанство да се прошири и постане широко прихваћено у Европи. Наравно, да би се променио режим односа у некој епохи није довољно да један човек "послуша савест", али у свакој епохи ће бити људи који ће без обзира на то што знајући да тиме не могу ништа да промене пре одабрати да слушају своју савест и учине добро дело него да пратећи "друштвене норме" чине зло.

И у тој маси Египћана сигурно је постојао одређен број интелигентнијих људи који нису веровали у фараонову Божанску природу, посебно они који су били ближе њему (свештеници нпр.) и којима је целокупна фарса била јасна као дан, али наравно нису ни у лудилу смели да је разоткрију.

И опет, све је у избору да ли ће се човек поводити за психологијом масе и узимати здраво за готово оно што му се у том тренутку презентује као "опште прихваћено", не размишљајући ни за трен да ли тиме чини зло или ће слушати свој унутрашњи глас у избору онога што ће, или неће чинити. Милиони људи су током историје тај свој избор да слушају своју савест плаћали главом, од првобитних хришћана који су одбијали да се одрекну свог Бога и прихвате Римски систем вредности до оног Немца који у Шумарицама није хтео да стреља ђаке, а ето да би се ти данас питао "како неко може да слуша своју савест ако не зна за боље". Очигледно да сви знамо за боље, само је питање да ли ћемо ићи тежим путем "бољег" или ћемо бити уљушкани у руљи општеприхваћеног.

[Николај]

Наравно, да би се променио режим односа у некој епохи није довољно да један човек "послуша савест", али у свакој епохи ће бити људи који ће без обзира на то што знајући да тиме не могу ништа да промене пре одабрати да слушају своју савест и учине добро дело него да пратећи "друштвене норме" чине зло.

Значи, у праву су ови из данашње епохе, који "слушајући своју савест" заговарају хомосексуализам као једну од основних слобода, насупрот већине која "прати друштвене норме"?

И у тој маси Египћана сигурно је постојао одређен број интелигентнијих људи који нису веровали у фараонову Божанску природу, посебно они који су били ближе њему (свештеници нпр.) и којима је целокупна фарса била јасна као дан, али наравно нису ни у лудилу смели да је разоткрију.

Уопште није реч о фарси, него о искреном веровању, и оних око фараона и оних који га никад нису видели, да је он пореклом од Бога и да је изнад обичних смртника. Штавише, и сами фараони су веровали у то, а најбољи доказ су ти међусобна венчања припадника исте династије, чак и рођене браће и сестара, како се њихова "плава крв" не би мешала са "обичном". Или мислиш да би се брат и сестра упуштали у сексуалне односе само ради замазивања очију народу. Ти у ствари несвесно употребљаваш аргументе Карла Маркса о религији као "опијуму за народ"; и он је тако тврдио да су од памтивека свештеници лагали и варали обичан свет да би имали личну корист од тога, тј. није допуштао могућност да су стварно веровали у то што проповедају.

И опет, све је у избору да ли ће се човек поводити за психологијом масе и узимати здраво за готово оно што му се у том тренутку презентује као "опште прихваћено", не размишљајући ни за трен да ли тиме чини зло или ће слушати свој унутрашњи глас у избору онога што ће, или неће чинити.

Опет ти кажем није реч о "психологији масе" него о психологији човечанства у датом историјском периоду. Наравно да ће сваки роб у Риму или било где, рећи да би волео да је слободан. Али ту ће његово интересовање за наведену проблематику да се заврши. Он неће ићи даље од посматрања ствари из свог личног угла, неће да се залаже за укидање робовласништва као таквог, једино ће га интересовати његов сопствени положај и његово ослобођење. Он неће основати покрет за свеопште ослобођење људи, јер зна да је робовласништво датост која је несумњива, нормална, и која ће, по њему, заувек постојати.
Када је Спартак (иначе бивши римски војник) подигао устанак, циљ му је био да са својом групом пређе на Сицилију и настави живот у слободи, не интересујући га што ће хиљаде људи и даље робовати у свету.
Морали су да прођу векови и цивилизација дође на такав ниво, где ће робовласништво постати апсурдна и непожељна појава. Да су Срби постојали у то време, и они би имали робове.

[Громовник]

Наравно, да би се променио режим односа у некој епохи није довољно да један човек "послуша савест", али у свакој епохи ће бити људи који ће без обзира на то што знајући да тиме не могу ништа да промене пре одабрати да слушају своју савест и учине добро дело него да пратећи "друштвене норме" чине зло.

Значи, у праву су ови из данашње епохе, који "слушајући своју савест" заговарају хомосексуализам као једну од основних слобода, насупрот већине која "прати друштвене норме"?

Не знам на кога мислиш кад кажеш ови "из ове епохе". Исток и запад су по овом питању подељени. На западу, већина заговара хомосексуализам као једну од основних слобода, што не значи да и међу западњацима нема оних који су против тога, док је на истоку обратно.

И у тој маси Египћана сигурно је постојао одређен број интелигентнијих људи који нису веровали у фараонову Божанску природу, посебно они који су били ближе њему (свештеници нпр.) и којима је целокупна фарса била јасна као дан, али наравно нису ни у лудилу смели да је разоткрију.

Уопште није реч о фарси, него о искреном веровању, и оних око фараона и оних који га никад нису видели, да је он пореклом од Бога и да је изнад обичних смртника. Штавише, и сами фараони су веровали у то, а најбољи доказ су ти међусобна венчања припадника исте династије, чак и рођене браће и сестара, како се њихова "плава крв" не би мешала са "обичном". Или мислиш да би се брат и сестра упуштали у сексуалне односе само ради замазивања очију народу. Ти у ствари несвесно употребљаваш аргументе Карла Маркса о религији као "опијуму за народ"; и он је тако тврдио да су од памтивека свештеници лагали и варали обичан свет да би имали личну корист од тога, тј. није допуштао могућност да су стварно веровали у то што проповедају.

То можда тако изгледа некоме са стране, пошто је Египатска владајућа класа управо желела да то буде општеприхваћено веровање, али неки иоле паметнији и проницљивији свештеник који је био уз фараона и његову породицу од рођења, и који је видео да је дете будући фараон обично дете као и свако друго, које плаче, љути се, пишки и каки у гаће, може да се повреди, падне, поломи, исече, а да идеју да је сам Божанске природе добија тек касније учењем од својих родитеља и тих истих свештеника.... не верујем да је у свом животу могао а да се не запита да ли је све то око њега баш тако као што изгледа. Сами фараони су морали да верују у ту својеврсну догму, јер у тренутку у коме би посумњали у своје Божанско порекло, и ту сумњу јавно исказали, њихова владавина би била озбиљно пољуљана и доведена у питање. А јасно је као дан да ни један фараон то за себе и своју породицу не би желео, да не буде више фараон. Моћ људске аутосугестије је чудо.

Мислим да су се браћа и сестре фараони у Египту упуштали у сексуалне односе зато што су их њихови родитељи и ближе окружење убеђивали да је само то исправно и да тако треба, и што ни они сами нису смели да доводе то у питање због "општеприхваћеног" веровања да су живи Богови и њихове позиције коју нису хтели да изгубе. Самим тим су и замазивали очи народу. Баш се питам каква су објашњења и какву искрену веру у Божју природу фараона имали свештеници и они око фараона када су им се из таквих односа рађала ретардирана деца.

А доказ да је у Египту свако ко је имао моћ могао себе да прогласи фараоном а самим тим и Богом, без обзира на порекло и непостојање крвне везе са постојећим фараоном - богом јесте Александров војсковођа, Македонац Птоломеј, који је Египат освојио заједно са Александром, а затим га добио у наследство након Александрове смрти да би у Египту основао династију Птоломеја. Баш ме интересује шта мислиш, на основу чега су свештеници са Александријског двора могли искрено да поверују да су ти људи (Птоломеј и његови наследници), који уопште нису ни били Египћани, а насилно упали у Египат, освојили га и сами себе прогласили за фараоне и Богове у ствари заиста Богови. Као што рекох, моћ људске аутосугестије је чудо, а страх од губитка положаја, богатства или живота још веће

А свештеници откад је света и века, сем у најранијем периоду развоја религије, и извлаче корист од тога што причају, веровали они или не веровали у то што причају, то је чињеница. А видимо у многобројним примерима колико заиста верују у то што причају. Ако неко заиста верује у то што прича, тај ће отићи у монахе, а не у свештенике, и неће извлачити корист од онога што ради нити приуштавати себи земаљске ствари које себи не може ни делић његове пастве, као што иначе раде.

И опет, све је у избору да ли ће се човек поводити за психологијом масе и узимати здраво за готово оно што му се у том тренутку презентује као "опште прихваћено", не размишљајући ни за трен да ли тиме чини зло или ће слушати свој унутрашњи глас у избору онога што ће, или неће чинити.

Опет ти кажем није реч о "психологији масе" него о психологији човечанства у датом историјском периоду. Наравно да ће сваки роб у Риму или било где, рећи да би волео да је слободан. Али ту ће његово интересовање за наведену проблематику да се заврши. Он неће ићи даље од посматрања ствари из свог личног угла, неће да се залаже за укидање робовласништва као таквог, једино ће га интересовати његов сопствени положај и његово ослобођење. Он неће основати покрет за свеопште ослобођење људи, јер зна да је робовласништво датост која је несумњива, нормална, и која ће, по њему, заувек постојати.
Када је Спартак (иначе бивши римски војник) подигао устанак, циљ му је био да са својом групом пређе на Сицилију и настави живот у слободи, не интересујући га што ће хиљаде људи и даље робовати у свету.
Морали су да прођу векови и цивилизација дође на такав ниво, где ће робовласништво постати апсурдна и непожељна појава. Да су Срби постојали у то време, и они би имали робове.

Заиста не знам како замишљаш да један роб из старог Рима, који је иначе роб и нема слободу деловања, а камоли учествовања у јавном животу, па све и да хоће, и да има интересовања за наведену проблематику, да му пође за руком да оснује покрет за свеопште ослобођење људи :shy: Исто важи и за Спартака, све и да је хтео, није имао ни услова ни могућности ни средстава ни да се са својом групом домогне Сицилије а камоли да постане светски борац за слободу робова Да ли би њега са Сицилије погађало то што ће хиљаде људи и даље робовати у свету, то не можемо да знамо ни ти ни ја. Али свакако да би осећао одређену дозу емпатије према онима који су остали у ропству, поучен сопственим искуством, ако ничим другим.

Што се тиче Срба, колико је мени познато, стари Словени су један од ретких народа код кога није постојало робовласништво, посебно не дужничко и истоплеменско, али ето кад ти кажеш да би и Срби, да су постојали у то време, имали робове, нека тако буде :sleepy:

А ето ти опуштено напишеш да је данас цивилизација на таквом "нивоу", где је робовласништво апсурдна и непожељна појава, а у свету више финансијских робова него икада, незадужених скоро и да нема.

За једно си ипак у праву, "ниво" замаскиравања очигледних ствари је дефинитивно порастао

[Николај]

Не знам на кога мислиш кад кажеш ови "из ове епохе". Исток и запад су по овом питању подељени. На западу, већина заговара хомосексуализам као једну од основних слобода, што не значи да и међу западњацима нема оних који су против тога, док је на истоку обратно.

Мислим на данашњу мањину у свету (неспорно да је реч о мањини) која се залаже за права хомосексуалаца, па те питам јесу ли они у праву што траже слободу и једнакост у правима за њих, за разлику од осталих који су против тога, а који се поводе за општеприхваћеним нормама понашања?

Мислим да су се браћа и сестре фараони у Египту упуштали у сексуалне односе зато што су их њихови родитељи и ближе окружење убеђивали да је само то исправно и да тако треба, и што ни они сами нису смели да доводе то у питање због "општеприхваћеног" веровања да су живи Богови и њихове позиције коју нису хтели да изгубе. Самим тим су и замазивали очи народу. Баш се питам каква су објашњења и какву искрену веру у Божју природу фараона имали свештеници и они око фараона када су им се из таквих односа рађала ретардирана деца.

Значи браћа и сестре су ступали у сексуалне односе зато што су им тако рекли тата и мама? А и за сваки случај, да не изгубе бенефиције? Ког ретардираног фараона знаш?

А свештеници откад је света и века, сем у најранијем периоду развоја религије, и извлаче корист од тога што причају, веровали они или не веровали у то што причају, то је чињеница. А видимо у многобројним примерима колико заиста верују у то што причају. Ако неко заиста верује у то што прича, тај ће отићи у монахе, а не у свештенике, и неће извлачити корист од онога што ради нити приуштавати себи земаљске ствари које себи не може ни делић његове пастве, као што иначе раде.

Опет поредиш данашње време са античким.

Што се тиче Срба, колико је мени познато, стари Словени су један од ретких народа код кога није постојало робовласништво, посебно не дужничко и истоплеменско, али ето кад ти кажеш да би и Срби, да су постојали у то време, имали робове, нека тако буде

Ау, ала си ти неинформисан. Ропство (али у знатно блажем облику и краћег трајања) је постојало и код средњовековних Срба.
Законоправило Светог Саве чак наводи и ценовник робова. Чланови 44. и 46. Душановог законика говоре о праву својине властелина над робовима (отроцима). Постојала су два ограничења располагања робом - није могао бити дат у мираз, нити да буде продат нехришћанину.
Већина робова у средњевековној Србији били су кућна послуга, а господар је могао да пошаље роба да закључи неки уговор за њега, итд. То је далеко блаже од ропства у античко доба. Али да су Срби живели у време старих Римљана имали би исти такав систем.

А ето ти опуштено напишеш да је данас цивилизација на таквом "нивоу", где је робовласништво апсурдна и непожељна појава, а у свету више финансијских робова него икада, незадужених скоро и да нема.

Значи не правиш разлику између дужника и роба?!

[Громовник]

'Оће делиш тему?

Не знам на кога мислиш кад кажеш ови "из ове епохе". Исток и запад су по овом питању подељени. На западу, већина заговара хомосексуализам као једну од основних слобода, што не значи да и међу западњацима нема оних који су против тога, док је на истоку обратно.

Мислим на данашњу мањину у свету (неспорно да је реч о мањини) која се залаже за права хомосексуалаца, па те питам јесу ли они у праву што траже слободу и једнакост у правима за њих, за разлику од осталих који су против тога, а који се поводе за општеприхваћеним нормама понашања?

Они који се отворено залажу су плаћеници а они који подржавају су или гејеви или либерали. Остатак се води према "општеприхваћеном мишљењу" у друштву у ком се налазе. Дакле, нема говора о савести, него о интересу.

Мислим да су се браћа и сестре фараони у Египту упуштали у сексуалне односе зато што су их њихови родитељи и ближе окружење убеђивали да је само то исправно и да тако треба, и што ни они сами нису смели да доводе то у питање због "општеприхваћеног" веровања да су живи Богови и њихове позиције коју нису хтели да изгубе. Самим тим су и замазивали очи народу. Баш се питам каква су објашњења и какву искрену веру у Божју природу фараона имали свештеници и они око фараона када су им се из таквих односа рађала ретардирана деца.

Значи браћа и сестре су ступали у сексуалне односе зато што су им тако рекли тата и мама? А и за сваки случај, да не изгубе бенефиције? Ког ретардираног фараона знаш?

Да, и између осталог зато што су им тата и мама били ујак и тетка,

А за сваки случај... замисли фараона који би пожелео да буде обичан грађанин или роб уместо фараона?

Сумња се за Тутанкамона да је имао симптоме генетске дефицијенције. То за разграђен староегипатски државни апарат са дугорочним планирањем није био проблем, држава је могла да функционише и без њега.

А свештеници откад је света и века, сем у најранијем периоду развоја религије, и извлаче корист од тога што причају, веровали они или не веровали у то што причају, то је чињеница. А видимо у многобројним примерима колико заиста верују у то што причају. Ако неко заиста верује у то што прича, тај ће отићи у монахе, а не у свештенике, и неће извлачити корист од онога што ради нити приуштавати себи земаљске ствари које себи не може ни делић његове пастве, као што иначе раде.

Опет поредиш данашње време са античким.

А што, у античко доба нису били у повлашћеном положају?

Што се тиче Срба, колико је мени познато, стари Словени су један од ретких народа код кога није постојало робовласништво, посебно не дужничко и истоплеменско, али ето кад ти кажеш да би и Срби, да су постојали у то време, имали робове, нека тако буде

Ау, ала си ти неинформисан. Ропство (али у знатно блажем облику и краћег трајања) је постојало и код средњовековних Срба.
Законоправило Светог Саве чак наводи и ценовник робова. Чланови 44. и 46. Душановог законика говоре о праву својине властелина над робовима (отроцима). Постојала су два ограничења располагања робом - није могао бити дат у мираз, нити да буде продат нехришћанину.
Већина робова у средњевековној Србији били су кућна послуга, а господар је могао да пошаље роба да закључи неки уговор за њега, итд. То је далеко блаже од ропства у античко доба. Али да су Срби живели у време старих Римљана имали би исти такав систем.

И, јесу Срби били робови?

А ето ти опуштено напишеш да је данас цивилизација на таквом "нивоу", где је робовласништво апсурдна и непожељна појава, а у свету више финансијских робова него икада, незадужених скоро и да нема.

Значи не правиш разлику између дужника и роба?!

Ма правим, али између радника који добија за свој рад онолико колико је добијао антички роб (а то је одећу, обућу, постељину, кревет и храну) реално не.

[Николај]

Они који се отворено залажу су плаћеници а они који подржавају су или гејеви или либерали. Остатак се води према "општеприхваћеном мишљењу" у друштву у ком се налазе. Дакле, нема говора о савести, него о интересу.

По чему знаш да су сви плаћеници? Зашто се неко од њих не би залагао за то из чистог убеђења или зова "савести"? И какво је твоје мишљење о томе, је ли то треба дозволити, да имају све могућности као остали?

И, јесу Срби били робови?

Као што видиш, неки Срби јесу...

Ма правим, али између радника који добија за свој рад онолико колико је добијао антички роб (а то је одећу, обућу, постељину, кревет и храну) реално не.

Барем не могу да га убију, ишибају, продају некоме, одузму му дете, ставе му жиг на чело...

[Громовник]

И закључак је да вешање саботера у 3. веку није дивљаштво а оно од пре 70 година јесте?

[Николај]

Закључак је да неко не прави разлику између схватања човека двадесетог века и човека двадесет векова раније

[Громовник]

Закључак је да неко има двоструке аршине и другачије гледање на исто дело само зато што се догодило двадесет векова раније. Ово од пре 70 година је дивљаштво, а оно од пре 20 векова... не знам... свечана манифестација вешања саботера?

[ОРЈУНА]

Да ли се сада чији су били обешени родољуби?

[Јужносрбијанац]

Немци су 17. августа 1941. године, као "бандите" стрељали петорицу Срба а њихова тела обесили на Теразијама у строгом центру Београда, што је тада био преседан, обзиром да је реч о метрополи. Стрељани су Јован Јанковић, Ратко Јевић, Велимир Јовановић, Светислав Милин и Милорад Покрајац.
Оно што даје печат овом злочину, јесте понашање појединих Београђана који су у околним кафанама (рецимо у башти испред палате "Атина"), седели, ћаскали и пили пиво, посматрајући повешане. Наводно је један Београђанин, видевши обешена тела стрељаних на трамвајским стубовима у центру града, прокоментарисао: "Је ли то та немачка култура?" Неко га је пријавио и завршио је у логору.

Занима ме да ли неко зна шта су ови људи конкретно урадили, и још важније, да ли су припадали Дражиној или комунистичкој организацији, или су радили на своју руку?



Велимир Јовановић, земљорадник из Парцана:



Светислав Милин, обућарски радник из Београда:



Лево, Ратко Јевић, земљорадник из Дрлупе, десно Милорад Покрајац. Између обешених окачена је реклама којом се позивају грађани да присуствују коњским тркама код Цареве ћуприје - најодвратнији акт окупационих власти и тадашње управе града Београда:



Један од обешених:

Да ли још имаш слике, истекла је веза? Да ли се коначно зна чији су ови људи били, Радановић је наравно писао да су комунисти?

[Николај]

Вероватно имам негде у компјутеру, ако нађем поставићу.