[Николај]

Мекензи, као и сваки пут, прецизно погађа, као прстом у дупе. Буквално би разјебали целу офанзиву да су се Срби још неколико дана борили као што су првог. А како су се борили првог дана, испричали су сами Хрвати у својим документарцима (види доле). Кад је стигла наредба за напуштање положаја и кад су на миг из Београда неке елитне јединице побегле, било је шта је било.

Јебему миша,
Како нам увек фаллило пар дана да победимо.

Јел то важи и за НАТО бомбардовање да смо издржали још пар дана победили би НАТО.

Елем. У сваком рату победу односи онај који врши озбиљне офанзиве. 

Попут коридора 92, Деблокада Сребреницe, тако се побеђује у рату..

Не побеђује се тако што чекамо у рову штаће бити.

Србија је Хрватску имала на длану да је реши и отера од линије РСК у дубину и да држи Загреб, Сплит и Задар на нишану.

Сребреница ти је пресликан пример Крајине, да су хтели нанели би огромне губитке ВРС и вероватно одбранили енклаву. Али они нису пружили ни дан отпора као Крајишници, вође су им наредиле да се сви окупе у Шушњарима и крену у пробој, односно у напуштање насеља. Посматрачи УН су видели муслимане како беже са нераспакованим, новим наоружањем, постоје њихови извештаји о томе. 

Са којим снагама би Србија 1995. ратовала по Хрватској кад је и мобилизација 1991. имала слаб одзив.

Николај не слажем се, није ни слично са Сребреницом. Драстична је разлика у "густоћи". Сребреница је могла пружати одређени отпор и нанијети губитке ВРС, то је у реду. Кроз Сребреницу ниси могао проћи као кроз сир. У то вријеме Сребреница је била насељена као нови Београд. Маса народа , тиме и Алијиних војника са свих територија около  била је збијена на малом простору. У Крајини је било другачије, нису Крајишници имали људства да начине било какав иоле озбиљнији фронт. 
А када пукне фронт а иза ријетко насељно, оде све у ПМ. И никад не заборавите чињенице о подршци и осуди онога што се назива међународна заједница.

Прецењујеш снагу Хрвата. Њима је вредело само тих неколико гардијских бригада и можда још по која специјална јединица полиције, остале јединице са мобилисаним резервним саставом биле су исте или мање вредности од СВК. А тамо где је пружен отпор и те гардијске јединице су доживљавале дебакл (у Костајници 1991, на Уни 1995; у Мркоњић граду им је погинуо и један генерал, командант бригаде).

Јесте СВК имала много проблема, није спорно, али пресудило је безразложно напуштање положаја. Caмо на петрињском правцу, Хрватима је већ првог дана акције погинуло преко 90 војника и уништено неколико тенкова и друге технике. После три дана на истом терену Чедо Булат потписује предају целог корпуса. Па да су се виљушкама борили дуже би издржали.

[Mekenzi]

Мекензи, као и сваки пут, прецизно погађа, као прстом у дупе. Буквално би разјебали целу офанзиву да су се Срби још неколико дана борили као што су првог. А како су се борили првог дана, испричали су сами Хрвати у својим документарцима (види доле). Кад је стигла наредба за напуштање положаја и кад су на миг из Београда неке елитне јединице побегле, било је шта је било.

Јебему миша,
Како нам увек фаллило пар дана да победимо.

Јел то важи и за НАТО бомбардовање да смо издржали још пар дана победили би НАТО.

Елем. У сваком рату победу односи онај који врши озбиљне офанзиве. 

Попут коридора 92, Деблокада Сребреницe, тако се побеђује у рату..

Не побеђује се тако што чекамо у рову штаће бити.

Србија је Хрватску имала на длану да је реши и отера од линије РСК у дубину и да држи Загреб, Сплит и Задар на нишану.

Сребреница ти је пресликан пример Крајине, да су хтели нанели би огромне губитке ВРС и вероватно одбранили енклаву. Али они нису пружили ни дан отпора као Крајишници, вође су им наредиле да се сви окупе у Шушњарима и крену у пробој, односно у напуштање насеља. Посматрачи УН су видели муслимане како беже са нераспакованим, новим наоружањем, постоје њихови извештаји о томе. 

Са којим снагама би Србија 1995. ратовала по Хрватској кад је и мобилизација 1991. имала слаб одзив.

Николај не слажем се, није ни слично са Сребреницом. Драстична је разлика у "густоћи". Сребреница је могла пружати одређени отпор и нанијети губитке ВРС, то је у реду. Кроз Сребреницу ниси могао проћи као кроз сир. У то вријеме Сребреница је била насељена као нови Београд. Маса народа , тиме и Алијиних војника са свих територија около  била је збијена на малом простору. У Крајини је било другачије, нису Крајишници имали људства да начине било какав иоле озбиљнији фронт. 
А када пукне фронт а иза ријетко насељно, оде све у ПМ. И никад не заборавите чињенице о подршци и осуди онога што се назива међународна заједница.

Прецењујеш снагу Хрвата. Њима је вредело само тих неколико гардијских бригада и можда још по која специјална јединица полиције, остале јединице са мобилисаним резервним саставом биле су исте или мање вредности од СВК. А тамо где је пружен отпор и те гардијске јединице су доживљавале дебакл (у Костајници 1991, на Уни 1995; у Мркоњић граду им је погинуо и један генерал, командант бригаде).

Јесте СВК имала много проблема, није спорно, али пресудило је безразложно напуштање положаја. Caмо на петрињском правцу, Хрватима је већ првог дана акције погинуло преко 90 војника и уништено неколико тенкова и друге технике. После три дана на истом терену Чедо Булат потписује предају целог корпуса. Па да су се виљушкама борили дуже би издржали.

Завладала је општа паника међу српским становништвом, народ је кренуо масовно да бежи, цео политички врх РСК је увелико био евакуисан из Книна за Београд, дан раније пре Олује.

Срби су били обавештени да ће усташе да ударе и да се спремају да одлазе.

Усташе су знале да ће Срби кренути да се евакуишу и отворили су им цивилни и хуманитарни кооридор.

Помоћ војсци РСК није ни откуд долазила. Везе су биле прекинуте. Командни кадар већ је био капитулирао. Војска дезертирала. На појединим местима је пружен делимичан отпор али далеко од тога да се заустави офанзива.

Главни кривац за пад крајине је Милошевићев режим. Првих дана рата 1991/92, морало се ићи у офанзивна дејства...Међутим док су они секли балване, док су формирали јединице, Френки-Легија-Капетан Драган- Вамо Тамо, Мировни преговори, УНПРОФОР к*рци пал*и дотле су усташе већ полако припремале терен за офанзиву и увелико су држали Книн на нишану..


Трећа најважнија ставка. 

РСК НИЈЕ МОГЛА БИТИ ОДБРАЊЕНА!

Граница РСК је била огромно дугачка и "висока" и готово није било могуће са тако малим бројем војске бранити толику дугачку и неприступачну границу. 

РСК Војска и Милиције су једва озбиљно држале 20-30% позиција на граници. То је оно где Николај наводи да смо им задали мало јаче ударе. 

Огромна дужина границе која се углавном протезала дуж Динаре на високим висинама, неприступачном и каменитом терену није могла бити одбрањена артиљеријом и пешадијом.  Када су усташе удариле на таквим висинама је морала радити авијација и артиљерија широког домета. Пешадија са калашњиковим и слабо обучена ту ништа није могла да уради.

Једино је граница РСК могла бити одбрањена да је неких 200-300 хиљада војника из Србије мобиласано и послато у РСК 1992/93.


РСК ЈЕ МОГЛА БИТИ СПАШЕНА ДА СУ НА ПОЧЕТКУ РАТА СРБИ ИЗВЕЛИ ВОЈНА ОФАНЗИВНА ДЕЈСТВА НА ХРВАТСКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ И ДА ЈЕ ЦИЉ БИО ДА СЕ ОДГУРНУ ДУБОКО У ЊИХОВ ДЕО! ТАДА БИ ЗАЈЕДНО СА ЈЕДНЕ СТРАНЕ ВРСК ОСИГУРАЛА БЕЗБЕДНОСТ А СА ДРУГЕ СТРАНЕ ИМАЛА БИ ПОДРШКУ ВРС!

МИЛОШЕВИЋ ЈЕ ИЗДАО КРАЈИНУ И СРБЕ У КНИНУ!

ТОЛИКО!

[Monarhist]

Помоћ војсци РСК није ни откуд долазила. Везе су биле прекинуте. Командни кадар већ је био капитулирао. Војска дезертирала. На појединим местима је пружен делимичан отпор али далеко од тога да се заустави офанзива.

А пар месеци пре тога "Бљесак", пад западне Славоније. Ако то није била лекција, онда не знам шта је.

РСК НИЈЕ МОГЛА БИТИ ОДБРАЊЕНА!

Граница РСК је била огромно дугачка и "висока" и готово није било могуће са тако малим бројем војске бранити толику дугачку и неприступачну границу. 

РСК Војска и Милиције су једва озбиљно држале 20-30% позиција на граници. То је оно где Николај наводи да смо им задали мало јаче ударе. 

Огромна дужина границе која се углавном протезала дуж Динаре на високим висинама, неприступачном и каменитом терену није могла бити одбрањена артиљеријом и пешадијом.  Када су усташе удариле на таквим висинама је морала радити авијација и артиљерија широког домета. Пешадија са калашњиковим и слабо обучена ту ништа није могла да уради.

Једино је граница РСК могла бити одбрањена да је неких 200-300 хиљада војника из Србије мобиласано и послато у РСК 1992/93.

 
Нормално да се не може бранити читава граница али се линије тако поставе да буду краће и на повољнијем терену за одбрану. Много је лакше било нама бранити Динару него усташама нападати узбрдо, доводити технику, не познају терен, итд. Кроз пар дана кад су се наши повукли Хрвати су успели и један тенк довести тамо на неку коту. И садејство свих родова је битно (подршка артиљерије и минобацача пешадији), а тога такође није било јер су изгледа позадинци ухватили пут. 
 
РСК се могла бранити да је сво способно мушко становништво озбиљно схватило тај рат и узело максимално учешћа у свим елементима одбране. Нажалост, у периоду пре 1995. године најмаље 20 хиљада њих ( и више сигурно) је дезертирало у РС и Србију. То су две добре дивизије. Као што сам написао, не би Хрвати могли ништа заузети да се радило како треба.

[Mekenzi]

Монархист, добро и паметно размишљаш.
Ако студираш Историју биће од тебе нешто 

Бљесак је била лекција и пре Бљеска су усташе вршиле офанзиве.

Српска странаје била неодлучна, искрено али потајно у РСК су једва дочекали крај рата.

Једноставно војска РСК није имала снаге, људства и технике да иде напред у офанзиву.

Читаш књиге, победници у Рату у 90% случајева је она војска која има мотивасано људство, надмоћ у техници и спремност да иде напред.

ВРСК слабашна, демоларисана,лош официрски кадар, издаја, дезертерство, југоносталгичари итд нису то били Срби мотивисани да бране своју територију.

Сви у РСК и у Книну су знали тачан датум када ће усташе ударити. Сви они су већ трећег августа кренули пут Србије.

Книн је 4-августа био напуштен и празан.

Када је кренуо народ да се повлачи и војска је кренула за њима. Шта је остало  ВРСК да брани? Ништа. Буквално.

Једино змије поскоке.

Српски народ и Власт у Београду су предали РСК Усташама на изволте, готово без цивилних жртава. Изуев бомбардовања петровачке цесте и убиства старих и немоћних лица по селима око Динаре.

Да се неби поновио Војни Пораз,Милошевић је у Дејтону потписао капитулацију и РС предао Федерацији БиХ.

Да је био Председник Србије Иван Стамболић Срби би у РСК опстали као и Косово и Метохија у саставу Србије остали.

Миллшевићева апсолутно 100%губитничка војна политика је довела до губитка силних српских територија од Словеније до Косова и Метохије.


Пад РСК је договорен пораз београдске власти са Туђманом и Загребом.

Срби су се предали а за узврат су добили хуманитарни кооридор где се 99% Срба спасило из Крајине.

Војна офанзива хрватских јединица на РСК је 99% чиста и за уџбенике.

[luka.luke]

Монархиста и Николај нису ваши коментари погрешни, све то стоји што наводите. Ево, шта би промјенило ситуацију да су се Крајишници успјели одбранити 50дана. Шта послије, стигао би Кизин Стамболић у помоћ. Замислите ово имате енкалву у којој је четри године главно привредно средство 533 трактор. Ситуација је то безнађа која траје и траје и убија у појам. Ситуација ни рата ни мира, убија. Не можеш ништа планирати.
Ево и питање за Монархисту:
Није РСК била у рату од 92-95, била је у миру. Зашто каже да је онолики број дезертирао?
Ипак постојала једна велика сличност са Сребреницом. Сигурно је да су и Сребреничани и Крајишници једва дочекали да се агонија већ једном оконча.

За Мекензија:
Е да је само био Стамболић , ми би све побједили, имали би пара, не би било инфлације.... Ма само да је ето био Стамболић. Их, их..

[Mekenzi]

За Мекензија:

Е да је само био Стамболић , ми би све побједили, имали би пара, не би било инфлације.... Ма само да је ето био Стамболић. Их, их..

Благодаримо честити Лука на питању.

Пааа да је на оној (јел беше седма или осма  седница) 1987 године када је на превару изабран Слободан Милошевић уместо блаженпочивишег Ивана Стамболића.


Америчка админидтрација као и Европске Земље и пре рата су игнорисале Слободана Милошевића. 

Такође и тадашњи СССР а касније Руска Федерација су игнорисале победу Милошевића.

Кина исто.

Чист пример када је говорио Милошевић на Газиместану пред мелеон Срба обећавајући Велику Србију Америчке и Западних делегација није било то јест. Бојкотовале су тај скуп.

Слободан Милошевић и СРЈ већ 1992-ге постају најјизолованија земља на свету. Јер су у савету СБ УН једногласно (Руси и Кинези дигли руку) уведу санкције СРЈ.

СРЈ на челу са Слободаном Милошевићем постаје прва земља у свету по броју избеглих лица 1992-ге година након другог светскиг рата.

СРЈ на челу са Слободаном Милошебићем постаје земља са највећом инфлацијом у Европи након другог светског рата.


СРЈ на челу са Слободаном Милошецићем постаје међу првих пет најизолованијих земаља на свету где готово ни са једним земљом на свету нема билетералне, трговинске и остале споразуме.

СРЈ на челу са Слободаном Милошевићем води преговоре са Фрањом Туђманом о решењу српског питања у НДХ. То би исто било к'о када би Јевреји водили преговоре са Хитлером. Додуше у задње време не готивимо Јевреје.


СРЈ на челу са Слободаном Милошевићем одбија да Војно и у људству помогне РСК. Милошевић јавно изјављује да СРЈ није била у рату. Милошевић изјављује код Микија Вујовића у оном интервју за ТВ Палму у оној црној фотељи негде после 5.ог октобра у његовом једином интервјуу да није хтео да брани РСК и да није хтео српске младиће да шаље у РСК да гину.


За крај:

За пад крајине и офанзиву Усташа, Милошевић је био упознат много пре. Америчка војска је пружала логистику усташкој војсци.

Америчка аднинистрација у сарадњи са Туђнаном и Милошевићем договарала Хуманитарни кооридор и ецакуацију становништва.

Цео војни а поготово политички врх РСК много пре олује је био евакуисан за Београд.

Срби из РСК су по сведочењу које сам слушао много пута уживо су знали да ће РСК пасти. Већ другог а касније трећег августа Срби су кренули у евакуацију из РСК. Четвртог августа Книн је био празан.

99% Срба из РСК успева да се извуче. Бомбардовање петровачке цесте и убиства старих и немоћних по селима книнске крајне јесте био злочин.

Сада ти је ваљда јасно зашто је Милошевић поражен.


Да је уместо њега изабран Иван Стамболић који је имао подршку америчке администрације и европских западних земаља као Русије и Кине Срби у РСК. неби били издани и продани.

Срби би били у Книну а РСК би имала неки вид аутономије.

Такође светске силе неби уводиле онако бруталне санкције према СРЈ.

Стамболић би имао дипломатске односе са већином нормалних земаља 

Неби било инфлације, економске кризе, изолације, беде


итд..