[Борко Радовић]

Да је поживео још мало, Краљ би ту грешку, у којој је учествовала и тадашња влада и скупштина, исправио и по плану Јована Цвијића омеђио Краљевину Србију, али га је мучки атентат у Марсеју спречио.

Одакле ти сад то Владимире?

[Владимир Петровић]

Још 1928. године Њ.В. Краљ Александар Први Карађорђевић је правио планове о ампутацији Словеније и делова Хрватске и омеђивање Краљевине Србије, али су против били политичари (на челу са Светозарем Прибићевићем). Краљ је дуго размишљао и планирао да омеђи Србију, јер је увидео да од југословенске идеје нема ништа. То би и остварио, нарочито у светлу нарастајуће опасности од нацизма и потребе стварања јаке и компактне државе и њене војске.

[Ђорђе Ивковић]

Још 1928. године Њ.В. Краљ Александар Први Карађорђевић је правио планове о ампутацији Словеније и делова Хрватске и омеђивање Краљевине Србије, али су против били политичари (на челу са Светозарем Прибићевићем). Краљ је дуго размишљао и планирао да омеђи Србију, јер је увидео да од југословенске идеје нема ништа. То би и остварио, нарочито у светлу нарастајуће опасности од нацизма и потребе стварања јаке и компактне државе и њене војске.

Управо тако.
Дословце, о томе је писао у својим политичким мемоарима "Диктатура краља Александра" Светозар Прибићевић, политички вођа "западних Срба".
И, ту, у тим меомоарима, записана је реченица: "Величанство, Ви сте једини суверен на свету који хоће да смањи своју државу!"

Нису сви политичари били против "ампутације Словеначке и Хрватске" већ претежно "западњаци" и то удружени Хрвати, Словенци и Срби повезни "ш`њима".

Чак је и један Србин-муслиман, поред србијанских политичара, Мехмед Спахо, био на страни Краља.

Како је краљ Александар могао да пред великим силама оправда планирану ампутацију и свођење југославије на Велику Србију, ако су са запада земље сви, па чак и Срби који би том апутацијом били спашени пропасти били против?

Па су после исти ти вајни Срби били за Бановину Хрватску, али да буде што већа.

За мене је врхунац безобразлука, или пре идиотизма, лармаџијско пресеравање Војислава Шешеља против монархије. Као театрални максимални врхунац, Шешељ витла мапом Краља Александра нове државе без Словеначке и Хрватске. Шешељ безочно лаже да је то Велика Србија по "Лондонском сповазуму". А ЗНА ДА НИЈЕ.(По изузетно уцењивачком "Лондонском споразуму", Србија је требала да се одрекне свих јужних предела у корист Велике Бугарске, и да пристане да на западу остане Аустроугарска + бенефити за Црну Гору која у то време није још капитулирала).

[Владимир Петровић]

---

Витешки Краљ Мученик
Пише: Матија Бећковић

О стогодишњици Првог светског рата ових дана је у Београду откривен споменик руском Цару Николају. Ми се надамо да ће наспрам њега између дворова бити постављен и онај из Париза краљу Петру и краљу Александру. Краљ Александар I Карађорђевић, син краља а унук кнеза, праунук Вожда Карађорђа, најзначајнији српски владар у XX веку.

Рођен у Цетињу, остао без мајке с непуне две године, школовао се код руског цара у пажевском корпусу у Петрограду, водио три рата, прегазио Албанију, створио Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца и за свога живота једва да је некад скинуо униформу.

Постао је врховни командант српске војске тек што је прошао двадесету годину и извојевао њене најславније победе:на Куманову, на Брегалници, На Церу, на Колубари, на Кајмакчалану, на Солунском фронту. Историју је доживљавао као поезију и као што је написала Ребека Вест ‘’имао поетску идеју коју су имали само највећи људи у историји’’.

И сам је писао и преводио песме, волео музику, разумео се у сликарство. Био неодступни верник, несебични добротвор, неуморни задужбинар који је обновио готово све наше установе културе. Као Карађорђев праунук довршио је маузолеј на Опленцу, као Његошев потомак обновио капелу на Ловћену, као витез подигао споменик Незнаном јунаку на Авали, као ратник Победнику на Калимегдану, као верник озидао многе храмове, као ратни друг поставио споменике и уредио војничка гробља и костурнице широм света и своје земље. Као владар откупио рукопис ‘’Горског вијенца’’ посвећен праху оца Србије, а пронађен у дворској библиотеци у Бечу, а све то о трошку своје цивилне листе.

Када је приликом посете једном манастиру упитао братију шта би могао да учини за манастир или им испуни какву жељу, игуман му је одговорио: ‘’Величанство, Ви сте све наше жеље испунили на Куманову!’’

Његов отац, краљ Петар I Ослободилац у изгнанству је превео расправу Џона Стјуарта Мила ‘’О слободи’’. Будући краљ Александар је као кадет превео ‘’Песму о соколу’’ Максима Горког. Обојица су тако најављивали слободу своме народу. У младости је писао родољубиве песме у маниру Милана Ракића. Остало је забележено да му је предлагано да уђе у Српску краљевску академију. На ту понуду је одговорио: ‘’Веома лоше бих мислио о тој Академији која би мене у своје чланство примила као песника’’. Оном аустроугарском воднику кога је крваве главе отерао са Цера и Сувобора, није пало на памет да то одбије кад су га после неколико деценија као вођу и учитеља акламацијом прогласили за академика свих наших академија.

Оне године када је створена Југославија избила је Октобарска револуција. Смакнут је руски цар у кога су полагане све наде да ће бити ослонац и заштитник државе јужних Словена. Место Русије је нестала, а настао Совјетски савез, држава коју је признао читав свет, али краљ Александар није. У крви и понижењу, настао је Совјетски Савез. Краљевски амбасадор Мирослав Спалајковић на првом пријему који је организовала млада совјетска република за стране дипломате, казао је Лењину: ‘’Ви сте убица и изрод словенске расе. Ја Вам пљујем у лице!’’ Читав свет је признао Совјетски Савез али Краљ Александар није. У Београду је задржао царскога амбасадора и примио хиљаде изгнаника из Русије. Међу њима су били и неки највећи православни духовници и интелектуалци. Широм земље оснивани су козачки пукови у вери да ће ускоро походити Русију. Уточиште које је дао руским избеглицама и отпор деспотији био је разлог да су га лако уочили и брзо нанишанили и Лењин и Стаљин и Хитлер и Мусолини, и лако сложили нишане на његовим прсима.

Последња звона која је чуо била су звона манастира Савине у коме је преноћио последњу ноћ у отаџбини. Сачекали су га у Марсеју и убили заједно са француским министром спољних послова Лујом Бартуом, пред очима милион Француза који су изашли да виде великог краља, славног војсковођу и ратног савезника. Витешки краљ Александар је пао на путу мира као прва жртва фашизма.

Рука која га је убила ускоро је почела без списка да баца у јаме и коље његов народ, да пали гасне коморе Аушвица и Јасеновца, да завија у црно читав свет.

У часу кад је влада његовог сина Краља Петра II прва у Европи пљунула у лице Хитлеру, Французи су, како је запамћено, са цвећем и свећама кренули ка месту на коме је убијен.

Сахрањен је на Опленцу, не уз Карађорђа и Краља Петра чије снове је остварио, него у крипти поред своје мајке које се највише ужелео.

О стогодишњици Првог светског рата двеста десетој годишњици Првог српског устанка под Вождом Карађорђем, надамо се да ће Српска православна црква прогласити Краља Александра светитељем-мучеником, као што је то учинила Руска црква са својим царем и царском породицом. И то из истих разлога из којих су то учинили Руси. Због тврде вере и хришћанског држања пред смрћу којој је ишао у сусрет отворених очију.

Царски Руси после смакнућа своје царске породице Краља Александра Карађорђевића сматрали наследником и њиховог престола.

Ако је ишта могао помислити у смртноме трену, било је да Срби никад неће заборавити како је завршио свој живот, зашто је, где је и од кога је убијен. И да нема те пошасти од које га неће одбранити онај народ који је оплакујући га у те коротне дане скидао и звона са колевки и чактаре са овнова.

На нашу срамоту он још увек није дочекао своју правду. Памти се да је распустио Парламент и забранио политичке странке, а то му никада нису могли опростити баш они који су проповедали диктатуру пролетаријата и увели једнопартијски систем.

http://sloboda.snd-us.com/index.php?opti...Itemid=123

[Владимир Петровић]

126 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА КРАЉА АЛЕКСАНДРА I

16. децембра 1888. родио се Њ.В. Витешки Краљ Александар I.

[Павле]

Постоји ли нека слика Краља Александра са круном Краља Петра?
Он се никада није сликао са круном?
Петар Други има ону слику када стоји поред круне. Зашто наследници Краља Петра Првог нису стављали круну на главу?

[Бенито]

Вероватно зато што није крунисан.

[Павле]

Па зашто није?

[Бенито]

То је дуга и тужна прича.

[Шумадинац]

Владимир Петровић Ројалист би требало да зна о томе!

[Павле]

То је дуга и тужна прича.

Па ја би волео да је чујем. Бар неко објашњење.

Владимир Петровић Ројалист би требало да зна о томе!

Немојте од свега правити шегу. Озбиљно питам.

[Громовник]

То је дуга и тужна прича.

Па ја би волео да је чујем. Бар неко објашњење.

Можда зато што је отео Круну брату

[Бранке]

То је дуга и тужна прича.

Па ја би волео да је чујем. Бар неко објашњење.

Можда зато што је отео Круну брату

Или зато што на српску круну нису могли да накалеме неку хрватску плетеницу,у духу нове државе . . .

[смедерево]

Беседа Светог Владике Николаја из 1954. године, о двадесетогодишњици убиства Краља Александра I Карађорђевића

https://www.youtube.com/watch?v=krh1UIrJaeA