[Митић]

Има ли линк за рад о саботажама?

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД-ИСТОРИЈА


МАСТЕР РАД

ЧЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ НА ПРУГАМА СРБИЈЕ КРАЈЕМ 1942. И ПОЧЕТКОМ 1943.
ДРУГА ЧЕТНИЧКА ОФАНЗИВА ПРОТИВ ОКУПАТОРА

http://147.91.75.9/manage/shares/ZRAD/IS1812181014.pdf

[Александар Динчић]

Драго ми је што је истраживање групе "Гордон" дало овом младом човеку инспирацију и "шлагворт", да сачини овако лепо писменије.

[Николај]

Шико, ти се највише од свих овде "бавиш Енглезима", па да те питам јеси ли гледао овај филм? "Операција Млевено месо", одвлачење пажње Немаца од Сицилије и навођење да поверују да ће се савезници искрцати на Балкан (Грчку), кроз избацивање леша са лажним документима на обале Шпаније.



ОК је филм, али класично енглеско виђење ствари. Черчилова реченица из филма - "Дао сам реч Рузвелту да је Сицилија следећа", је урнебесна  Искрцавање је представљено малтене као да од тога зависи победа у рату. У суштини да би оправдали своју одлуку да се баш ту крене и касније заглављивање савезника у Италији.

[Chicot]

Nisam gledao film. Čitao sam knjigu i od njega i od još 2 autora. Jedan od te dvojice ostalih je i oficir od koga je potekla ideja za operaciju - Ewen Montagu.

Njegova mi je najupečatljivija, mada je pisano bez korišćenja izvora i navodjenja ključnih stvari (knjiga iz 50-tih). Mislim da je i ta knkiga ekranizovana.
Mekintajer forsira onako, senzacionalistički narativ. Mada on daje neke korisne informacije.

Mnogi hvale operaciju, atraktivna ideja jeste, ali da je ne znam kakav uspeh, nije, jer su Nemci ispravno zaključili da je najveća šansa da se saveznici iskrcaju tamo a ne na Sardiniju i na Balkan. I prema tome su rasporedjivali raspoložive trupe.

To što su Nemci uopšte mislili da je savezničko iskrcavanje na Balkan realno i izvesno i što su uspešno održavani u tom uverenju nije zasluga ove operacije, nego nekih drugih koje su joj prethodile a kreirane na Bliskom istoku od A - Force.

Odgledaću film pa ću javiti utiske.

[Николај]

Колин Фирт игра Монтагјуа.

[Chicot]

Odgledao sam. Holivudizacija
Generalno prate narativ po knjizi, ali morali su negde da udare dramski zaplet. To ono što si pitao za Čerčila.
Nisam siguran koliko je on uopšte aktivno pratio razvoj ideje za ovu operaciju, odnosno tok misije kad je sve krenulo i strepeo za ishod. Sve što je ludo i hrabro, on je sa ushićenjem podržavao. Overlord je izuzetak.

Pamtim njegovu karakterističnu reakciju, po navodima Montagjua, kada su se visoki oficiri suprotstavljali ovom planu uz obrazloženje da je preveliki rizik da Nemci ne progutaju mamac. Rekao je, parafaraziram - Pa šta? Svako osim ordinarne budale zna da sledeći korak mora biti Sicilija!

[Милослав Самарџић]

Блечли Парк, Черчил, четници и партизани
Британски историограф Џон Крипс (што је псеудоним Николаса Бредшоуа) доказује у својој докторској дисертацији како је прислушкивање немачког радио саобраћаја пресудно утицало на Черчила да пренесе подршку са четника на партизане. Јер, наводно, партизани су се више борили. Међутим, анализа Крипсовог рада показује да прислушне службе из Блечли Парка нису допринеле Черчиловим одлукама у вези Балкана. Рад Џона Крипса је бесуспешно правдање Черчила
ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/blecli-park-cerci...27825.html

[Митић]

Можда је Ненад размишљао да пошаље овај чланак неком нашем стручном часопису, вредан је пажње сваки текст са оваквим цитирањем.

А нешто у вези са рушењем два моста које су Британци тражили од Драже. Зар нису тражили пристанак до 29. децембра?

[Chicot]

Да, треба децембар, лапсус.
Касно примећено.

Него Митићу, да ли је све што имаш да приметиш у вези чланка да је вредан пажње са оваквим цитирањем?
Да ли ти је познато нешто од овог материјала? Знам да си и ти нешто набављао од грађе GCCS.

[Митић]

Тако се померају границе сазнања у историјској науци. Кроз мноштво архивских докумената, понире
се у саму срж историјских дешавања. А то се види овде у чланку, управо са цитирањем таквих докумената.

Да наведем још један такав пример, а то је књига "Срби против Вермахта" са немачким документима.

Јесам набављао документа и то баш декрипте везано за Дражу и Југославију. Али само за период 1943-1944. Послали су ми око 120 страница. А и даље сматрам себе лаиком-истраживачем, тако да не могу толико много да добацим. Нису ми познате многе ствари из чланка. На пример, нисам знао колико је Черчил добијао дешифрованих порука до краја марта 1943.

А да је и Черчил одлучивао на основу декрипата, ништа му није значило 30 дешифрованих порука до марта 1943.

[Николај]

Шико, одличан чланак!

Ако сам добро разумео, на Черчила су утицали СОЕ и Министарство спољних послова да промени став, на основу информација добијених од Дикина, Меклина и сличних извора, док је војска била за наставак сарадње са Дражом.

[Chicot]

Хвала Николај!

Нису СОЕ и Форин Офис утицали на Черчила да промени одлуку, али су ти центри први почели да заговарају промену политике.
Черчил је имао неке своје резоне па је залегао за Тита код њих када су ови почели да се предомишљају крајем 1943.

Черчил је имао неку своју визију како да сачува Империју и мислио је да у томе ови само сметају.
Да, војска је била за то да се настави и појача подршка Михаиловићу на уштрб партизана ( иако су им признавали заслуге) док Форин Офис није наложио промену политике.

Дикин, Меклин, штаб на Блиском Истоку су преломили Черчила да се Михаиловић напусти.
Опет, да би се реализовала идеја Форин Офиса уједињења отпора - сада под Титом.
Мислило се да партизани нису против монархије

[Милослав Самарџић]

Мој утисак је да је обрнуто, да је Черчил њих користио као изговор. А да је у тим игрицама са Стаљином њему био циљ да сачува и империју, али и нашу Краљевину. Међутим, појавио се јачи играч, Рузвелт, са жељом да преузме британске колоније, па је успут страдала и Источна Европа.

[Chicot]

Ствар је перспективе, своди се на исто.
Једино што се Черчил није много играо са Стаљином, тиме се више бавио Форин Офис.
Черчил се играо са Рузвелтом, баш из разлога који си поменуо.