Тема није о томе колко који од вас воли Хрвате и колко је добар с њима.
Хрвате у владу је послао Мачек, да имају отворену опцију у случају да Павелић изгуби рат. Ниједан Хрват у влади није никад осудио покоље над Србима, и не само то него су пред Енглезима и Американцима оптуживали Србе да Срби лажу и да они, Срби, спроводе покоље над Хрватима (Меморандум СПЦ и Бићанићев меморандум).
Сав њихов рад у влади је био заступање хрватски интереса и одбрана Хрвата, а на другу страну скроз противсрпски рад и рушење српски интереса на сваком кораку.
Сам тај Мачек, као подпредсједник владе је одбио да иде са владом ван земље, и још повр' тога, заједно са Кватерником прогласио такозвану ндх.
(07-10-2014, 12:58 AM)Мргуд Пише: Па како је могао да проведе када већина тих јединица које си навео није хтела да мрдне из свог завичаја? Један део херцеговачких четника је ишао у Далмацији, а за то време су им усташе и партизани направили хаос у завичају. Ко је после од њих хтео да напушта своје село и округ. Логично нико, почев од команде.
Како је Тито покретао партизане из завичаја, е тако је могао и Дража. Ако су србијански четници могли прећи у Босну крајем 1944. у најгоре вријеме, е онда су далеко лакше то могли годину или двије прије. Колко год је Дражино дјеловање према савезницима и савезничким ратним напорима са стране Срба, имало смисла, толико његово дјеловање на домаћем терену против домаћи непријатеља није га имало.
(07-10-2014, 10:14 PM)Chicot Пише: Ама које стање на терену када Дража није знао у каквој су дубиози ови напољу, а обрнуто још горе. И једни и други су добијали доста штуре информације о ономе шта се дешава, и обично са закашњењем.
На основу чега да га заступају?
Грешиш, осим на самом почетку, Енглези су били упорни да се пошто пото направи компромис са Хрватима и да им се испуњавају хирови. По сваку цену је требало задржати целовитост Југославије.
Тај југоцентар је јахао на таласима Слободне Европе и других прокомунистиких гласила од лета 42, пре тога су "свом душом" били уз Дражу 
Неће бити баш да је тако. Итекако су они били упознати са многим стварима, само су зарад виши југо интереса, прелазили преко тога. Избацивање Хрвата из владе су подржали и Енглези и Американци (свједочење Владимир Милановића у вези енглеског става по томе који му је пренио Џорџ Рендел, као и Фотића и америчког става од самог Предсједника Америке - ако је потребно поставићу ође све то црно на бијело).
Југословенски информативни центар, ЈИЦ или Југоцентар у Њујорку је влада основала да ослаби српску опцију и српски правац који је био поприлично јак од самог почетка. Оснивање центра је потакла акција Јована Дучића (који је у Америку стигао крајем љета 1941.!), Американског Србобрана, Српске народне одбране и Константина Фотића. Рад центра је владу коштао пола милиона тадашњи долара.
О томе да је центар "свом душом" био за Дражу, нема ни смисла говорити. Од самог почетка вођена је акција да се Дражин покрет на све начине прикаже као "југословенски" и да су напори заједнички и једнаки, Срба и Хрвата. Да се углед Срба у свијету што више разводни, а ако не то, онда бар да се Хрвати њиме окористе. Све што је било српско и само српско, сви напори и заслуге, проглашавани су "заједничким и једнаким". При томе су главни људи Југоцентра били Хрвати (Радица, Адамич идр.). Тако да су Хрвати и у томе првом периоду побрали капитал Срба код савезника, плаћен само српском муком и српском крви. Каснији рад центра је на све начине рушио углед Драже и четника, тад више четници нијесу били "наши", "југословенски" четници, него само српски. При томе и издајници и сарадници окупатора. Онда је сљедећи корак био да се прикаже партизански покрет као "југословенски", тј. "хрватски", иако је у то вријеме Хрвата било у партизанима таман колко и код Драже.
Дакле, неколко ствари.
Дучић долази у Америку крајем љета 1941. год. др. Милош Секулић доноси информације из земље и Меморандум СПЦ у новембру 1941. године.
Почетни српски капитал код савезника је у интересу "југославије" истрошен у ништа, и не само то, него су се њиме дебело окористили Хрвати и њихови национални интереси.
Најважнији акт владе 1941. год. је био да потврди "споразум Цветковић-Мачек" и осигура хрватске позиције. Премда је Мачек, као подпредсједник владе, извршио отворену издају, одбивши да иде са владом ван земље и при томе проглашујући такозвану ндх заједно са Кватерником.