[Захумље]

Да Србија победи Финал сви играћи на клупи морају играти своју најбољу партију.....

САН утакмићење за Срби....екстра екстра мотивације!

Американци имају 9 светски играћа.....што су се ускоро састављени.....Србија има играћа ко су одрастилих играјући заједно.....

[Захумље]

Један ствар је јасно.....Срби морају да науће да ударе тројке од било које позиције у 1/3 терен!

И не знаћи који 5 играће су на терен.....мораш имати 2 играће ко могу да пуцају тројке! И оних могу да носу екипу.....

То што су американци имали......

Ако форцираш Ервин....да брани као.....Американци су урадили на Теодошић.....

---

Гледајући ову утакмице.....

Ово је била Американска трећа екипа.....

Увек се нешто мења, увек се нешто ући.....ја искрено мислим да је време да Србија мења и развија своју кошарку.....и да ући од садашњи финал!

[Захумље]

Ако гледаш у темељ Американска Кошарка.....

Имају одличну школски програм....
Университетски програм.....где буквално имаш Четворо годишну диплому у Кошарци.....мислим ту је најклучни део развитак играће.....

Сербија нема толико факултета....и насклоњава се клубску игру....
Мораце се то гледати као професционални тенис.....

Ја мислим од уличног, школског, и факултетска игра.....долази та тројска, динамични/експловзивна, и фанатична одбранска игра.....што се професционализује.....

Србија мора да одјаћа људи од два метара и плус два метара да играју као Теодошић!
Да су комплетних играћа.....и то се одгаја из клинство!

[Захумље]

Управа ФК Црвена звезда дала Караџићу рок од 30 дана - да се сам повуче
20:25 15.09.2014.2 коментараШтампај
ПОСТАВЉА И ПИТАЊЕ: ДА ЛИ ЈЕ СТАЊЕ У КОМЕ ЈЕ ЗВЕЗДА САМО ЗБОГ БИВШИХ УПРАВА ИЛИ ИМА И ИНДИРЕКТНОГ УТИЦАЈА САВЕЗА?
Томислав Караџић

„Раније је Звезда дала рок Караџићу да нешто промени или да поднесе оставку. Ништа се није променило и због тога инсистирамо на оставци. Послаћемо му допис о томе и џентлменски ћемо му дати рок од 30 дана. Очекујем да клуб као што је Црвена звезда добије подршку комплетне фудбалске Србије“, рекао је в.д. генералног секретара клуба Звездан Терзић
УПРАВНИ одбор фудбалског клуба Црвена звезда данас је поново затражио да председник Фудбалског савеза Србије (ФСС) Томислав Караџић поднесе оставку на ту дужност.

На састанку УО једногласно је одлучено да се Караџићу да рок од 30 дана да поднесе оставку, а повод за такву реакцију је незадовољство управе ‘црвено-белих’ суђењем на првенственој утакмици против Напретка у Крушевцу, која је у суботу завршена без голова (0:0).

„Разматрали смо актуелна питања везана за рад клуба и донели одлуку да се упути захтев пред ФСС да председник Караџић поднесе оставку и да распише изборе на свим нивоима“, рекао је в.д. председника Црвене звезде Светозар Мијаиловић, а преноси клупски сајт.

В.д генералног секретара Црвене звезде Звездан Терзић казао је да ће клуб направити добру стратегију и да овог пута неће стати као што је учинио прошле године.

„Раније је Звезда дала рок Караџићу да нешто промени или да поднесе оставку. Ништа се није променило и због тога инсистирамо на оставци. Послаћемо му допис о томе и џентлменски ћемо му дати рок од 30 дана. Очекујем да клуб као што је Црвена звезда добије подршку комплетне фудбалске Србије“, рекао је Терзић.

Он је нагласио да је познато да Црвена звезда има своје проблеме, и да овим не жели да их сакрије од јавности.

„Не бих желео да јавност стекне утисак да ми нападом на Караџића желимо да сакријемо сопствене проблеме. Не, свесни смо ситуације у којој је клуб. Свесни смо и да у Крушевцу нисмо одиграли како треба, али то је посао за стручни штаб. Клуб је у завршној фази израде стратегије за финансијску стабилизацију, подмлађивање тима и освајање титуле. Освајање титуле је последња ставка, јер она није примарна у овој ситуацији. Свакако ћемо се борити и за њу, али не желимо да нас краду и да нам одузимају ту шансу“, закључио је Терзић.

Члан УО црвено-белих Слободан Бабић навео је да би клуб поставио питање стања фудбала у Србији „и да није било Крушевца“.

„Видели сте како изгледа терен на којем је репрезентација Србије играла против Француске. Зашто људи овде не могу да уживају у фудбалу? Да ли су услови регуларни? Много људи мисли да нису. Да ли је стање у коме је Звезда само због бивших управа или има и индиректног утицаја Савеза?, запитао је Бабић.

Председник СД Црвена звезда Петар Шкундрић објаснио је, између осталог, због чега навијачи Црвене звезде не иду на утакмице репрезентације Србије.

„У Крушевцу ни Роналдо не би могао да покаже своје умеће. Звездини навијачи у великој мери на утакмице репрезентације не иду и због односа Савеза према нашем клубу“, рекао је Шкундрић.

Члан УО Црвене звезде Божидар Церовић прокоментарисао је лоше стање у Суперлиги Србије.

„Наша лига спада у једну од најслабијих лига у Европи, а такође ни репрезентација нема успеха. Савез се налази у летаргији из које се мора тргнути и почети да ради на школовању својих кадрова. Довољно је да упоредите друге спортове и њихове савезе са фудбалским Савезом и доћи ћете до закључка да организација не ради добро“, рекао је Церовић.

Због незадовољства радом ФСС Црвена звезда је прошле године затражила хитну оставку Караџића и запретила иступањем из националне Суперлиге.

Тањуг

Невероватно!

[смедерево]

https://www.youtube.com/watch?v=oDdufKsz...e=youtu.be

[херцеговац]

[Громовник]

[Громовник]

http://www.telegraf.rs/sport/1309875-ne-...rimer-toga

[Бенито]

Радован Ћурчић.

[Павле]

Иван Богданов.

[Ђорђе Ивковић]

КАД РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ПОСТАНЕ РОБИЈА

Чланови српске фудбалске експедиције су се са лисабонског аеродрома распршили брже-боље у своје клубове широм света, један другом окренувши леђа, вероватно са мишљу „ја сам своје држави одужио“.

Зракопловно повлачење вођства пута наше „Португалске експедиције“, на челу са Томиславом Караџићем, за које зли језици тврде да је бројало 150 чланова, камере српских телевизија нису регистровале, нити су нас извештачи обавестили шта је с том спортском елитом. Новинари не „наваташе“ Толета да га питају шта му је чинити након пропасти какву фудбалска Србија не памти. Сам је, у карактеристичном елоквентном маниру партизанског комесара, изјавио да је ЕП 2016-те „Алфа и омега (два грчка слова за која је чуо) у оцени нашега (ФСС) рада“, па је ред да га опомену да је и Потјорек смењен после неколико праза на Дрини и Сави. Ако Потјорек није завладао Србијом, што се он више ту гузи? Што главом личе, није довољан разлог.

Пораз од 1 : 2 је изгледа таман по мери. Португалци нас нису „накантали“ (чега су се бојали оптимисти с искуствома), али нисмо ни направили чудо, како су се надали оптимисти на пробном раду. Репрезентативци су сложни у оцени „да у првом полувремену нисмо играли добро, али да смо у другом полувремену контролисали игру“(?!). Изгледа да нисмо гледали исту утакмицу. Која црна „контрола игре“, јади вас знали? Ја сам на почетку видео момке бледе као крпа, који као да не умеју да разликују зелену траву на „Да Лужу“, од тврдог камена Голог Отока. Како се меч одвијао, наши момци су све више добијали израз лица Бурлака са Волге.

*
После утакмице, кренула је лавина коментара. Да је овај пораз ипак нешто специфично може послужити илустрација да је само на сајту Б92 изашло око 1150 коментра, што је апсолутни рекорд. Међутим, кад прегледате коментаре, види се да је све што је имало да се каже могло стати у десет или двадесет коментара, остало је неуротично понављање присилних мисли, из чега се да закључити да страшљивост фудбалера избија из општенародне анксиозности. Види се још да већина поменутог коментаторског узорка не зна ни да гледа утакмицу, камо ли да конструнктивно критикује. Углавном се критике своде што је играо овај а не онај, или „морамо схватити да више и не вредимо“. Дакако, има и ингениозних идеја, па је један у свом програму ревитализације српског фудбала предложио да се врате боје дресова СФРЈ. То је већ нека титоистичка Вуду-прича.

Што се играча тиче, сем Матића сви други су мање-виши дошли под удар критичарских сабаља. Треба, веле гледаоци, увести млађе и борбеније, као да ови садашњи нису уведени зато што су били млађи и борбенији. Хајде што је Баста на строгом каштигу. Његови киксеви су очигледни, мада није мање битно и оно што није тако очигледно, а то је шта све није урадио, а требао је. Но, поново се људи острвише на Раћу Петровића. Дај Раћа главу! У шта су гледали, ја не знам. Није билстао, али није ни подбацио. Крпио је рупе у игри колико један човек може. Асистирао код нашег гола. Упутио један од ретких наших шутева на противнички гол. Пресинг, који је углавном користила Португалија је страшно оружје, али, знате, има једну велику ману – не можете да га наметнете, ако противник не пристане на то. Елем, код пресинга формација мора бити плитка, мора се створити вишак играча око лопте, па следствено, пошто је број играча на терену једнак, далеко од лопте мора се математичком неумитношћу створити мањак. И, сад, ако имате играча који ће после неколико кратких пасова чији је циљ да „навуче“ противника, умети да упути дугу тачну дијагоналу на супротну страну, екипа која врши пресинг наћи ће се у проблемима. Управо је то радио Петровић, у неколико наврата врло тачно, што је резултовало са оно нешто успешних акција које остварисмо. Да, али то, те јако шутнуте лопте макар стигле до слободног саиграча, вређа нашу митологију о „сином везу“, па је сваки пас дужи од 10м светогрђе и „бунарење“, а хулитељ који се дрзне да користи дуги пас, за ломачу.

Још гледаоци у својој стручности замерају што смо играли „дефанзивно“, „са четири играча у задњој линији и два (хеј!) задња везна“. На страну што сам ја некада играо и са три задња везна, па није сметало да се игра нападачки, јер није у томе питање „офанзивности“. Како није нико приметио да смо играли са четири, ало четири крила (Баста, Коларов, Тадић, Марковић),а центаршутеви се могу на прсте избројати. Од силне гужве немогадоше да нациљају у шеснаестерац?!

Наши играчи су у фази одбране били на сигурних 2м од сенке противника. Код голова које смо примили Ивановић је нпр (али само нпр, јер није особит изузетак, али јесте искусан играч који другима треба да буде за пример) на сигурој удаљености од противника и своје позиције, па је лопта несметано улазила или пролазила срцем шеснаестерца. Кад је три наша нападало противника са лоптом? Када се десило да, као Португалци иако су играли на свом терену скупа са Роналдом, свих наших једанаест играча буде испред лопте? Јесмо ли напали бар једном њихову задњу линију чувеним „високим пресингом“, а требала нам је победа? Када се враћао из екскурзија, да ли је Коларов шпринтовао или се корзирао? Колико је слободних наших играча било када су лопту износили наши мучени задњи везни? Па пионире уче да треба да се прави „троугао“, односно, да играч са лоптом треба да има бар два слободна саиграча у понуди.

Трансформација из другог и трећег плана? Обавезна игра? Ма где...? Имамо једну од највишљих екипа у Европи, а изгазили нас у скоку... Итд. Играју ли тако наши фудбалски бурлаци у својим клубовима? У главном не. Ко не игра како напоменух, тренира с другим тимом.

*
Да ли је тако фушерска игра, на скрипту браће Далтон кад туцају камен, уистину српска истина и неминовност?
Није, ни случајно! По „скупоћи“ својих играча Србија је тренутно на осмом месту у Европи, вредна 186,4 милиона долара. Истовремено, наш тим је по резултатима, као репрезентација, на 24-ом месту у Европи. Сложићемо се, потпуни несклад. Још једном је доказано старо правило да вредност екипе није прости збир појединачних вредности чланова екипе. Једнако како су двадесетчетврти, могли би бити и трећи, у другачијој констелацији.

Заблуда је да се променом, односно подмлађивањем репрезентације, променом стручног штаба, само тим сепаратним чиновима, може променити бит. Кроз репрезентацију је последњих пет година прошло више од педесет играча, са истом резултантом. Није репрезентацији помогао чак ни Весељко Тривуновић, који из патриотских разлога није искористио репрезентацију за лични пласман у неки инострани клуб, већ се скрасио у ФК Сенти. Дакле, тренутно од врло мале важности је избор играча и њихова тактички распоред. Конкретно, не би ништа помогло ни да је уместо Басте десног бека играо Ивановић, који јесте један од најбољих клупских играча на том месту, или неко други. Нити би помогло да је репрезентацију сочинио неки тренер од већег имена.

Само као алиби, елита ФСС може опет да демонтира репрезентацију и да се „почне из почетка". То се некад звало коларићу-панићу.

Није кључни проблем чак ни што ФСС руководе криминалци и менаџери несумњивог морала. У Црној Гори, Албанији или Хрватској иста је или контроверзнија ситуација, па се њихови репрезентативци кидају на терену, и постижу – пазите, битно је – више него у својим клубовима. У сваком случају, може се играти часно и кад си видно слабији.

Наш проблем је кастрирани патриотизам.

*
Ни један народни посао не може да се обави без патриотизма. Све је то много дубље од обичне речи. Ми очекујемо да се тај задати патриотизам роди ни из чега, нервозно седећи пред телевизором. То се повремено и дешавало, али колико брзо плане, брзо се и угаси. Репрезентација није ни врх леденог брега, него нешто што треба да је величанствено на врху тог врха. Али може и да осрамоти, ако све испод онога што се види није како треба.

Да променимо Караџића и његову екипу? Да, то је општи осећај и захтев. Али, ко ће их заменити? Екипажи Кокезе, Вазуре или Терзића? Или Зечевић? Њихов заједнички именитељ, једнако и Караџићев, је да мрзе Србију и виде је само као плен за пљачку. Један коментатор на Б92 је написао, а ја га нећу оспорити:

„Поједини коментатори очигледно нису последњих месеци пратили превирања око српског фудбала. Толе је изгубио већину и примат, пошто је Кокеза преузео Фудбалски савез Београда, а одмах затим СНС је на силу и пучем преотео и ФК Партизан. ФК Црвена звезда држе већ три године, а њихова играчка је и фузионисана КК Црвена звезда Београд. Толе је сатеран у ћошак и само захваљујући Платинију није још увек отеран од стране Вучића. Једино што СНС још увек није преотео то је КК Партизан, а они сматрају да ће до лета и та тврђава бити срушена.

Да не ширим даље причу, савршено је јасно, да у оваквој бедној и окупираној држави, не може ни спорт да ваља...“

Видели смо Толета Караџића како у својој фудбалској Баситљи у Старој Пазови срдачно прима усташу Шукера. Истовремено, Радомир Антић је непожељан. Коме још нешто није јасно?

Није даље чудо ни што репрезентацију може упадом да уздрма неколико реномираних хулигана. Јер, хулигани јесу по дефиницији дно. Али, када су, као код нас, тако тесно повезани фудбалски посленици, криминалци и политичари на власти, који одреда мрзе Србију, хулигани добијају неслућени значај. Навијачи су дефинитивно поцепани на дилерска племена, зараћени међу собом, чак и оквиру истог клуба. Такви више не претстављају препреку на нашем путу у Европу. На стадионе долазе да мрзе све оне које препознају као непријатеље искључиво својих клубашких фетиша. Тако је и Београд постао град мрзитеља фудбалске репрезентације, у коме кад морају да играју репрезентативци доживљавају као сурову и неправедну додатну казну.

И како неко може онда да очекује да тих неколико младића под присмотром горе-поменутих, оставе смрзнуто срце на терену?

*
Над мртвацем се и УЕФА иживљава.

Можда наведена табела није тачна, али иживљавање је тачно.

*
Увек се поставља питање код оваквих анализа „А шта је решење?“

Решење за овако метастазирано стање је хируршко.

У фудбалској организацији се мора увести принудна управа, након што се најпре изврши тотална лустрација по дубини свих штеточинских кадрова.

Ако је цена таквог захвата што ће нас за неколико година искључити из међународних такмичења, па то није штета већ повољност, да добијемо времена за консолидацију.

Ваљда је сваком поштеном Србину, љубитељу фудбала, јасно да су садашњи „професионални клубови“ али пре и изнад свих „Партизан“ и „Црвена Звезда“, камен о врату српског фудбала.

Све то се мора демонтирати, а навијачи, ако воле клуб, ваљда је логично да плате улазницу кад дођу на утакмицу, а не да дилују дрогу као „патриотски чин“.

Истна је да наши србомрзачки спортски владари толико краду да не остане ни да се направе обични рефлектори на стадиону, што има и Илок у комшилуку. Дакле, инфраструктура која је у ужасном стању, може да се упристоји ако се престане са криминалом у клубовима.

За стручно оспособљавање окупити стручно способне.

У свему, основна ствар је да се законска регулатива и спортска правила поштују.

На жалост, куда год кренули у тражењу решења у фудбалу, на крају нас чека Вучић, дакле враћање на постојеће стање. Тако се решење само намеће.

[смедерево]

ЕВО ЗАШТО ЋЕ ДАНЦИ СА СТАДИОНА ИЗБАЦИВАТИ сваког ко навија за Србију!!!

Када су у једном српском спортском друштву из Немачке пожелели да набаве улазнице за фудбалски меч Данска – Србија, који треба да се одигра у оквиру квалификација за Европско првенство, добили су одговор после ког су се јавили редакцији „Блица“ констатујући да се осећају „као народ треће класе“.

Фудбалски клуб Никола Тесла функционише у Хамбургу, одакле су чланови управе, играчи и љубитељи клуба, њих укупно 50, пожелели да 13. јуна оду у Копенхаген на поменути меч Данаца и Срба у борби за ЕУРО2016.

Није их занимало што наши „орлови“ деле последње место са Јерменима, са само једним освојеним бодом (Португалци имају девет, а Данска и Албанија по седам, с тим што само две првопласиране екипе иду директно на шампионат Европе, а трећепласиране у бараж). Просто су хтели да бодре фудбалску репрезентацију Србије.

Међутим, када су контактирали нашу кућу фудбала, како нам је јавио Веско Макочевић из ФК Никола Тесла, речено им је да „карата (код њих) нема у продаји“. Зато су покушали да улазнице купе преко данског савеза.

И, ту су добили следећи одговор:
„Поштовани,

што се тиче вашег захтева да купите карте за утакмицу сениорских репрезентација Дансе и Србије, и то у сектору где ће бити српски навијачи, са жаљењем вас обавештавамо да српским навијачима уопште није могуће да купе карте.

У квалификационом мечевима под окриљем УЕФА установљена је процедура (углавном из безбедносних разлога) да улазнице за навијаче иду искључиво преко фудбалских савеза којима ти навијачи припадају.

Већ дуго времена, дански Савез је у преговорима са колегама из српског Фудбалског савеза не би ли обезбедио да ФСС, што се тиче ове утакмице у Данској, пристане на „уобичајену“ процедуру када се ради о картама.
Међутим, по први пут у нашој историји нисмо успели да добијемо подршку гостујућег Савеза да прихвати одговорност за сопствене навијаче.

Због тога смо се консултовали са европском кућом фудбала, па нас је УЕФА обавестила да Фудбалски савез Србије не жели да преузме одговорност за понашање својих навијача, па би потенцијалне критичне ситуације са њима потпале под одговнорст Фудбалског савеза Данске. И дисциплински посматрано, и финансијски.

Због тога дански Савез неће понудити посебан сектор српским навијачима, а због безбедности (по препоруци данске полиције) неће нам бити могуће да понудимо српским навијачима ни карте за седишта у другим деловима стадиона.
Због овога, дански Савез вас са жаљењем обавештева да су улазнице за меч Данска – Србија резервисане само за данске навијаче.

Гледаоци који дођу пред стадион бодрећи Србију, на пример са обележјима попут дресова, неће бити омогућено да уђу на трибине, а особе које унутар стадиона вербално буду подржавале Србију – биће удаљене.

Срдачан поздрав,
Фудбалски савез Данске“

[смедерево]

ПАЛА ЈЕ АМЕРИКА – следећи противник Мали, наши Орлићи близу финала светског првенства!
Из драме какву само фудбал може да режира наши „орлићи“ су изашли као велики победници за пласман у полуфинале Светског првенства за играче до 20 година.

Мировале су мреже против селекције САД свих 120 минута, па је рулет морао да реши ко ће на мегдан чудесном Малију у борби за финале Мундијалита на Новом Зеланду.

За драму на самом почетку пенала побринуо се капитен Србије, голман Предраг Рајковић одбранивши ударац Рубина са креча. Убрзо је непрецизан био и наш нападач Станиша Мандић, коме је промашај толико тешко пао да није могао да задржи сузе.

Слично се осећао и Милош Вељковић, па је завршио у сузама, јер је у осмом серији могао да реши победника. За разлику од њих, голман Рајковић није смео да клоне после свог промашаја, искупио се другом одбраном, кључном у деветој сереји Рекеју, а онда је Немања Максимовић закуцао лопту у мрежу.

За ерупцију одушевљења, за Србију у полуфиналу Светског првенства, за историјску борбу за медаљу!

[смедерево]